Политичка злоупотреба статистичких индикатора (2)

Статистички подаци, поготово из области економије, редовно су предмет селективног тумачења, непотпуног анализирања и погрешног интерпретирања. Синиша Божић се у другом дијелу анализе злоупотреба осврће на манипулације по питању БДП и вањске трговине.

Пише: Синиша Божић

Вањска трговина

Вањска трговина обухвата податке о кумулативном увозу и извозу. Политичари углавном користе стопу покривености увоза извозом. Према званичним подацима, ова стопа се кретала позитивно, од 41,2% у 2008. години, преко 44,8% у 2009. години, до 52,1% у 2010. години. Према томе се може видјети да је БиХ релативно побољшала однос и да се увоз покрива са значајних 10,9% више у посматраном периоду.

Међутим, ово ће бити добар показатељ онда када будемо вршили плаћања у релативним, умјесто у апсолутним износима. О чему се ради заправо? БиХ је у 2010. години, увоз је износио 13,6 млрд КМ, извоз 7 млрд КМ, стопа покривености око 52% а дефицит 6,5 млрд КМ. За поређење, у 2003. години, увоз је износио 8,3 млрд КМ, извоз 2,4 млрд КМ, дефицит је био 5,3 млрд КМ а стопа покривености износила 29%.

Зато, стопа покривености увоза извозом се мора узети заједно са висином дефицита, да нам се не би десило да увеземо за 50 милијарди КМ, извеземо за 30 млрд КМ, и да се хвалимо да нам је стопа покривености увоза извозом 60%, иако је дефицит вањске трговине 20 милијарди марка.

Национална валута

2003. године, имали смо 1,7 милијарди марака у оптицају. Средином 2011. имамо 2,5 милијарди марака, што је 47% више. Реални ГДП у истом периоду је растао 32%. Према правилу валутног одбора, односно Закону о Централној банци БиХ, једино је важно да вриједност монетарне пасиве, односно новца у оптицају и депозита домаћих комерцијалних банака (које држе код Централне банке БиХ), не пређе вриједност (стране) активе, односно новца који се држи код страних банака и улагања у хартије од вриједности и монетарног злата.

Да ли смо штампали 15% више валуте него што нам то реално треба? Покушао сам анализирати реалну вриједност националне валуте путем кретања износа потрошачке корпе, посматрано у временским серијама. Међутим, то је немогуће, јер се у БиХ потрошачка корпа рачуна на најмање три начина, по један за сваки ентитет, и један за БиХ.

Но, знам да сам 2003. године за 100 марака могао купити 100 векни хљеба, а да данас могу купити за номинално исти новац, њих 83. Јако проста рачуница.

Данас 100 марака вриједи 83 хљеба (17 хљебова мање него 2003. године). Да ли то значи да и један евро вриједи 2,28 марака (17% више од фиксног паритета)?! Да ли то значи да се паритет држи нереално високо?

Да ли то значи и да извозници тиме добију мање конвертибилних марака (нпр. предузеће X продало робу у иностранству у вриједности од 100 мил. ЕУР, тренутно конверзијом у марака добија цирка 195 мил марака, а по нашој рачуници, реално би требало добити цирка 228 мил. марака)? Да ли тиме валутни одбор дестимулише извоз? То су питања на која би политичари требали да одговоре!

Бруто друштвени производ

Што се тиче најчешће кориштеног индикатора, БДП (бруто друштвеног производа), постоји неколико проблема које политичари свјесно користе. Тако они изражавају БДП у номиналном износу. Покажимо на примјеру шта то значи.

Држава X произведе 100.000 хљебова по цијени од 1 марака у години 2010. БДП за ту годину би износио, дакле, 100.000 марака. У 2011. години, држава X произведе такође 100.000 хљебова, али је цијена скочила на 1,30 марака. БДП у 2011. години би износио 130.000 марака. Међутим, реални БДП за 2011. годину са базним цијенама из 2010. године је остао исти (100.000).

Номинални БДП ће увијек бити већи од реалног уколико се цијене инфлаторно крећу (најчешћи случај). Поред тога, ако се користи реални БДП, битан је период фиксирања цијена (која је година базна-фиксирање унатраг дужег периода ће вјероватно дати већи раст БДП). Даља варка је БДП по глави становника. Како изразити тај податак, када ни сами не знамо колико нас има у држави?!

Структура БДП је посебна тема. Наиме, БДП се састоји од потрошње (домаћинстава, државне потрошње), инвестиција и нето извоза (разлике извоза и увоза). Компоненте БДП БиХ су се кретале, као у сљедећој табели:

Иако је номинални БДП растао од 2004-2010 за цирка 60%, тек његовом декомпозицијом можемо видјети на основу чега је настао тај раст. Инвестиције имају негативан тренд, од 2007. године. Нето извоз је константно негативан (више увозимо него извозимо). Једина компонента на основу које је растао БДП јесте потрошња домаћинстава и државна потрошња.

Тако је у посматраном периоду, потрошња расла за 42%. Од чега је расла потрошња, тј. од којих новаца су домаћинства и држава плаћале робе и услуге које су набављале? Јавни дуг државе БиХ је у посматраном периоду растао за 55%, док је актива банкарског сектора (пласирани кредити) у истом периоду порасла за 75%!

Ето који је разлог раста БДП – кредитно задуживање државе и домаћинстава! Уколико знамо да је стопа јавне потрошње државе БиХ константно преко 50%, а уколико се анализира структура кредита домаћинствима (физичким лицима), примјећује се велики проценат стамбених кредита, то значи да је БДП номинално растао на основу кредита који су се дизали за финансирање трошкова државе, односно за финансирање куповине стамбених јединица.

Прецизније, БДП је растао на терет средстава чији велики дио није намијењен реинвестирању и стварању нове вриједности, већ потрошњи. То даље значи да се БДП БиХ не може даље увећавати на основу потрошње, већ само на основу раста инвестиција и смањења негативног нето извоза (односно већем извозу при датом увозу)!

Навео сам примјере погрешног тумачења неких економских индикатора. Слична логика се може примијенити и на број пензионера, просјечну плату, и многе друге варијабле.