Поводом новог мандатара: Сви наши трагични видовдани

Видовдан је један од најзначајнијих празника у националном сјећању српског народа. Обиљежава се 15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару. На тај датум десило се неколико преломних догађаја за српску историју.

четвртак, 28 јуна, 2012 / 18:00

Назив Видовдан потиче од Светог Вида. Овог ранохришћанског мученика, пострадалог за вјеру почетком IV вијека, славе римокатолици, православни Срби и Бугари. Код Словена је Свети Вид вјероватно наслиједио култ Световида, паганског божанства рата, обиља, бујности, среће, свјетлости…

Видовдан Срби највише везују за Косовску битку. Тог датума је 1389. године на простору Косова поља дошло до сукоба Срба са Турцима Османлијама.

Битка и њено значење заузимају једно веома специфично и важно мјесто у српској свијести и историји, без обзира и независно од чињеничне историографије. Битка је важна као преломни догађај продора Османлија на просторе некадашње српске државе, који је снажно започео нешто раније, 1371. године, битком на ријеци Марици, а до коначног пада српске средњовјековне државе под турску власт дошло је тек средином сљедећег вијека, падом престонице, Смедерева, 1459. године.

Српска православна црква од 1892. године прославља на Видовдан Светог великомученика Цара Лазара и све мученике српске.

За каснија страдања Срба кроз историју наилазила се утјеха у жртвовању за више праведне циљеве или испуњавање оног што се најчешће назива косовски завјет.

Видовдан се са својом симболиком савршено уклопио у трагичну историју Срба. Тај датум је касније одиграо значајну улогу и у односима модерне српске државе, чија је независност од Турака међународно призната 1878. године, када почиње историјски период који се завршава Балканским ратовима и коначним и потпуним ослобођењем од турске владавине скоро цијелог Балкана, а онда долази још један битан Видовдан.

На Видовдан, 28. јуна 1914. године, приликом посјете аустријског престолонасљедника Сарајеву на њега су извршили атентат припадници револуционарне организације Млада Босна, која се залагала за ослобођење и уједињење Срба. Босну је Аустроугарска анектирала 1908. године, а Срби, и не само они, од почетка анексије почели су са покушајима да се и аустријских окова ослободе, што је духовно резултирало појавом пјесника и писаца попут Кочића, Шантића, а физички – оснивањем организација попут Младе Босне.

Одржавање војне вјежбе аустријске војске на Видовдан доживљен је као понижавајућа провокација. На Франца Фердинанда је пуцао двадесетогодишњи Гаврило Принцип. Аустроугарска је овај инцидент искористила као повод за да Србију прво уцијени неиспуњивим условима, а онда јо објави рат, иако се њена умијешаност у атентат није могла доказати.

Тај рат је искоришћен као прилика да се разријеше дуготрајни сукоби европских сила. Био је највећи до тада и остао је упамћен као Први свјетски рат.

Током рата је 1916. Године Видовдан обиљежен као Српски национални дан у школама савезника Србије у том рату – Енглеске и Француске. Први свјетски рат је званично окончан на Видовдан 1919. године потписивањем Версајског мировног уговора. Након њега Аустроугарска се распала на више држава, а Србија је успјела да оствари национални циљ ослобођења и уједињена Срба и других јужнословенских народа.

Остварење циља коштало је Србију огромних жртава (изгинуло више од четвртине становништва, и више од половине мушкараца између 18 и 55 година).
Новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца требало је три године да донесе први устав. Послије прегласавања у одсуству сагласности, Устав је донијет 28. јуна 1921. године и остао је запамћен као Видовдански устав. Устав донесен тијесном већином, заснованом на националном прегласавању тешко је спровођен наилазећи на отпор његових противника. Проблеме који су у вези тога настали је покушао да ријеши краљ Александар када је 1929. године, укидањем Видовданског устава осам година након његовог доношења, суспендовао политичке странке и увео личну власт, а држави промијенио име у Краљевина Југославија.

Та држава је крваво нестала у Другом свјетском рату, у којем су Срби претпрјели геноцид на простору квинслишке НДХ, и пали као жртве ослободилачке борбе. Краљевину је наслиједила Југославија којом су владали комунисти. И на њих је један догађај који се одиграо на Видовдан судбоносно утицао. Године 1948. Резолуцијом Информбироа дошло је до разлаза Југославије и како се то обично тврди – њеног дотадашњег покровитеља и узора Совјетског савеза. То је даљу историју Југославије усмјерило у нешто другачијем правцу.

Тако је остало све до краја заједничке југословенске државе, чији је почетак крвавог распада опет обиљежио један догађај који се одиграо на Видовдан. Године 1990. усвојен је амандман на Устав Хрватске, којим су Срби изгубили статус конститутивног народа у Хрватској. Убрзо након тог Видовдана услиједио је нови рат и ново страдање.

Југославију (СФРЈ) је наслиједила „окрњена“ Југославија (СРЈ), у чијем саставу су остале још Србија и Црна Гора. Том државом је као предсједник (Србије 1989-1997, СРЈ 1997-2000) владао Слободан Милошевић. Његов политички успон и пад обиљежили су догађаји на Видовдан. Најприје је говором поводом прославе 600 година од Косовске битке на огромном скупу на Газиместану (гдје се налази споменик српским војницима погинулим у тој битци) 1989. године промовисан у новог вођу српског народа. СР Југославију је морао да напусти 2001. године, када је као оптуженик за ратне злочине од стране нове власти, ухапшен и изручен у Хаг, Међународном суду за бившу Југославију. Повратак одатле није доживио.

Србија и Црна Гора нису опстале у заједничкој држави па је дошло до постепеног разлаза, те је самостална Црна Гoра званично постала чланица Уједињених нација – на Видовдан 2006. године.

Видовдан се као државни празник обиљежава од петстогодишњице Косовске битке 1889. године. Слављен је као помен српским борцима изгинулим за вјеру и отаџбину, а и данас је у Билећи обиљежен као слава Војске Републике Српске која је на Видовдан 1992. године успјешно завршила једну од својих сјајних војничких акција Коридор.

Празновање Видовдана је било укинуто након Другог свјетског рата са доласком комуниста на власт у Југославији. Међу државне празнике у Србији враћен је након полувјековне паузе, 2001. године, као спомен на Косовску битку.

Данас, након доношења Закона о измјенама и допунама закона о државним и другим празницима у Републици Србији, из 2011. године, Видовдан је државни празник који се празнује и обиљежава радно, али закон више не наводи којим поводом се обиљежава Видовдан, односно шта тај празник представља.



Оставите одговор