Повећане резерве злата централних банака
Укупне резерве злата централних банака земаља свијета знатно су повећане у првих седам мјесеци ове године, објавило је Свјетско вијеће за злато. Током цијеле прошле године златне резерве код централних банака увећане су за 76 тона, док то повећање у првих седам мјесеци ове године износи 203,5 тона, што је раст од чак 168 одсто. […]
Укупне резерве злата централних банака земаља свијета знатно су повећане у првих седам мјесеци ове године, објавило је Свјетско вијеће за злато.
Током цијеле прошле године златне резерве код централних банака увећане су за 76 тона, док то повећање у првих седам мјесеци ове године износи 203,5 тона, што је раст од чак 168 одсто.
Централне банке увећале су своје залихе у вријеме високе цијене злата, што показује да гувернери банака не сматрају да је злато прецијењено.
Највећи дио купљенога злата за државне златне резерве одлази у трезоре централних банака земаља којима тек предстоји да се уврсте међу развијене земље. До краја јула највише злата купила је Централна банка Мексика, 98,8 тона. Слиједи Русија са купљених 48 тона, Тајланд с 26,3 тоне и Јужна Кореја с 25 тона.
Чак 15 одсто од укупне количине злата извађеног из свих свјетских рудника у првих пет мјесеци ове године завршило је у трезорима централних банака, показало је истраживање њемачке Комерцијалне банке.
Раст резерви злата у трезорима централних банака свијета представља преокрет у тренду који је трајао неколико деценија. До прије годину или двије, европске централне банке углавном су се рјешавале злата, и то просјечно по неколико стотина тона годишње.
Међутим, земље у развоју почеле су агресивније да купутују злато, а један од разлога је и тај што је у портфолију тих банака непропорционално порасла количина страних валута у односу на расположиво злато, због чега су руководства банака одлучила да направе ребаланс.
Такође, стратегија управљања резервама се значајно промијенила. Док се прије неколико година пуно више пажње поклањало добитку на резерве, данас су напори много више усмјерени на очување вриједности банковних залиха. Уз то, злато је постало атрактивно средство улагања и због све веће ерозије повјерења у традиционална инвестицијска средства попут обвезница.
Због тога не чуди што је ове недјеље цијена злата на свјетским берзама неколико пута оборила историјски рекорд изражен у доларској валути. Данас је забиљежен њен врхунац од 1.681 долар и 70 центи за унцу (31,1 грам), који зачуђује и због чињенице да је истовремено забиљежен раст вриједности долара у односу на водеће свјетске валуте, али и пад цијене осталих роба.
Аналитичари очекују да ће се тренд јачања златних резерви централних банака свијета наставити.