Поплаве, казна и опомена

Момир Дејановић из Центра за хуману политику пише о ономе што нас је задесило и ономе што ћемо извући као поуку.

Овогодишњи потоп и његове стравичне посљедице по грађане и имовину посљедица су вишедеценијског институционалног нерада и неодговорности у области заштите од поплава и природна, божја или нечија друга казна и последња опомена, зато што смо се одродили, одприродили, одбожили и развратили као људи, вјерници, властодршци и припадници међународне, државне, локалне, мјесне, породичне и неке друге заједнице и зато што наши градови, државе и Земља све више личе на Содому и Гомору. Сада су кажњени наши градови, села и државе, а недавно су то били и ускоро биће нечији други градови и државе. Ако не промијенимо свој однос према природи, људима и будућности, чека нас други потоп библијских размјера или нека друга катастрофа.

Ове поплаве су показале да немамо способност да се заштитимо од поплава и других катастрофа и да нам државом, ентитетима, градовима, општинама, политичким партијама и значајним јавним институцијама управљају углавном Згембе и Згембине, који нуде катастрофичну прошлост, садашњост и будућност. Нико од одговорних није дао оставку и нико, највјероватније неће бити смијењен или кривично одговарати због тога што није имао одговарајуће процјене и планове, што није уређивао корита ријека и изградио објекте за заштиту од поплава, што је дозволио градњу објеката у водоплавном подручју, што није опремио и обучио цивилну заштиту, што за успјешну заштиту од поплава није обезбиједио само десети дио вриједности штете настале поплавама, што је ненамјенски трошио средства за заштиту од поплава, што није извршио рано упозорење, обавјештавање и евакуацију становништва и што су припадници полиције, цивилне заштите и локалне власти, умјесто да обавјештавају и евакуишу становништво, обавјештавали и склањали себе, родбину, познанике и своју имовину. У октобру ове године биће одржани избори на којим ће грађани поново имати могућност да изаберу исто или мање зло. Увијек ми се повраћа када чујем да имамо поштене изборе, да су они празник демократије и сличне неистине.

Ова поплава је избацила милосрднике и заштитнике из ентитетске, локалне и друге власти, који обећавају и нуде помоћ, како би се заборавило на њихову одговорност за угроженост и посљедице од поплава и представнике опозиције, који критикују власт и при том заборављају да су вршећи сада или раније локалну, кантоналну и ентитетску власт одговорни за пропусте, који су узрок ове несреће. И једни и други воде предизборну кампању злоупотребљавајући ову несрећу, како би профитирали пред овогодишње изборе. Ништа бољи од представника власти и опозиције нису ни медији, невладине организације, клер и други, којима су конформизам, клијентелизам, жутило, геј параде, вршњачко насиље, жене у политици и друге глупости били битнији или пречи од угрожености од поплава и јавног интереса. Нажалост, принуђени смо да живимо у вукојебинама, вртећи се између садашњости и прошлости, без будућности и са властодршцима који нису спремни и способни да нас заштите од поплава, ратова и других катастрофа, човјекомрзаца, злочинаца, превараната и неоимперијалиста.