Помоћник хашког судије поткопао пресуду Младићу

Хашки трибунал нема доказа о састанку војног врха Републике Српске, на којем је наводно договорено извршење кривичног дјела у Сребреници.

недеља, фебруар 4, 2018 / 02:53

То је јавно, прије неколико дана, признао Јонас Нилсен, сарадник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, предсједавајућег Судског вијећа, које је у првостепеном поступку осудило генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Нилсен се, на предавању у Институту Асер, није устручавао да каже да се, умјесто доказа, прибјегло закључивању на основу претпоставки.

Ори је био предсједавајући судског вијећа које је у првостепеном поступку осудило команданта Војске РС генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Генерал Младић је проглашен кривим и за геноцид у Сребреници иако Оријев помоћник јавно признаје да суд није имао за то никаквих доказа.

– Требало је доказати да су се неке ствари десиле, да су људи били посвећени томе да учине то дјело. Прво питање којим смо се бавили било  је – ко је наредио убиства у Сребреници. У том свјетлу била је интересантна и процјена времена, односно ноћи када су вођени разговори војног руководства. Није било састанка на којем је договорено извршење тог дјела. Опет понављам, није било писане одлуке, није било војних састанака или било чега сличног. Некако смо морали све сазнати из промјене става и понашања свих оних који су били укључени – рекао је Нилсен.

Додао је да су се судије бавиле класификацијом – шта је било речено у одређени дан, о чему је разговарано увече и о чему је разговарано дан касније. Нарочито је, каже, било важно и присуство неких свједока инсајдера који су касније свједочили.

– Због свега овога је било могуће одредити, мање-више, не баш тачан сат, већ која је то ноћ могла бити када је донесена одлука о нападу или заробљавању. Али, требало је да будемо сигурни да је све вођство било присутно ту ноћ. Не мислим да постоје открића да је вођство учествовало у доношењу те одлуке на основу које би били оптужени за наређење извршења дела – рекао је Нилсен.

Он је потврдно одговорио на питање из публике да ли је, након што је прије Младића и генерал Војске РС Радислав Крстић осуђен за геноцид у Сребреници, ово кривично дјело опет требало доказивати, што није учињено.

-Геноцид је требало да опет буде доказан у случају Младића. Постојале су одређене чињеничне околности које није требало опет доказивати, али моја логика је била да не гледамо на оно што је речено прије почетка овог случаја, већ је током суђења требало доказати да је нешто валидно- рекао је Нилсен.

Тим одбране генерала Младића тврди да је без иједног доказа судско вијеће уважило паушалну тврњу хашког тужилаштва о наводном састанки одржаном 12. јула у команди Братуначке бригаде. Нема доказа ни за тврдњу да је на том састанку донесена одлука о погубљењу војно способног становништва, осим реченице свједока тужилаштва Момира Николића, који тврди да је, чекајући наводни састанак, од извјесног Поповића чуо да ће заробљеници бити погубљени.

– О чему могу причати 12. јула ујутру, кад је историјска чињеница да Војска Републике Српске тада није имала ниједног заробљеника, а није почела ни евакуација из Поточара, али ето важи се изјава Момира Николића – каже Миодраг Стојановић, адвокат у тиму одбране генерала Ратка Младића.

Адвокат тима одбране Драган Иветић подсјећа да је Тужилаштво у пресуди признало да нема доказ за овај елемент, а да је сада "човјек који је радио за судско вијеће то и јавно изнио".



Оставите одговор