Поплашен: Живимо у кратковјечној и наказној држави

Бивши предсједник Републике Српске Никола Поплашен рекао је Срни да су карактер и структура Дејтонског мировног споразума довели у питање његову добру страну – прекид рата међу народима БиХ, који су најмање криви за његово избијање.

Поводом 17. годишњице потписивања Дејтонског споразума, Поплашен је рекао да је Дејтонски мировни споразум, својим карактером и структуром, обезбиједио да мијешање страних сила чини привид њихове нужне присутности и арбитрирања у рјешавању свих крупних, а и ситних питања у БиХ.

"У случају БиХ може се примијенити народна пословица `што се грбо роди вријеме не исправи`, што значи да ми живимо у дефектној, биолошки кратковјечној наказној држави БиХ без перспективе", нагласио је Поплашен.

У прилог овој тврдњи, истиче Поплашен, говори и међународна верификације дејтонске институције, такозваног Хашког трибунала, као и ноторних злочина хрватске војске која подразумијева да је хвале вриједан чин у коме је побијено неколико хиљада Срба и протјерано њих више стотина хиљада.

Поплашен је изразио наду да ће "заљубљеници у Европу" коначно схватити да се достојанство не брани и будућност не изграђује ситним полтронисањем, извињавањем и распродајом земље за шаку долара.

Послије тронедјељних преговора, Дејтонски споразум су 21. новембра 1995. године потписали тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.

То је био правни акт споразумног карактера парафиран у војној бази Рајт-Патерсон код америчког града Дејтона да би се званично прекинуо рат у БиХ који је трајао од 1992. до 1995.

Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена КристоФера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.