Потписали: Државни завод и министарство промовисаће неке књижевнике (исте као и до сада)
Mинистар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић и директор Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево Бојан Ђенић потписали су Споразум о сарадњи између Министарства и Завода, који ће омогућити промоцију и продају најзначајнијих и репрезентативних и награђиваних дјела домаћих аутора и домаћих издавача.
Шта у пракси значи? Шта је спречавало до сада да државни умјетници (скоро сви у Српској), финансирани државим парама (скоро сви у Српској) буду представљани у одајама и штампаријама државног издавача? Најзанимљивије питање је који су то књижевници, јер су до сада били они које награђују српски непријатељи и они који Српску сматрају геноцидном творевином?
На такво питање нема одговора, он се зна.
Као што се наставља традиција подржавања оних приватника и појединаца, који ништа не доносе ново или корисно Републици Српској, већ искључиво себи самима. Посебно је то изражено у томе што нико ништа не чини за српско писмо. Али татрља. И узима дневнице. И конкурсе. И фондове. И опет штампа латиницом. Против Републике Шумске.
Од увођења беспотребног закона који још није ступио на снагу, без обзира што се каже да је 25. августа, такође се ништа у пракси није промијенило нити учинило за положај српског писма унутар институција система или пројеката финансираних из буџета Српске.
Но, у саопштењу се још каже:
"Овај споразум потписан је са циљем стварања бољих услова за даље јачање и оснаживање књижевног стваралаштва и језичке културе, подршке снажнијој промоцији, афирмацији и достуности књижевних дјела домаћих аутора", рекла је министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић.
Истакла је да је јачање књижевног стваралаштва и домаћих аутора једно од стратешких циљева Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Споразум је потписан након одржаног панела на тему "Ћирилица у издаваштву"који је организован у оквиру Међународног сајма књиге "Бањалука 2022".
Остали учесници панела били су Бојан Ђенић, директор Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника Републике Српске и Борис Максимовић, директор "Имприматур" д.о.о Бања Лука.
Навела је да је ступио на снагу Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, који уређује систем заштите, очувања и начин коришћења језика и писма српског народа у Републици Српској, као нематеријалног кутурног насљеђа.
"Српски језик и ћирилица представљају темељ нашег културног и националног идентитета, и њихова заштита је кључна за наш културолошки опстанак", нагласила је министар Наталија Тривић.
Истaклa je дa je Министарство издвојило већа средства за област издавачке дјелатности и књижевног стваралаштва, као и да је повећан буџет за откуп књига и конкурс, који се сада објављује редовно, умјесто сваке двије године, како је било до сада.
Нагласила је и да је статус удружења од јавног интереса прошле године добило Друштво наставника српског језика РС и Удружење књижевника РС, за чије се функционисање и рад издвајају буџетска средства, те да је у току први Јавни позив за стицање статуса самосталног умјетника и самосталног стручњака у култури, који се односи и на књижевнике.
"Веома је важна сарадња са образовним системом који едукује младе људе који ту
стичу читалачке навике", рекла је министар Наталија Тривић и нагласила да је главни циљ и намјера Мнистарства да се књизи врати дигнитет који заслужује, а аутори и издавачи да се ставе у први план.