Почели преговори власти и опозиције у Бахреину

После скоро двије године непрекидних сукоба, супорстављене стране у Бахреину су почеле да преговарају о конфликту током Арапског прољећа који траје дуже од побуне у Сирији.

Сунитска влада, која има подршку Запада и других заливских држава, жели да шиитске фракције доведе у ред у нади да ће почети постепено помирење на острву.

Изасланици шиитских група, међутим, још су опрезни у погледу отварања процеса за који сумњају да им може помоћи да постигну своје циљеве: да натерају владајућу монархију да се одрекне монопола у власти и одобри избор владе у којој би већину сигурно имали шиити.

У међувремену, тврдокорни шиитски демонстранти траже ништа мање од свргавања династије која влада два вијека, што би могло довести до нових војних интервенција сусједних земаља попут Саудијске Арабије, која је већ слала војску у помоћ сунитским вођама када је почела побуна у фебруару 2011.

Није било званичних изјава уочи отварања преговора и није јасно да ли ће бити одређени рокови за преговоре после данашње уводне рунде.

Безбједносне службе распоређене су у већински шиитским областима због очекиваних сукоба.

Шиити чине 70 одсто од 550.000 становника Бахреина. Иако су већина, они тврде да су жртве систематске дискриминације и потпуно су искључени из главних улога у влади и војсци. Захтјеви шиита за већа политичка права повећали су се у последњим деценијама али су немири који владају у последње двије године до сада најдужи и најопаснији по владајући сиситем.

Више од 55 особа убијено је у сукобима, а поједини активисти за људска права са сједиштем у Бахреину процјењују да је број жртава већи. Десетине главних шиитских политичких вођа су у затворима, а поједини од њих издржавају доживотну казну.

Тензије расту са приближавањем годишњице почетка побуне, која пада у четвртак. Рано јуче, шиитски демонстранти запалили су барикаде од аутомобилских гума, а снаге безбједности одговориле су сузавцем.

Званичници Бахреина оцијенили су дијалог као шансу за постизање сагласности, међутим, није јасно да ли ће они разматрати било какве реформе које би ослабиле њихову директну контролу у политици земље.