Сад када до Добоја још увијек идемо са муком, а аутопут до Градишке још није готов, питамо се: Пословни или предизборни уговор Владе РС и мариборског ЦПМ?

Обрадио: Ненад Табаковић

Стварно није жеља да будемо "цинични", "песимистични" и "дефетисти", како власти код нас обично називају оне који постављају логична питања; али крајње је вријеме да причамо о чињеницама и питамо: Ко ће градити аутопут, када и како?

Представници Владе РС попили су још једном по чашу шампањца, по други пут у посљедње три године, заливајући изнова неизграђени пут од Добоја до Бање Луке.

Лијепо је и далековидо ако се изграђује петља у Маховљанима, која ће спајати (чак ни до мјесеца пред изборе недовршен) аутопут до Градишке на Сави, са аутопутем који је још увијек само у плановима. Једино је питање да ли ће тај аутопут икада бити завршен, или ће остати само као рупа коју је за вријеме свог првог мандата Милорад Додик ископао преко пута (данас покојног) "Малог Борчевог стадиона", а коју су требали испунти темељи зграде Владе РС.

Сасвим је легитимно, дакле, да се запитамо да ли су изборна обећања реална и остварива, пошто обећање о аутопуту до Добоја изгледа добија свој наставак у стилу успјешних првих наставака филмова за широке народне масе, типа Роки, Рамбо, Осми путник…

72 километра "припремљеног терена" и 400.000 КМ

Ни након три године, никакве разлике нема… Никоме у „бољем ентитету“ више није јасно шта ће се градити, а поготово ко ће градити. Брза цеста само је за три године прерасла у (непостојећи) аутопут од 72 километра, који нема још ниједног метра.

Уговор са „Штрабагом“ раскинут је одавно, а ми се још бодримо причом о изградњи стотина и стотина километара аутопутева, од Градишке на Сави до Купреса, уз слоган „таман их РС правила сама“.

На крају се морало признати оно што је свима било јасно. „Штрабаг није у стању да обезбиједи три милијарде марака“, а није ни Влада РС. То што је притом Влада РС за идејно рјешење дала аустријском предузећу 400.000 КМ, очигледно никога не забрињава превише. По принципу „није бег циција“, скоро пола милиона марака више нико и не спомиње.

Иако је и уговор са „Штрабагом“ потписан без тендера, због чега овој аустријској фирми нико није хтио дати никакву банковну гаранцију, кредит, зајам… Влада РС се није дала збунити тим бирократским техникалијама типа „ко ће то платити“, па је нови уговор наново склопила са словеначким предузећем ЦПМ.

60 дана је дуже од изборне кампање

Словенци који тврде да имају све банкарске гаранције тамношње владе, банака и да су с њима дошли у Бању Луку, ипак су од премијера РС, Милорада Додика, великодушно добили још 60 дана да их покажу.

– Увјерени смо да идемо исправним путем и даћемо овој компанији да нам у 60 дана предочи комплетне доказе о финансијској спремности, рекао је премијер након што је потписао предизборно-пословни уговор.

Колико је прича озбиљна, сам је потврдио и Недељко Чубриловић, министар саобраћаја и веза.

– И овај пут смо се одлучили на директну погодбу, иако смо свјесни да Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Европска инвестицијска банка (ЕИБ) не желе да финансирају пројекте уговорене на овај начин, истакнуо је Чубриловић. (?!?)

Чубро против Шкобера

Поставља се питање зашто је па онда уопште потписиван уговор и, како је на крају испало, нити ко зна ко ће платити пут, ни ко ће га градити, а ни када. Чак је и сам директор мариборске фирме, Јанез Шкоберне, казао да не зна да ли ће радници изаћи на терен за 60 или 90 дана. А три мјесеца је тек дуже од изборне кампање…

Чубриловић који са министарске позиције сада сакодневно и неуморно посјећује неко ново село или град, с друге стане демантује Шкобернеа исти дан кад је дао изјаву, те медијима тврди: „радови почињу крајем септембра“.

Наводне гаранције словеначких банака, РС је добила или ће их добити, али изгледа да то није ни битно. Камере су снимиле потписивање, широке народне масе могле су опуштено сједити код куће знајући да ће коначно добити аутопут, а премијер је растерећен долетио хеликоптером на „Кочићев збор“ и испод шатора запјевао свој нови предизборни хит.

Словенци иду у стечај?

А ко су ти предузимљиви Словенци који су (такође) без тендера добили посао вриједан 300 милиона еура?

Како сазнајемо, власничка структура овог мариборског предузећа је поприлично конфузна, а предузеће је прије само два мјесеца било пред стечејем. И још увијек је.

На званичном сајту овог привредног чуда, о власничкој структури нема ни помена. Нема ни у словеначким медијима.

Учешће у капиталу је поприлично локалног карактера, јер 69 одсто власништва има мариборска локална фирма за уређење паркова, акције има и директор Шкоберне, град Марибор и тамошња банка.

Према писању словеначких медија, прије два мјесеца стечај овог предузећа тражио је НК Птуј, због неподмирених обавеза од 120 хиљада еура и дугова од 2, 3 милиона еура. Одлука Окружног суду у Марибору се још чека.

Још увијек остаје нејасно зашто Влада РС даје посао предузећу локалног карактера, под истим условима као и аустријском „Штрабагу“, нити како ће локална фирма одрадити послове и добити гаранције које није могао аустријски концерн?

Сви путеви воде у Лакташе

Економиста и бивша министарска финансија РС, Светлана Ценић, поставља нова питања.

– Како ће фирма која не може исплатити 120 хиљада евра и то на рате, донијети гаранцију од три одсто, односно од девет милиона еура? Није ми јасно која ће банка дати 300 милиона еура предузећу које је пред стечајем, а да не зна ни када ће им новац бити враћен?

То јесте исплатив пројекат, али дугорочно, а федерална влада, као и Влада Тузланског кантона гдје је БХ подржница ЦПМ градила, већ су утврдили да је ЦПМ непоуздан партнер, наглашава Ценићева.

За ово предузеће у БиХ се није ни знало, све до афере у Тузланском кантону. Након што је ЦПМ БиХ д.о.о Лукавац отишао под стечај због неплаћених пореза и дугова у вриједности од 27 милиона марака, на послу који је радио са лакташким предузећем „Интеграл –инжењерингом“, формирана је друга „сестринска“ фирма. Такође у Лакташима.

У Лакташима се у античко доба налазила раскрсница римских путева, али данас ЦПМ „Енерго“ из Лакташа није правни сљедбеник лукавачког ЦПМ, па не мора платити ни њихове дугове.

Има ли ико оловку, папир и дигитрон?

Ценићева подсјећа да је сама пренамјена „брзе цесте“ Бања Лука – Добој у аутопут додатно закомпликовало ионако недефинисане односе.

Она сматра да се опет отвара питање изузимања земљишта, тако да су имовинско-правни односи и даље неријешени. Такође, подсјећа да никада није урађена студија о фреквенцији саобраћаја, која би оправдала изградњу аутопута, трошење 300 милиона еура и давања концесија на 30 година.

То само по себи није проблем, јер се стратешки инфраструктурни пројекти некада изводе са свијешћу да неће бити исплативи у догледно вријеме (Транссибирска жељезница, Рута 69 у САД) како би држава ојачала своју позицију, повезала и увезала своје регионе, те осигурала развој у будућности. Међутим, у досадашњем понашању Владе РС, не види се било какав систем који би могао обећавати далековидост и реалитет овог типа.

– Колико се ја сјећам, из Владе РС најављивали су да ће прво завршити аутопут Бања Лука – Градишка, па одатле плаћати изградњу аутопута Бања Лука – Добој. Интересује ме само колико би путарина била на тих десетак километара којом би се могао плаћати пројекат вриједан 300 милиона еура, пита се Светлана Ценић.

Ценић: Влада РС и ЦПМ – два предузећа пред стечајем

Пословни потез који је Влада РС направила са ЦПМ, Ценићева описује као „удруживање два предузећа пред стечајем“.

– И влада Милорада Додика и ЦПМ купују вријеме. Влада РС пред изборе, покушавајући да неутралишу информације главног ревизора РС да су само прошле године били у мањку скоро пола милијарде марака, а ЦПМ можда рачуна на то да ће на основу уговора са владом добити неки кредит од словеначких банака и тиме закрпити рупе које су направили у Марибору, закључује наша саговорница.

Опозиција: Од пута нема ништа

Драган Чавић, предсједник ДП, назива овој уговор класичним „замагљивањем очију бирачима“ .

– Влада РС већ откако је стигла на власт прије пет година прави четири километра аутопута Бања Лука – Градишка. Сад су се поново задужили још 35 милиона марака код комерцијалних банака да га заврше. Сва ова прича око ЦПМ завршиће тако што ће они поставити пар багера око Добоја пред изборе, а онда након избора рећи да предузеће није добило банкарску гаранцију. И никоме ништа, сматра Чавић.

И Игор Црнадак из ПДП скреће пажњу прво на нетранспарентност, па на неизводивост пројекта.

– Два предузећа, прво „Штрабаг“, па онда и мариборски ЦПМ добивају исти пројекат без тендера. Како је завршио први, завршиће и други. Ни за једно, ни за друго предузеће неће бити новца, јер им га нико неће дати збoг начина на који су добили посао, истиче Црнадак.

Потписаним уговором и званично је започела изборна кампања. Ко је сумњао у добре намјере владе да коначно направи аутопут – не треба да се брине. Премијер је све уредио. Барем на папиру и у облику новог обећања које "може да буде, а не мора да значи".

„Чувар Српске“, како је Милорада Додика у својој најновијој „публикацији“ назвао запосленик СНСД, Милан Љепојевић, поново је показао да док је он на власти нико не треба да се брине за инфраструктуру.

Ако РС нема путеве, има уговоре.