Посљедњи позив за прогнане из Хрватске

Избјеглице из Хрватске, носиоци станарских права, до краја августа имају посљедњу шансу да од новопечене чланице ЕУ затраже да им ријеши стамбено питање. У Хрватској је станарско право имало око 30.000 породица прогнаних, а Комесаријату за избјеглице јавило се око 18.000 њих. Ипак, број оних који су се у Хрватској пријавили за ову врсту помоћи […]

субота, јул 27, 2013 / 13:57

Избјеглице из Хрватске, носиоци станарских права, до краја августа имају посљедњу шансу да од новопечене чланице ЕУ затраже да им ријеши стамбено питање. У Хрватској је станарско право имало око 30.000 породица прогнаних, а Комесаријату за избјеглице јавило се око 18.000 њих.

Ипак, број оних који су се у Хрватској пријавили за ову врсту помоћи неупоредиво је мањи. Послато је 5.800 захтева за стамбено збрињавање власника станарских права, позитивно је ријешен свега 1.791, а кров над главом добило је 1.480 породица. Разлог за мали одзив је то што људи нису задовољни оним што им нуди држава која их је оставила без крова над главом.

Наше комшије, иако су потписници споразума којима су се обавезали да свим својим грађанима врате приватну имовину и испуне сва њихова људска права, и даље одбијају да их смјесте у станове у којима су живјели, али су, због уласка у ЕУ, морали да попусте и мало побољшају услове за повратнике носиоце станарских права.

„Послије година утрошених на преговоре, успјели смо да се изборимо за боље услове“, објашњава за „Новости“ Јелена Марић из Комесаријата за избјеглице.

„Сада замјенски стан може да се добије у општини у којој су људи живјели до рата, што значи да их више не шаљу у села, гдје су некретнине далеко јефтиније. Повећана је и квадратура, па носилац станарског права добија 35 квадрата и сваки наредни члан домаћинства још по десет. Одобрена је могућност насљеђивања, откупа једнократно или на рате и то по повлашћеним цијенама, у чији обрачун улазе и године избјегличког стажа. Посебно је важно, додаје, што сада могу да се добију замјенски станови у већим градовима попут Осијека, Загреба или Задра, гдје је цијена квадрата и 2.000 евра.“

Овај програм намијењен је прогнанима који нису ријешили стамбено питање и када једном узму овакав стан у Хрватској, не могу више да конкуришу за социјалне станове у Србији. Према ријечима наше саговорнице, људи треба да конкуришу у обје државе, па када добију једну понуду, лако ће одустати од друге. Исто тако, ако су се родитељи у међувремену скућили у Србији, а њихова дјеца, која су такође избачена из хрватског стана, још нису – она могу да траже за себе стамбено збрињавање.

„Када добију такав стан, могу да га откупе по повлашћеним условима, одмах продају и тим новцем купе некретнину у Србији, ако овде желе да живе“, објашњава Јелена Марић. „Недавно нам се јавио човјек који је добио замјенски стан у Задру од 75 квадрата и откупио га за 30.000 евра. За њега већ сутра може да узме бар 120.000 евра.“

Оваквих случајева је, ипак, мало, јер се ријетки одлучују да траже стамбено збрињавање у Хрватској. Многи одустају и због процедуре. Потребно је прикупити десетине докумената, што људима ствара додатне финансијске проблеме.

„Углавном захтјеве подносе старији људи и од њих се тражи да тачно наведу и документују гдје су били у избјеглиштву, прикупе потврде и све то плате, како би уопште остварили права „, каже Нада Радовић из Грађанског одбора за људска права у Карловцу.

И политичари странака са српским предзнаком у Хрватској упозоравају да је процедура компликована и да се стално тражи све више папира, а да су различито третирани избјеглице из БиХ и Србије, јер се Хрватима из БиХ који се одлуче за повратак куће и станови поклањају, а Срби морају да плате 150 до 400 евра за квадрат.

Предуслов је, ипак, стварање позитивне климе да се избјегли људи врате, јер многи су одустали због политичких притисака којима су годинама у Хрватској изложени. Иако се Хрватска изван граница трудила да прикаже како јој је стало да се прогнани врате, у пракси је све било обрнуто, толерисао се притисак на Србе и кршила њихова људска права.

Потреба, па права

„Замјенски станови служе за рјешавање потреба избјеглица које су имале станарска права у Хрватској и људи треба да их траже „, објашњава Јелена Марић.

„Са друге стране, ми не одустајемо од преговора и убјеђивања са Хрватском да свим тим људима буду испуњена права, на шта се Хрватска и обавезала. То значи да им се врате станови из којих су протјерани или да им се губитак надокнади финансијски.“

Куће од донатора

Захваљујући донаторској конференцији за регионално збрињавање прогнаних, послије више од двије деценије шансу да се скуће имаће већи број људи. Прикупљено је 260 милиона евра да се градња убрза.

„Програми за стамбено збрињавање постоје, али се и даље споро реализују“, каже Ивица Прешкар из УНХЦР-а у Хрватској.

„Први пројекат је изградња двије зграде у Книну, дом за старе и немоћне особе у Глини, а у трећој фази у плану је куповина 110 станова.“



Оставите одговор