dysko

Политика у служби туђих ратова: Добровољци у БиХ на линији америчко-руске ватре

Босна и Херцеговина и њени народи никада нису знали да мирно прођу у свјетским геополитичким тектонским поремећајима, него су вишеструко страдавали, што од окупатора, што једни од других, гинули су у туђим ратовима, за туђе интересе, у глади и неимаштини, сваком могућем злу које их је ријетко када мимоишло. Пише: Енсар Згодић Након што је […]

уторак, март 31, 2015 / 09:22

Босна и Херцеговина и њени народи никада нису знали да мирно прођу у свјетским геополитичким тектонским поремећајима, него су вишеструко страдавали, што од окупатора, што једни од других, гинули су у туђим ратовима, за туђе интересе, у глади и неимаштини, сваком могућем злу које их је ријетко када мимоишло.

Пише: Енсар Згодић

Након што је амерички државни секретар Џон Кери недавно побројао земље које су се нашле на „линији ватре“ у нарастајућем америчко-руском сукобу преко туђих леђа, није споменуо БиХ, али јесте све околне и „друге земље“, што недвојбено упућује да је мислио и на нас, није требало чекати много времена да се на домаћој сцени појаве бошњачко-босански добровољци, очито плаћени да и БиХ покушају активно да укључе у „линију ватре“.

(Не)научна фантастика

Тако је лидер ДФ-а Жељко Комшић, познат по свом антидипломатском приступу, запаљивим изјавама и ратном заоставштином коју не крије, већ поносно истиче, јасно објаснио на ФЕЈС (FACE) телевизији 27. марта, који су то задаци новог министра енергије, индустрије и рударства Федерације БиХ.

– Реуф Бајровић има енергетски стратешки задатак…он има задатак да енергетску политику ове земље, свеже за Запад. То му је задатак – казао је Комшић.

И док се јавност бавила компетенцијама туристичког радника из редова ДФ-а на мјесту министра културе и спорта Кантона Сарајево, видно мање се постављало питање шта ће у можда најважнијем ресору у Влади ФБиХ, аналитичар геополитичких и унутрашњополитичких збивања, бивши спинер Златка Лагумџије, данас Комшићев, перјаница организације Први март, лобиста и „зет“ америчке паравладине задужбине НЕД (National Endowment for Democracy), настале у вријеме администрације десничара и конзервативца Роналда Регана, организације која важи за продужену руку америчких интереса и обавјештајних агенција, креирање непријатеља „слободног свијета“ и једног од спонзора и портпарола тзв. наранџастих револуција.

Свако ко иоле прати збивања у свијету у свјетлу америчко-руских напетости, могао је да наслути улогу новог министра, али је то најбоље објаснио страначки шеф Комшић.

Сви се сјећамо огромних залагања власти у Републици Српској да доведу руски гас са крака већ покојног „Јужног тока“ у БиХ, и научнофантастичних прича о градњи гасних електрана које ће производити струју, и то у земљи са вишком струје. И лаицима је било јасно, да се не исплати скупи енергент користити за прозводњу другог, јевтинијег енергента ако се он већ производи у електранама и извози.

Практично, у БиХ само Сарајево има гасну инфраструктуру и нити један град ни мјесто, а то је некад урађено у сретнијим и богатијим временима када су тадашњи социјалистички властодршци покушали да смање емисију штетних гасова у сарајевској котлини.

Руски хуманитарни гас, одиграо је своју спасоносну улогу за грађане опкољеног ратног Сарајева, али је касније постао неиздрживи економски издатак, чија је цијена, али и огромна растрошност управа, страначко запошљавање и исисавање новца, завила у црно три јавна предузећа у Сарајеву – Топлане, Сарајевогас и БХ Гас, фирме које су везане готово ненаплативим кругом међусобних и спољних дуговања, од по више десетина милиона КМ.

Какву економску рачуницу имају бошњачко-босански добровољци-плаћеници у енергетском везивању БиХ за Запад, нису објаснили, нити како може амерички гас којег већ нуде српском премијеру Вучићу, бити јевтинији од руског или било ког другог гаса, за чије складиштење ионако не постоји ни терминал ни цјеновно прихватљив начин транспорта, о чему се само прича, као о Набуку, о ТАП-у и другим намаштаним и неизвјесним војним, енергетским и политичким пројектима са Запада на предугом штапу.

Економске рачунице није било ни у „Јужном току“, а још мање га има у причама о свим другим гасоводима руских конкурената. Нити један од гасовода није планиран ни да пролази кроз БиХ, већ да се качимо преко кракова и наравно не убиремо транзитну таксу, трошећи, додуше скромно, по папреној цијени.

Мјесто економске рачунице, у случају „везивања за Запад“ преузела је, преко инструисаних и финансираних особа и организација, агенда евро, заправо америчко-атлантистичких интереса, а у ствари алијанса корпоративно-војних хушкача са припадајућим аналитичарима и медијима, потпомогнути наводним ЕУ плановима и постојањем Европске енергетске заједнице, кроз тобоже регионално повезивање , енергетску безбједност и томе слично, стварање алтернативе руском гасу од кога су и котловнице у Сарајеву и многи индивидуални потрошачи већ одустали, под притиском дуговања и астрономских рачуна.

Да ли ће добровољци можда понудити Федерацију БиХ западним корпорацијама да црпе нафту и гас из шкриљаца по скупој методи „фракинг“, приликом којег се вода и хемикалије под великим притиском убризгавају у тло, неповратно загађујући подземне изворе , уништавајући једини опипљивији и извјеснији ресурс који тренутно имамо осим нешто вишка струје и угља – нетакнуту дивљину и љепоте због којих смо у самом врху најатрактивијих туристичких дестинација у свијету?

Само подсјећања ради, у САД-у су се прошле године на више референдума грађани изјаснили против овог начина црпљења гаса. Питсбург је у јануару 2014. постао први амерички град који је забранио ову методу, а касније је на референдумима у САД-у још неколико градова одбачен „фракинг“ као што су, између осталих Дентон у Тексасу, Гејтс Милс, Кент и Јангстаун у држави Охајо, Сан Бенито и Мендоцино у Калифорнији.

Међутим, судећи према одлучној најави шефа свих бошњачко-босанских добровољаца и шефа грађанско-унитаристичких јастребова и „сетлерса“ у РС-у, у вријеме прије избора 2014. године, кружок са задатком очито је спреман да уради све како би се свидио својим прекоокеанским финансијерима.

Рачуница хушкачко-ратне машинерије

Ако је рачуница за довођење руског гаса скривана у маглинама политичких спинова, онда је прича о енергетском везању за Запад тек шупља прича лишена било какве рационалности, под утицајем ратнохушкачке америчке машинерије, антируске пропаганде и хистерије.

Док Запад кубури како до енергената на Истоку, користећи живо месо источних народа, чак и војску за тај посао, у БиХ постоје замислите политичари који би енергетску политику везали управо за тај Запад гладан енергената.

Не треба ни заборавити да споменути ресор у Влади ФБиХ контролише и намјенску индустрију, па није тешко претпоставити да ће нова гарнитура у ФБиХ наставити интензивирати напоре бивше гарниитуре на челу са министром Елдром Трхуљем из СДА, да ову грану у руке преда америчким компанијама, које ће сутра продавати оружје ко зна коме, можда и злогласном ИСИЛ-у, у чијим рукама је завршила недавно донирана муниција из БиХ за антиисиловске снаге (Министарство одбране БиХ –Зекеријах Осмић, СДП), и то на америчко инсистирање.

Политика у БиХ се готово увијек водила туђим интересима и спиновима, а цијену је плаћао обичан свијет. У Федерацији БиХ просто постоји утрка међу политичарима свих могућих бошњачких и босанских партија ко ће бити миљеник америчких и европских емисара, а та умишљена блискост се бирачима још представља и као њихова компративна предност.

Тако је и данас. Умјесто да траже начине да овакви какви јесмо, мали, сиромашни, са великим природним потенцијалом и практично безопасни, за окружење, Европу и свијет, нађемо модус који ће нас држати, макар једном у историји и за промјену, изван „линије ватре“, политичари у БиХ, зелени и мултиетнички у Федерацији – нераздвојива два ока у глави, али и они у Реублици Српској, брже боље бирају начине како да се додворе страним интересима и плановима, не марећи што ћемо, прошлост нас учи, из сукоба великих изаћи још подијељенији, још сиромашнији и јаднији, зараћенији и закрвљенији, и опет натјерани да се такви о заједничком договарамо, проналазимо компромисе на туђим мапама пута.



0 КОМЕНТАРА

  1. exeru,
    a sta bi nam vrijedilo da imamo?
    Sve sto smo imali, nemamo.
    Sve bi nam poharala bagra rezimska, kao sto je sve i poharala.
    Pripremili su trostruke pasose, prebacili plijen daleko odavde, pripakovali se i jedan po jedan bjezi.

    Slusam direktor ima platu kao 100 djecijih dodataka.

    I to nije zlocin !

    Zar je moguce da se u nasem narodu nakotilo toliko zlocinaca?

    A, najveci monstrum je ljaga srpskoga roda.

    JEDNA DIREKTORSKA PLATA-100 DJECIJIH DODATAKA !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

  2. На дну странице, коју ћу пробати поставити у вези „гаса из шкриљаца“ имате линкове ка неколико информација како се обични народ у разним дијеловима свијета бори против овог зла. http://facebookreporter.org/2013/12/13/%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BD-%D1%98%D0%B5-%D1%81/

Оставите одговор