Посљедња два говорника изумирућег језика не разговарају

Посљедња два говорника изумирућег индијанског језика ајапанеко у Мексику не разговарају један са другим.

Мануел Сеговија (75) и Исидро Веласкес (69) једине су две особе које говоре ајапанеко, језик који је преживио ратове, глад, поплаве и револуције, али можда неће преживјети нетрпељивост између два човјека чије су куће удаљене једна од друге само 500 метара.

Они живе у селу Ајапа у тропској долини јужне мексичке државе Табаско.

Ајапанеко је опстао дуже него што је било очекивано, имајући у виду чињеницу да је од средине 20. вијека у мексичким образовним институцијама дјеци било забрањено да говоре било који други језик осим шпанског.

"То је тужна прича. Али заиста је импресивно колико дуго је овај језик опстао", каже Данијел Суслак, лингвистички антрополог са универзитета Индијана, који учествује у пројекту писања рјечника језика ајапанеко.

Сеговија тврди да не гаји активан анимозитет према Веласкесу, али Суслак каже да њихв двојица једноставно немају много тога заједничког.

У Мексику постоји 68 различитих домородачких језика, који имају укупно 364 варијанте. Још некима од тих језика пријети опасност да потпуно изумру, али ајапанеко представља најекстремнији случај.

Национални институт за домородачке језике планира да посљедњи пут покуша да организује часове како би Сеговија и Веласкес могли да пренесу своје знање другима.

Сеговија каже да зна да се ради о трци с временом.

"Кад сам био дјечак сви су говорили тај језик. Али он је касније мало по мало нестајао и сада ће можда умријети са мном", каже он.