Поштар о којем се прича: Добри дух куршумлијског краја

Када је Филип Филиповић именован за поштара у удаљеним селима на планинама Јужне Србије, убрзо је схватио да ће морати да носи више од писама.

"Знао сам да нећу моћи да окренем главу и будем слијеп за стварност, за стање у ком живе ова дјеца, без ичега, и усамљени и напуштени старији људи", каже овај 30-годишњак, о ком је причу коју је објавио АФП, објавио и тајландски "Бангкок пост".

Филиповић покрива неколико десетина села на граници уз Косово и путује макадамима из поште у Куршумлијској бањи.

"Када сам видео да дјеца морају да пјешаче до школе 10 – 15 километара сваког дана, да живе без воде и струје, често у једној соби с родитељима, одлучио сам да некако помогнем", каже он.

"Рекао сам себи да морам нешто да урадим. На неколико километара од цивилизације 21. вијека имамо заборављене људе који су у 19. вијеку", каже он.

Почео је тако што је реновирао пошту у трошној згради у којој се налази и локална основна школа, а за подухват је уложио сопствени новац.

У исто вријеме, од своје плате, која износи једва 300 евра мјесечно, доносио је чоколаде и слаткише дјеци у далеким селима.

"Нема више продавница у селима, па становницима купујем шта им треба", каже овај млади човјек.

"Он је наш анђео чувар", каже Марика Павић, захвална 70-годишњакиња, коју Филиповић посјећује свакодневно.

Око поднева куца на врата породице Драгићевић, гдје прави купатило, будући да га нису имали. Он вози у школу и њихову дјецу Миломира (7) и Радомира (9) како не би пешачили осам километара.

Већ две године финансира, организује и помаже реновирање једине учионице у локалној школи у којој се школује шест дјечака старости од седам до 11 година.

Прошле године први пут су ишли на једнодневну екскурзију до Јагодине и Крушевца, организовану о поштаревом трошку.

Филиповић им је купио школске торбе, свеске и оловке и нашао средства за шест рачунара.

Он је обновио пољске тоалете у дворишту, а током годишњег одмора овог љета је направио игралиште за ђаке.

"Кад сам видио љуљашке, рекао сам му: Ти си најбољи, бољи и од Деда Мраза", каже Александар (8), један од ђака.

"Двије љуљашке и тобоган. За децу из градова то је сигурно ништа, али за њих је то промијенило читав свемир", смеје се поштар пише АФП.