Јесте чудно: Банка из Србије жели купити Комерцијалну банку у Српској, коју је Србија недавно продала Словенцима

Фронтал напомена: Комерцијална банка је била у власништву Републике Србије, која ју је продала словеначкој НЛБ. Сада друга банка која је у власништву Републике Србије и Поште Србије (такође држано власништво), Поштанска штедионица, жели да купи дио Комерцијалне банке, онај у Српској. Из неког разлога, никоме није пало на памет да "државну банку" подијели и прода различитим купцима, посебно уколико је тај један купац "државни".

четвртак, 24 јуна, 2021 / 13:57

Банка Поштанска штедионица потврдила је "Политици” да иницијатива за куповину Комерцијалне банке у Бањој Луци од НЛБ групе, која је власник матичне Комерцијалне банке Београд, постоји и да је процес у току. Додају да ће о новим детаљима јавност благовремено бити обавијештена. Из Министарства финансија јуче су овом листу још потврдили и да је ова банка заинтересована за куповину Комерцијалне банке на Косову и Метохији.

Вијест да би једна српска банка ускоро могла да прошири своју мрежу и на регион за проф. Милојка Арсића, с Економског факултета у Београду, у начелу јесте добра. Међутим, он ипак сматра да би било боље да то раде приватне банке у којима је одговорност за пословне одлуке на страни њихових власника.

"Када је у питању државна банка, као што је Банка Поштанска штедионица, онда је упитније да ли она треба да се шири на сусједне земље, да ли она може ефикасније, него што је то у прошлости радила Комерцијална банка, да управља тим банкама у Босни и на територији Косова, и боље него што то сада ради Нова љубљанска банка. Постоји, дакле, ризик, да Банка Поштанска штедионица у будућности уђе у одређене проблеме због којих би онда била неопходна државна помоћ, односно нека врста докапитализације од стране државе или слично” објашњава проф. Арсић.

Одлука да се купи огранак на Косову може да се донесе из ванекономских разлога, сматра он, за разлику од Босне, али и Црне Горе, о којој је такође спекулише у јавности, гдје би такву одлуку требало донијети само на бази економских критеријума.

На питање зашто је Комерцијална банка уопште онда продавана, ако се сада поново откупљује, проф. Арсић истиче да та ситуација може да се посматра и другог угла.

"Можда је важније питање због чега власници Нове љубљанске банке продају банке у Босни и Црној Црној које су купили прије само неколико мјесеци. Оцјењујем да их не би тако брзо продавали да је ријеч о добрим банкама. Стога ми се чини да је проблематично да државна Банка Поштанске штедионица купује друге банке које вјероватно немају сјајне перформансе”, истиче проф. Арсић.

Планирани потез Банке Поштанска штедионица, како наглашава емеритус проф. др Хасан Ханић, предсједник Београдске банкарске академије, може да се разматра с најмање два аспекта: с аспекта развојне стратегије банке и са ширег, макроекономског, становишта.

"Претпостављам да је менаџмент банке сагледао свој пословни интерес у погледу регионалног ширења према Републици Српској, односно Босни и Херцеговини и АП Косову, да се уклапа у њену развојну стратегију. Са ширег становишта, остваривање наведеног плана банке олакшало би и знатно убрзало платни промет између пословних субјеката из Србије и оних који се налазе на привредном простору БиХ, Црне Горе и на подручју Косова. То би, што је посебно важно, допринијело да се очувају пословне везе с постојећим и успоставе везе с новим пословним партнерима. У крајњем случају, то би повећало и обим спољнотрговинске размјене Србије с наведеним државама и АП Косово”, истиче проф. др Хасан Ханић.

Иначе, држава Србија је власник нешто више од 79 процената акција Банке Поштанска штедионица, а готово 20 процената акција је у рукама "Поште Србије”, док су акционари и Републички фонда за пензионо и инвалидско осигурање и Фонда за развој Републике Србије.

Иначе, НЛБ је купио Комерцијалну банку за око 450 милиона еура, што је за многе било велико изненађење јер се радило о једној од највећих и најуспјешнијих државних банака. Поготово ако се има у виду чињеница да ни рекордна 2019. година током које је Комерцијална банка зарадила 75,3 милиона еура није била довољно добар разлог да се доносиоци одлуке предомисле.