Постављен спомен-крст над јамом Голубњачом

На мјесту одмах уз јаму, постављен је дрвени православни крст, један од девет које је удружење Јадовно 1941 из Бање Луке усправило, као скромно, али једино за сада могуће обиљежје ових стратишта, које је произвела Независна Држава Хрватска.

Након богослужења, предсједник удружења, Душан Басташић, одржао је кратку бесједу, историјски час. Да те ријечи чују и они који нису били присутни на тај дан, Фронтал.СРБ преноси бесједу за све живе Србе. Да знају, своју дјецу науче, памте и опомињу, како се такво страдање никад више не би поновило:

Бесједа над јамом Голубњачом

Усташе су 26. јула 1941. године довели у жандармеријску станицу у Бунић око 80 Срба похватаних по околним селима и засеоцима.

Ту су их држали два дана без хране, али их нису малтретирали. Говорили су им да иду два мјесеца "на рад” и да им неће дирати породице.

Вјерујући у то заробљени Срби нису ни покушавали побјећи. Из Бунића су кренули пјешице за Кореницу 28. јула 1941. године, уз пратњу десетак усташа. Смјештени су у велики магацин у Кореници који је том приликом претворен у затвор. Ту су затекли кореничке Србе који су претходно били ухапшени. Једна група од око 12 затвореника смјештена је у судску зграду у три ћелије. Број затвореника тих дана у магацину и судској згради био је 142 или 143.

У Кореници су остали 29. и 30. јула 1941. године под италијанском и усташком стражом. Затворени Срби су и овде били лишени хране, али није било физичког малтретирања.

Тридесетог јула 1941. године око 3 или 4 сата послије подне започела је "прозивка”, која је била другачија од оних претходних. Једног по једног затвореника су звали из масе и магацина и одводили у сусједну Кусину кућу. Од свих прозваних нити један се није враћао назад. Пет до шест усташа било је у соби са упереним пушкама и записивали су личне податке затворених Срба. Потом би им везали руке конопом и гурнули онако везане у другу собу. Везивање је трајало до пола ноћи 30. јула 1941. године.

Око поноћи, усташе су почеле изводити 10 по 10 затвореника и трпати их у већ припремљена кола. У колима је било 10 затвореника, 8 усташа и кочијаш.

За то вријеме, док су усташе смјештале повезане затворенике из куће, дио њих отишао је да повеже и 12 затвореника у судским ћелијама. Усташе су успјеле повезати затворенике из две ћелије, док су ови из треће ћелије сазнали за везивање и пружили отпор.

Један од затвореника Петар Коруга Пејо је ножем, који му је дотурио у хљебу неко од родбине, убо у стомак усташког наредника Костелца родом из Оточца. Наредник се срушио, а остале усташе су побјегле по појачање. У међувремену Пејо Коруга је отворио оне две ћелије и свих 12 затвореника из суда је успјело побјећи према Пљешевици.

Затворенике из куће, који су били смјештени на колима, усташе су уз тучу кундацима вратиле назад у магацин. Послије овог догађаја почела је нова прозивка, односно ново појачано везање. Усташе су узимале десет по десет већ свезаних Срба, одводили их у двориште и поново везали ланцем испод пазуха два по два, па тако истим ланцем свих 10 и поново враћали у кола.

Поворка кола натрпана са повезаним Србима отишла је у два сата послије поноћи, односно рано ујутро 31. јула 1941. године из Коренице. Усташе су се вратиле са празним колима послије два и по сата, у грануће сунца 31. јула 1941. године. У празним колима били су само колци, батови и крвави ланци. Усташе су се између себе изругивале и опонашале жртве правећи гримасе и вичући "ајој” и "ајме”.

Тог 31. јула 1941. године бачено је у јаму Голубњачу код Пријебоја у близини Плитвичких језера 119 Срба.

У исту пријебојску јаму бацани су и Срби из мјеста Личко Петрово село, Плитвички Љесковац и са Плитвица.

У вријеме Владе Јадранке Косор, 2007. године, по оснвоу пријаве да су у Пријебојској јами убијани Хрвати током Другог свјетског рата, започело се са ексхумацијом. Убрзо се по предметима нађеним уз кости, испоставило да се ради о српском православном становништву.

Дио извађених костију је неколико дана у црним врећама лежао уз сам руб јаме да би потом нестале.

Недалеко од ове јаме налази се и јама на Сорића крчевини, у којој су исто убијани Срби са тог подручја.

Обе јаме је екипа удружења Јадовно 1941. лоцирала, урадила неколико фотографија и видео записа и снимила уз помоћ ГПС-уређаја тачне координате и прилазне путеве.

Да се Покољ никада не понови!

Извори за ове податке су радови Страхиње Курдулије, Ђуре Затезала, Гојка Везмара и Мирка Рапаића.
Архив Јадовно 1941. Бања Лука