Поуке Нирнберга

У Нирнбергу је 20. новембра 1945. године почело суђење нацистичким званичницима вишег и нижег ранга, неки од њих су били присутни, а некима је пресуђено у одсуству. У Москви 21-22. новембра 2020. године, одржана је међународна научно-практична конференција, под називом – Поуке Нирнберга. Били смо на лицу мјеста.

недеља, новембар 22, 2020 / 22:54

Учешће у скупу узеле су и високи дужносници руске државе као што је министар иностраних послова Сергеј Лавров, помоћних предсједника Владимир Медински и предсједник Руског војноисторијског института, потпредсједник Думе Ирина Јароваја и други.

На ову конференцију позван је и директор Музеја Републике Српске, Миладин Савић.

На више сесија и округлих столова, просто није било могуће избјећи, а да се не помене злоупотреба наслијеђа Нирнбершког процеса, представљањем Трибунала у Хагу као његовог цивилизацијског насљедника.

Наравно, то је заправо само пропаганда у сврху оправдања агресорске или завојевачке улоге коју је имао НАТО при вођењу ратова против Срба у бившој СФР Јуславији деведесетих. Нико, нажалост, још увијек није осудио ни Била Клинтона, Медлин Олбрајт, Роберта Кука, Хавијера Солану и друге; за агресију на суверену државу Савезну Републику Југославију (Србија и Црна Гора), те отцјепљење дијела њене суверене територије.

То су лоше научене лекције из Нирнбершког процеса.

Подсјетник на суђење од прије 75 година

Послије десет мјесеци суђења, 12 нациста осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, а четворица на затвор од 10 до 20 година. Петорица су ослобођена.

Овај међународни војни трибунал имао је занимљиву предисторију. Послије преговора на конференцијама у Tехерану, Јалти и Потсдаму будуће суђење регулисано је Лондонским споразумом од 8. августа 1945. године. Списак будућих оптуженика ограничен је на веће ратне злочинце европских сила Осовине.

Представници Совјетског Савеза тражили су да суђења буду одржана у Берлину, што САД нису прихватиле, јер су хтјеле да суђење буде у њиховој контролној зони.

Нирнберг је био погодан и зато што је имао једну од ријетких очуваних великих судница и велико затворско одјељење.

Уз то био је познат као град нацистичких зборовања па је суђење нацистима баш у том граду имало значајну симболику.

Међу осуђенима су били и Мартин Борман, важан Хитлеров сарадник. Њему је пресуђено у одсуству – добио је смртну казну,а посмртни остаци нађени су 1972. године.

Ханс Франк, начелник генералне управе у окупираној Пољској осуђен је на смрт.
Вилхелм Фрик, Хитлеров министар унутрашњих послова, такође је осуђен на смрт.

Валтер Функ, Хитлеров министар економије, осуђен је на смрт, али је због лошег здравља пуштен 1957. године.

Херман Геринг, рајхсмаршал, командант Луфтвафеа и неколико одјељења СС-а, добио је смртну пресуду, али је извршио самоубиство ноћ прије извршења смртне казне.

Вилхелм Кајтел, командант Врховне команде Вермахта, такође је добио смртну казну…

Пред међународним војним трибуналом била су оптужена 24 лица и шест организација. Оптужнице су биле различите, али су сви били оптужени за неко или за сва од сљедећих кривичних дјела:

Учествовање у заједничком плану или завјери за спровођење злочина против мира, затим, планирање, започињање и вођење агресорских ратова и других злочина против мира као и за ратне злочине.



Оставите одговор