Политичка понуда у Српској

Поштовања је вриједан принцип, да је најисправнији и најпоштенији начин оцјене рада неке политичке партије, упоређивање њеног политичког програма са оним шта је (не)остварила. Пише: Миленко Вишњић Необичним системом вреднивања политичких станака у Српској – непризнатом компарацијом придјева: најгора, мање гора, још мање гора, аналитичари и јавност, довели су лингвистику пред нерјешив проблем. Базично и […]

недеља, новембар 17, 2013 / 12:59

Поштовања је вриједан принцип, да је најисправнији и најпоштенији начин оцјене рада неке политичке партије, упоређивање њеног политичког програма са оним шта је (не)остварила.

Пише: Миленко Вишњић

Необичним системом вреднивања политичких станака у Српској – непризнатом компарацијом придјева: најгора, мање гора, још мање гора, аналитичари и јавност, довели су лингвистику пред нерјешив проблем. Базично и тренутно, политичке странке су дијаметрално супростављене. Неке су миљенице Запада, док друге нису; неке су за глобализацију, друге су против. Неке раде само за себе и против су интереса народа; друге раде за себе, али не и против народа.

Више бриге за народ, више невоље за народ

Дакле, слика шаренила у супростављеним блоковима: шарена опозиција против шарене власти. По истој аналогији, активистима Трећег блока, остала је једина расположива комбинација: да раде за себе и за странце, остављајући народ на миру. Више бриге о народу, више невоље за народ!

Судећи по медијским извјештајима, поменутим системом вриједности, СНСД се већ одавно попела на трон – слови као најгора. Поштовања је вриједан принцип, да је најисправнији и најпоштенији начин оцјене рада неке политичке партије, упоређивање њеног политичког програма са оним шта је (не)остварила.

Начелно и суштински

Било би неумјесно, неодговорно и паушално оцјењивати политичку странку, само због идеолошке нетрпељивости или симпатије, негирајући вољу оних који су јој својим гласом, на бази њеног програма, дали легитимеитет. Стога, странка СНСД, посебно и приоритетно заслужује посебну пажњу, кандидујући се на сам врх потребе за хитном, али кратком анализом, упоређујући њен програм са њеним учинком.

Причу, по којој је СНСД са само два посланика доведена на власт, нећемо ни спомињати, подразумијевајући да је опште позната. Постоји и друга страна медаље. Наиме, истина је да је СНСД готово плебисцитарно побиједила на задњим изборима, владајући Српском до данашњих дана. То треба поштовати! Међутим, изгледа да проблем очито постоји. Остаје нам да нагађамо, да ли народ даје свој глас за програм странке и њено предизборно обећање или за гријехове које она касније чини!?

Ипак, социјлна држава

У уводном дијелу свог политичког програма, СНСД се опредијелила, између осталог, и за „странка социјалне интеграције, једнакости и правде“; затим, странка се позива на великане српске социјалдемократије: Светозара Марковића, Димитрија Туцовића и Васу Пелагића; потом, за „снажну социјалну државу и, нови пензиони систем“; завршавајући: „Све остало треба да буде ствар тржишне утакмице. Системом социјалне заштите, оптималне запослености и остварењем привредног раста, као темељних претпоставки социјалне државе, остварићемо бољи живот за све.“

Шта је остварено из уводног дијела? Бољи живот за све или, превише луксузан за страначке присталице!? Колико пута је поменута ријеч – социјална? И сам Маркс, па богами и Лењин, имали би проблема да нађу примједбу за социјалну компоненту у Програму. Шта је остварено од „социјална“, најбоље осјећају хиљаде отпуштених радника, незапослени, инвалиди, болесни и гладни, борци, дјеца без социјалне заштите; све то: због пљачкашке приватизације, отимања државног земљишта, пљачкашких концесија… Ипак, нешта је остварено – буџетску класу социјално обезбијеђује спасоносни ММФ, с унапријед урачунатим високим каматама.

План за Брчко изостављен

Дио програма, насловљеног: „РЕПУБЛИКА СРПСКА И БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА“, није оправдао ни трошкове папира. С друге стране и ради коректности, учињено је више него што је планирано. Невјештим и неисписаним рукописом, потписано је укидање ентитетске линије кроз Брчко, плус: неколико десетина неуставно пренијетих надлежности. И једно и друго, политички злобници и завидници приписују владајућој елити; за странку, највећи материјални успјех; за Српску, највећи политички неуспјех и губитак територије.

У поглављу, „ЦИЉЕВИ ПОЛИТИЧКОГ ДЈЕЛОВАЊА“; под тачком један, почетак је охрабрујући: „Залажемо се за друштво високог степена слободе, демократије, просперитета и социјалне сигурности, за друштво солидарности и владавине права“. Какви су резултати ове заклетве, сувишно је и коментарисати. Брига за „мир у југоисточној Европи“, преокупација је СНСД у тачки два, истог поглавља.

Дио који се односи на „специјалне везе“, СНСД још није успјела покварити. И декларативно и суштински, Програм се остварује и држи ријечи: „Остваривање сарадње и заједничких пројеката на регионалном нивоу, најбољи је пут ка европским интеграцијама“. Дакле, специјалне везе су само зарад европских интеграција. Морбидно!

У коначници: улазак у НАТО

Улазак у НАТО није предвиђен Програмом, али је ипак норма пребачена; Радмановић је давно, на вријеме и лично однио и поднио молбу Главном стожеру у Бриселу. Став: „Желимо да Република Српска и БиХ управљају својим надлежностима и да односи са међународном заједницом не буду односи тутора и штићеника.“, је остварен, под условом да овај принцип подразумијева да Запад не представља цијелу међународну заједницу, што овдашњи политичари обично воле да кажу.

Надаље, Програм се солидарише са Западом, подржавајући његову „борбу против исламског тероризма“. Да! Како би Јенкији без наше помоћи? Као, Запад је незадовољан са позамашним бројем уништених исламских држава, па му треба војна помоћ Републике Српске! Или, можда је то превентива доласку пола милиона арапских џихадиста!?

Демилитаризација Српске

„Противимо се било каквој дискриминацији“, је потпуна обмана; дискриминација никад није била већа, уништавајући хиљаде породица и стимилишући у историји невиђено криминално богаћење родбине, кумова, кума и кумчића. Иако је већ једном лидер владајуће странке изјавио да се одриче онога што му је у традицији светиња – кума Гранд Траде, сумња је остала.

„СНСД се залаже за демилитаризацију БиХ“, је грешка и однекуд је лоше преведено, ваљда се мислило на – „демилитаризацију РС“. Било како било, тај циљ је потпуно, и више од тога, оправдао своје постављање. Успјешно и тихо је укинута ВРС. Умјесто тога и надмашујући саму себе, СНСД је подржала формирање војске БиХ, која одавно успешно ратује по Азији, борећи се „против исламског тероризма“. Зашто и не би, треба помоћи ширење и јачање демократије, макар то значило и убијање невиних муслиманских народа и уништавање њихових држава!

Приватизација, криминал, Гранд Трејд, Пољопривредна школа… изједају друштво

Изгледа да је најбоље остварен дио програма који се односи на приватизацију. „Подржаћемо приватизацију која ће довести до повећане конкурентности и економске ефикасности привреде у функцији стварања већег друштвеног производа“, каже се у Програму. Нема сумње да је ово једно од већих политичких достигнућа СНСД – успјела је да уништи све домаће! Друштвени производ је сведен испод нуле, конкурентност остала без конкуренције, фабрике уништене, природни ресурси поклоњени…

Амбициознији дио програма: „подстицај станоградњи и обнова инфраструктуре“, изњедрио је најозлоглашенију земљишну и грађевинску мафију у југоисточној Европи. Добро информисани то споре: јесте, али тек послије оне Тачијеве. Дакле, ипак је, како-тако, дјелимично испуњено и ово обећање.

Али, констатација: „Корупција и криминал изједају изнутра друштва у транзицији, какво је и наше. Системска борба против ових појава, која обухвата како законске, тако и перманентне оперативне мјере надлежних“, је круна цијелог Политичког програма. За поразне резултате организованог државног криминала и већ традициоанлно његовање корупције у Српској, знају и птице на грани.

Циљ – еколошка демократска заједница

Тачке 19. до 28., углавном се баве демагогијом о социјалној правди. Следећи цитат заслужује посебну пажњу: „У пракси ћемо ефикасно афирмисати еколошку димензију привредног и свеукупног живота. Доприносићемо свим видовима развијања еколошке културе, од законских норми и унапређивања еколошке свијести, до укључивања у планетарни модел еколошких напора и програма“, и једина је тачка Програма чији је циљ у потпуности постигнут. Како постигнут?

Тако, што је кроз принципе Политичког програма омогућено да се све очисти – уништи сва индустрија и да Ентитет остане еколошки чист. Уништене су све фабрике – фабрички димњаци не испуштају дим, нема намјенске производње, нема производње телевизора, нема Енергоинвеста, нема Медицинске електронике, нема производње… нема било какве производње, пољопривреда је осакаћена и на издисају, топлане немају мазута…

Што би наш народ рекао: и највеће зло носи са собом нешта добро; тако је, и добро је што нема више домаћих фабрика, загађивача околине. Република Српска је еколошки очишћена, још само да се ударнички засади још које стабло на Тјентишту.

Продајом природних ресурса, давањем концесија уз биједну провизију и довођењем страних загађивача, политичка елита већ дуго најављује нову еколошку катастрофу Српске. Свакако да се и против тог надолазећег зла, удруженим снагама и не бирајући средства, треба и мора борити. Међутим, то је вишестраначка прича (прича на више страна) која захтијева промјене са много политичке мудрости и знања.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Миленко, свака ти част, и хвала ти за овакав чланак, а
    и за непристрасност, „лијепећих“ их све редом. Мислила
    сам да си „опредјељен“?

    „…друге раде за себе, али не и против народа.“,
    тачно је и то је, нажалост, најбоље што се нуди овом народу.
    Жалосна констатација: народ је задовољан и кад нека
    странка само не ради против њега, тражећи и у таквима спас.
    Народ мало тражи, али му се ни толико не нуди, јер је
    подијељен у својој биједи, борећи се за мрвице.

  2. #Рамштајн

    У праву сте за самокажњавање народа! Још од такозваних вишестраначких избора, народ је почео срљати из грешке у грешку. Прво, ужасни и пројектовани вјерски рат, а онда наметање свега и свачега од „демократског“ Запада, налазећи увијек оне спремне да свој народ, не само издају, него га, зарад пљачке, и постепено уништавају. То имамо на дјелу у свим земљама такозване транзиције: све им је горе и горе. Погледајте стање у Словенији, вјечитом сањачу да буде са својом Њемачком! Румунија и Бугарска, враћене су у 19. вијек. Гдје је Грчка, Шпанија, Италија, Португалију нуко више и не спомиње. Може ли то схватити народ? Бојкотовати сваке изборе и нека се види чиста окупација БиХ. Овако, домаћи издајници дају легитимитет окупацији. Коме ја то пишем? Стварно, тешко схватити здравом разуму, а то је: зашто народ даје било којој политичкој странци гласове, кад добро зна да све оне имају истог Великог брата – Запад? То је тешко схватити! Ваљда, народ воли да га муче!?

  3. Malo duži, ali super članak! Nekad sam čitao taj
    politički program SNSD i,
    mogu vam reći, provjerivši svaku navedenu rečenicu,
    sve je tačno.To sam provjeravao, znajući
    da Milenko zna nekada biti malo oštriji prema
    aktualnoj vlasti, inače imam povjerenaja u njegove
    navode. To treba reći, zašto ne!

  4. Можда је тачна констатација правде да су све странке најгора,мање гора и још мање гора, ако се узму резултати рада после рата до данас, значи могла би ова констатација бити тачна за оне који су до данас биле на власти.

    Требало би напоменути да се ради и људима који су били у више партија, да се ради о странкама које су креирале ову лошу ситуацију од владе до општина са мање или више учешћа.

    Нисмо сви исти, постоји много часних и способних људи који нису били по тим странкама.

    Визија, програм и част су нешто што одваја нове људе од оних који су до сада не(намјерно) лоше управљали Српском, лоше водили привреду и арчили природна богаства овог народа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *