Почеле полемике о серији "Равна гора”

Дугонајављивана серија Радоша Бајића "Равна гора” (назив цијеле трилогије је "1941-1945”), почела је синоћ на РТС-у. Временски оквир је Други свјетски рат, са фокусом на српске подјеле, идеолошке разлике, четнике и партизане који, како је изјавио редитељ, у овом серијалу неће замијенити мјеста. Још прије приказивања, серија је изазвала полемике, а њен циљ је означен као амбициозан.

Након гледања прве епизоде, академик Душан Ковачевић каже да је овдје ријеч о „истинитој и дирљивој, одлично урађеној серији”.

– Многи очекују навијачки серијал, а ријеч је о сјајном документу са чињеницама које нисмо научили у школи, јер смо учили само оно што су побједници писали, сматра Ковачевић и додаје да Бајићево телевизијско остварење спада у ред најбољих серија Би-Би-Сија, које се баве реконструкцијом историјских догађаја.

Према његовом мишљењу, глумци су „одабрани да личе”. Гледаоци који су знали како су изгледали сви водећи политичари и генерали уочи Другог свјетског рата, препознаће их, каже писац и наглашава да ће серија понудити само истину о догађајима који су се збили, и записани су у свим историјским архивама.

– Уколико већ помињемо причу о подјелама, о "лијевима" и "деснима", лијеви су снимили више од 500 филмова о НОБ, и директном или индиректном учешћу побједника у Другом свјетском рату, а друга страна је била искључиво кривац за све што се десило у братоубилачком рату – каже Ковачевић.

– Публика ће гледати серију као реконструкцију нашег живота, о ком нисмо знали много. Они који су знали, нестали су; или су природним путем напустили овај свијет, или их је много страдало послије уласка ослободилаца у Београд. Онај ко не вјерује шта се догађало, нека узме поново да чита Владимира Дедијера. Мало у шали, а помало озбиљно кажем да ћемо опет кренути у основну школу. Серија је рађена искључиво у служби онога што је требало одавно да знамо – подвлачи Душан Ковачевић.

И док редитељ Радош Бајић најављује да ће серија вратити у средиште пажње осјећање националне припадности код Срба, СУБНОР је још током снимања серије тврдио да је ријеч о фалсификовању историје. Чланови СКОЈ поручују да „Равна гора” рехабилитује народне непријатеље.

Полемике се крећу од става да ће ова серија подстаћи ново читање историје, до мишљења да држава нема званичну идеологију када говоримо о четницима и партизанима.

Историчарка Бранка Прпа неће гледати серију, јер је не интересује популарна интерпретација једне озбиљне теме.

– Не гледам ни Сулејмана Величанственог, па што бих гледала популарну сагу некога ко је глумац, па је постао редитељ, па интерпретатор и историчар. Наша држава је ушла у збуњујући галиматијас, и бојим се да ни сама не зна које су то историјске вриједности. Србија је непрестано у грчу званом пиши-бриши. Ми час причамо о краљу, час о фашистима, и то је шизофренија гдје немате појма шта сте на крају. Непрестано главињамо у сопственој историји – каже Бранка Прпа.

За нашу саговорницу ова серија је само „политичка петпарачка прича”, проблематичне теме и начина финансирања.

– Поставља се питање ко је ово финансирао, и нећете вјеровати – то финансира држава. Све ово је налик џепном издању „Рата и мира”, које читате у аутобусу или зубарској ординацији, прилагођено људима чија су знања из историје више него оскудна – сматра Бранка Прпа.

– Савремена историја увек је испричана с политичким интересом држава које иза тога стоје. Све је добро док смо на терену старе Грчке и Александра Великог. У серијама о „хладном рату” имате очигледну необјективност, а најзначајнија емисија која је демистификовала неки политички догађај јесте откривање да иза убиства Алда Мора не стоје црвене бригаде него ЦИА. Такве епизоде се ријетко провуку, осталих 90 одсто функционишу у стереотипу – каже ова историчарка.

Прву епизоду „Равне горе” је погледао и Матија Бећковић. Његово мишљење је да је дошло вријеме да се каже истина о Другом свјетском рату.

– Требало је да прође осамдесет година да се може испричати једна обична прича коју сви знају, а нису је никада видјели на телевизији. То је прва серија на ту тему, а о оној другој, побједничкој страни било је око 1.000 филмова. Дража Михаиловић је командант без гроба, војске без гроба, која је поражена као ниједна војска у историји, те вјероватно ниједан од тих учесника није жив. Али и то је мало, него не би требало ни да постоје, каже Бећковић.

Редитељ Лордан Зафрановић боји се да ће ова серија прекрајати чињенице.

– Уколико будем имао прилику, пошто живим у Прагу, гледаћу серију. Зависи да ли је она прављена за потребе тренутне идеологије и пропаганде или је аутор спреман да плати цијену изношења истине. То су два пута: ревизија историје или приказ правог стања ствари – каже Зафрановић.