Подаци као нова интернет валута

У последње вријеме све више смо заинтересовани за своју сигурност на интернету. Пише Милан Балабан Стручњаци за безбједност упозоравају да “Воцап” сигурно има финансијску корист од наших података. “Воцап” је из темеља промијенио начин на који посматрамо комуникацију. Сада јако брзо и невјероватно јефтино можемо да се дописујемо с пријатељима. Произвођач се хвали тиме да […]

субота, април 12, 2014 / 07:24

У последње вријеме све више смо заинтересовани за своју сигурност на интернету.

Пише Милан Балабан

Стручњаци за безбједност упозоравају да “Воцап” сигурно има финансијску корист од наших података.

“Воцап” је из темеља промијенио начин на који посматрамо комуникацију. Сада јако брзо и невјероватно јефтино можемо да се дописујемо с пријатељима. Произвођач се хвали тиме да је ова апликација за паметне телефоне бесплатна. Међутим, то бесплатно значи да ми морамо заузврат Воцапу да дамо своје податке попут имена, презимена и броја телефона. Такође, често не увиђамо да ми њима дајемо у руке нешто још важније а то су наше мисли и разговори. Погодност да наставимо конверзацију гдје смо стали значи да су ти подаци негдје похрањени и да Воцап има приступ тим подацима.

У позадини интернет технологија води рат за ресурсе. Међутим, овај пут ти ресурси нису ни нафта, ни вода а ни новац. Нико се не пита како те компаније у ствари зарађују. Апликација је веома јефтина (или можда бесплатна) – то ни у ком случају не може да покрије трошкове милијарди порука које свакога дана преко ње круже интернетом. На интернету новац не представља главну валуту. То мјесто заузима информација. Велики дио људи није тога уопште није свјестан.

Робин Кумпел објашњава зашто је то тако: "Када је уведен сигурносни појас у аутомобилима, људи су говорили: каква је ово глупост?” Данас се подразумијева да га сви (или скоро сви) користимо. За такав профил људи телефон је још увијек недовољно истражена територија.

Произвођачи мобилних платформи попут “Eпла” се доста труде да ограниче сумњив садржај. Међутим, до сада се то показало само дјелимично успјешно. Тако је на примјер америчка тајна служба НСА преузимала све податке корисника апликације “Енгри Бирдс”. У Уједињеним Арапским Емиратима је јавно познато да се смију користити само апликације које остављају копију података у серверским архивима те државе. Битно је напоменути и да се “Фејсбук” или Воцап порука може користити као доказни материјал на суду јер се у сваком моменту та порука може провјерити.

Упркос великој заинтересованости корпорација, држава и хакера за Ваше податке, сваки корисник паметног телефона мора да поведе рачуна о безбједности својих података. Прво, корисник може да изабере које ће податке да подијели са апликацијом. Уколико користите неку од апликација за ћаскање попут “Воцапа”, могуће је одредити које податке које ћете подијелити с апликацијом. Можете ограничити контакте којима ће они имати приступ и не дозволити приступ цијелом именику.

Такође, потребно је припазити какве се све апликације инсталирају. Потребно је погледати које функције апликација захтјева да би могла несметано да ради. Уколико сумњате боље је не инсталирати апликацију. Постоји значајна разлика између произвођача који продају своју апликацију за 10 долара и произвођача који је нуде бесплатно. Увијек се запитајте, зашто је та апликација бесплатна и како ћете на неки готово невидљив начин да је платите.



Оставите одговор