Пољопривредници неће договорени режим трговине с Хрватском

Пољопривредни произвођчи из Републике Српске неће пристати на увођење принципа традиционалне трговине са Хрватском, који је предвиђен измјенама Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ, поручено је на данашњем састанку представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске са представницима аграрног сектора.

Савјетник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Гордана Роквић рекла је да не постоји никакав правни основ који би условио БиХ да пристане на такав аранжман.

Она је подсјетила на став Српске у преговорима о евентуалном ревидирању Споразума о стабилизацији и придруживању да се производи за које је доказана осјетљивост изузму из било каквих даљих преговора са Европском комисијом, с обзиром на то да је постојећим споразумом предвиђено задржавање царинске заштите за одређене производе до уласка БиХ у ЕУ.

Произвођачи се залажу и за успостављање тржишно–информативног система јер од адекватног праћења трговине, производње и цијена пољопривредних производа зависе и аргументи за мјере заштите са којима би делегација БиХ изашла пред Европску комисију.

Тражи се и прецизније дефинисање тарифске ознаке "остало" јер је установљено да под том категоријом у БиХ улазе и висококвалитетни производи који под јефтинијом цијеном стварају нелојалну конкуренцију домаћој производњи.

На састанку је разматрано увођење прелевмана на основу Закона о спољној трговини, а покренута је и иницијатива за ревидирањем тарифних квота, које је БиХ отворила једнострано, међу којима су и квоте за свињско и шећер, о којима се још може преговарати.

Разматране су и мјере за унапређење рада граничних органа, међу којима су увођење обавезног мјерења пољопривредних производа приликом увоза, увођење појачаних контрола и повећање узимања узорака на увезене пошиљке на пет одсто, те сузбијање нелегалних радњи на граничним прелазима.

Међу наведеним мјерама су и усвајање правилника о тржишним стандардима за воће, поврће и остале производе биљног и анималног поријекла, те покретање поступка утврђивања поријекла сировина у земљама извозницима ради спречавања евентуалног реекспорта.

Када је ријеч о ентитетском нивоу власти, разматрана је могућност искориштавања законских одредаба које се односе на декларисање производа, како би домаћи пољопривредни производи били прецизније евидентирани, односно декларисани на полицама у домаћим супермаркетима, а домаћи потрошачи се не би доводили у заблуду.

"У том смислу потребно је доношење правилника о декларисању, као и мјере које се односе на издвајање средстава за подизање конкурентности домаће пољопривреде, те обавеза трговачких ланаца да откупљују домаће пољопривредне производе и да их адекватније позиционирају, иницијатива за унапређење активности на подизању свијести домаћих потрошача о куповини домаћих производа, боља комуникација свих учесника и усаглашавање легислативе на свим нивоима у области производње са европском регулативом", рекла је Роквићева.

Она је додала да ће се Влада Републике Српске на у четвртак, 28. јануара, одредити о наведеним мјерама.

Говорећи о извозу млијека из БиХ и ставовима о законима о ветеринарству, Роквићева је навела да је процес њиховог усаглашавања у току и да су на посљедњем састанку са представницима Министарства спољне трговине и економских односа БиХ усаглашене све спорне тачке и да се чекају готови нацрти текстова закона, о којима ће Влада Српске моћи коначно да се одреди.

Директор предузећа "Витаминка" Жарко Микић рекао је да је неопходно оспособити институције које ће моћи да провјере квалитет производа, сертификацију и сигурност производа.

"Већ сада имамо нелојалну конкуренцију и тражимо да оно што је на декларацију буде и у производу. Треба инсистирати и на декларисању производа како би се знало да ли се ради о свјежем", рекао је Микић.

Он је указао на потребу избјегавања нецаринских мјера да би се спријечила нелојална конкуренција и обезбјеђење реципроцитета у случају када неке земље из региона посежу за тим баријерама.

"Свјесни смо либерализације тржишта и позитивне тржишне утакмице, али у исто вријеме тражимо такве услове у ЕУ", рекао је Микић.

Он је додао да се од српског члана Предсједништва БиХ тражи да препозна економски интерес овог поднебља, а посебно значај примарне пољопривредне производње и прехрамбених прерађивача.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић рекао је да ова организација подржава предложене мјере заштите домаће производње и да ће дати допринос да се изврше додатни притисци на институције БиХ да се ови приједлози проведу.

"Не искључујемо ни могућност блокаде граница уколико буде потребно. Веома је значајно да будемо јединствени јер је ово задњи корак. Уколико сви сектори пољопривредне производње не буду јединствени осуђени смо на пропаст", упозорио је Маринковић.

Он је додао да сви споразуми које је БиХ потписала са ЕУ дозвољавају увођење заштитних мјера, али да су очигледно одређени лобији јачи од примарних произвођача, због којих се оне не користе.

"Сматрам да никад нећемо ући у ЕУ, али по сваку цијену пристајемо на све њихове ултиматуме и на све оно што је неко некада у преговорима лоше испреговарао", рекао је Маринковић.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача – свињара Републике Српске Мишо Маљчић рекао је да ће ово удружење покренути протесте на граничним прелазима уколико до 15. фебруара Предсједништво БиХ, Министарство спољне трговине и економских односа и делегација БиХ у преговорима са Европском комисијом не промијене свој став о измјенама Споразума о стабилизацији и придруживању.

"Условљавања и врло чудна дјелатност Предсједништва БиХ у вези са апликацијом су врло некорисна за становништво БиХ и исхитрена", рекао је Маљчић.

Он је додао да БиХ ничим није обавезна да прихвати либерализацију и традиционалну трговину пољопривредним производима са Хрватском.

"Против смо либерализације тржишта и вријеме за апликацију БиХ за чланство у ЕУ врло је неповољно, поготово ако њено тржиште мора да спашава Хрватску", поручио је Маљчић.