Посланици УС калкулишу повећање неопорезивог дијела плате

Приједлог Уједињене Српске да неопорезиви дио плате буде 1000 КМ донесен је након анализа раста пореских и других прихода за које се процјењује да ће ове године бити већи за око 180 000 000 КМ (сто осамдесет милиона конвертибилних марака).

За нас је било логично да се половина, или нешто мање, од тога пројектује за повећање плата.
Дизање неопорезивог дијела плате на 700 КМ такође ће имати позитивне ефекте, али доста мање од оних који би се постигли са 1000 КМ.

1. Са повећањем неопорезивог дијела плате на 1000 КМ дошло би до линеарног раста плата за све раднике у Републици Српској, без обзира на јавни или приватни сектор, а била би и већа равноправност по свим браншама.
2. Опште позната чињеница је да се дио плате даје у коверти јер се пријављује минималац ради неопорезивих обавеза од 500 КМ, а остатак се даје у ковертама. То је новац ван система и раднику формално смањује кредитну и сродне способности. Са неопорезивих 700 КМ мали број тих коверти ће нестати, али ће и даље дио примања бити исплаћиван у ковертама. Остаће и даље кредитно ограничење радника (неки због тога не могу ни шпорет да узму на кредит , а камоли ауто), и сама потрошња неће расти, што ограничава и раст даљих прихода.
3. Задовољство радника би се повећало, а њихов статус би ојачао. Били би кредитно способнији и могли планирати своје финансије на дужи временски период. То би им дало и осјећај перспективе и вољу за останак у Републици Српској.
4. Реално је за очекивати и пораст запошљавања јер би овим законским рјешењима ишли испред Федерације БиХ, али и остатка региона.
5. Такође, овом мјером би се повећала како лична тако и јавна потрошња која је врло битна за економију Републике Српске.
6. Ова мјера од 1000 КМ има и сагласност и подршку свих послодаваца и синдиката што релаксира унутрашње односе у друштву.
7. Калкулације вам достављамо у прилогу.

Клуб Посланика Уједињене Српске

Калкулација

Уважавајући значај пореске политике и пореза на доходак, управљање фискалном политиком у Републици Српској имало је основну намјеру повећања основног личног одбитка кроз измјену и допуну Закона о порезу на доходак, да би се смањило пореско оптерећење на рад, као и да се средства која ће бити на располагању његовом примјеном усмјере на повећање нето плата запослених. У складу са усвајањем наведеног закона, услиједило је и усвајање Закона о измјенама и допунама Закона о раду и закона о платама буџетских корисника чиме је прописана обавеза уговарања плате прије опорезивања. Свим овим законским измјенама је омогућено да се постигне основни циљ да повећање основног личног одбитка практично доводи до повећања плате уз стимулацију радника. 

Од друге половине 2018. године у Републици Српској је усвајањем Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак повећан основни лични одбитак са 200 КМ на износ од 500 КМ мјесечно, односно 6.000 КМ на годишњем нивоу. Губитак прихода од повећања основног личног одбитка са 200 КМ на 500 КМ према процјенама износи око 60 милиона КМ на нивоу Републике Српске, и то за буџет Републике 45 милиона КМ и 15 милиона КМ за буџете јединица локалне самоуправе. Раст плата и броја запослених, као и побољшање наплате прихода, довели су до тога да тај додатни губитак буде мањи од предвиђеног.

Са аспекта политичке одговорности, порески систем треба да буде формулисан тако да појединци могу да провјере шта плаћају и процијене колико тачно тај систем одражава њихове преференције, било да су то физичка или правна лица. Република Српска има једну од најнижих стопа пореза на доходак у окружењу која износи 10%, што можемо видјети у упоредном прегледу пореских стопа земаља ЕУ код којих су стопе значајно веће. Иако ниска стопа пореза на доходак доводи до слабије издашности ових пореза у буџету Републике Српске и буџетима јединица локалне самоуправе, ова предност, уз постепено снижавање доприноса који се плаћају на рад и смањивање пореских и непореских намета привредним субјектима, могу бити добри кораци ка привлачењу страних инвестиција и капитала у РС.

Велики број анализа које су се бавиле узроцима лошег стања на тржишту рада у различитим земљама су констатовале како више стопе обавезних доприноса утичу на повећање стопе незапослености, као и на стварање високе разлике између административно мјерене запослености и запослености према дефиницији Међународне организације рада. Док је за функционисање пензионог и здравственог система неопходно осигурати довољно прихода, високо опорезивање рада штетно је по формалну запосленост, посебно за најниже квалификоване раднике. Што је виша стопа пореза и обавезних доприноса, мања је плата коју запослени "носи кући", чиме се губи мотив за активно тражење посла. Ова разлика између износа који плаћа послодавац и износа који буде исплаћен раднику, тзв. "порески клин" (енг. tax wedge), представља мотив за рад на црно.

Ако се узму у обзир и препоруке Свјетске банке за БиХ/РС о потреби смањивања стопа обавезних доприноса уз симултано смањење бенефиција, односно других текућих издатака, потпуно су разумљиве у контексту високог пореског оптерећења. Чини се да ова препорука – смањење пореског оптерећења како би се стимулисала економска активност – заправо подразумијева успостављање друштвеног консензуса о потреби дјелимичне промјене улоге јавног сектора у друштву.

У привреди Републике Српске забиљежен је континуиран раст плата задње 3 године од 5-7 % годишње. Порези утичу на све одлуке на тржишту, укључујући и тржиште рада, те на одлуке о штедњи, инвестицијама, финансијској и организационој структури. Економска ефикасност захтијева да порези не смију значајно утицати на економске одлуке привредних субјеката на тржишту, а принцип пореског оптерећења настоји да пореско оптерећење које погађа обвезнике буде умјерено. У концепту пореског оптерећења, важна чињеница је повезивање пореског оптерећења са економском дјелатношћу и конкурентности привреде.

Уколико би се неопорезиви дио плате повећао са 500 КМ на 1000 КМ то би стимулативно дјеловало на раднике у Републици Српској, и у јавном и у приватном сектору. Тим потезом би се избјегли политички проблеми, односно слање поруке да држава помаже само јавном сектору.

Уз појачање активности на борби против сиве економије, повећали би се приходи послодавцима, а тиме и могућност додатног издвајања за раднике. Пословање предузећа изван сиве зоне економије радницима обезбјеђује бољу кредитну способност, доступност кредитним средствима, што на крају доводи до ефекта повећања потрошње, односно прихода од пореза.

У теорији и пракси постоји значајна опасност да ће у случају великог пореског оптерећења дохотка радници тежити све више сивој економији како би избјегли приказивање својих опорезивих прихода. Управо се овим мјерама настоји минимизирати ова појава.

У сљедећој табели приказан је преглед броја раднка према платама и мјесечне пројекције додатних средстава у случају повећања неопорезивог дијела на 1000 КМ. (Реалне цифре ће бити нешто мање јер су овдје плате у опсегу, па је рачунато као да су сви на тој максималној плати).

Из табеле процјењујемо да би се Република Српска одрекла дијела прихода по том основу у корист радника у Републици Српској на мјесечном нивоу 8 549 660 КМ. То би на годишњем нивоу износило око 102 595 920 КМ.

У прва три мјесеца ове године повећање прихода од пореза и доприноса на плате је износило 44 000 000 КМ, што на годишњем износу представља повећање од 176 000 000 КМ, чиме се указује на реалан извор прихода за ову мјеру, уз економску а не политичку оправданост. Битно је напоменути да чим се новац пусти у оптицај, 17 % (пдв на потрошњу) он буде аутоматски враћен у буџет. Такође, тај новац кроз неке друге порезе буде више пута опорезован, па се око 40 % враћа у буџет. Са друге стране, овакво повећање плата не утиче на званичан раст плата, па то не изазива и аутоматски раст пензија, јер не мијења нето плату.

ЗАКЉУЧАК

Што се тиче повећања неопорезивог дијела плате са 500 КМ на 1000 КМ, знатно би се олакшало послодавцу да не уплаћује дио новца "на руке", а корист би имали и радници, јер би им на изводима била реална плата и могли би лакше доћи до кредита код пословних банака.

Према нашим истраживањима, сви послодавци који уплаћују минималац од 520 КМ, на разне начине, а најчешће подизањем своје добити за коју плате 10 % пореза, надомире реалну плату коју има радник. Мала је вјероватноћа да ће послодавци самоиницијативно повећати плате раднику ако им се смање доприноси или повећа неопорезиви дио, али би то можда дало ефекта за пријаву радника и легализацију рада у сивој економији.

Смањењем доприноса за самосталне предузетнике, увођењем медијске кампање и повећањем инспекцијске контроле која би обилазила градилишта, механичарске радње, лакирерске радње, молере, керамичаре, тете које чувају дјецу, дрвне и резне (пилане) центре гдје купују столари који радне на црно, знатно би се повећало пријављивање ових дјелатности и повећање прихода у буџету. (Примјер 2012. година када се у Бањалуци након медијске камапање за један мјесец пријавило око 90 нових механичарских радњи).

Основна намјера доношења ових мјера је да се смањи пореско оптерећење на рад, као и да се средства која ће бити на располагању његовом примјеном усмјере на повећање нето плата запослених, као и да се постигне да повећање основног личног одбитка практично доводи до повећања плате уз стимулацију радника.

Предсједнички колегиј Уједињене Српске