Почела рестаурација Пећке патријаршије

У неким православним манастирима Косова и Метохије, који се налазе на списку светске баштине УНЕСКО, почели су рестаурациони радови. Они се остварују у оквиру УНЕСКО с финансијским учешћем Русије – пре неколико година према наредби ондашњег премијера РФ Владимира Путина за те сврхе је било издвојено 2 милиона долара. У пролеће 2012. године један од тендера је добила београдска фирма Кото, која је успела да укључи у тај рад најбоље српске стручњаке.

Први објекат њиховог рада је постала Пећка Патријаршија, која је заједно са још два манастира на Косову недавно укључена у списак најважнијих светиња Медитерана – поред Јерусалима, Атоса, Меке и Ватикана. Наши дописници су посетили манастир и на лицу места сазнали, која је помоћ неопходна древној резиденцији српских патријарха.

Градски човек, који први пут дође овамо. има утисак да је нагло време најзад стало – ту чак и Шам дуд има више од 700 година.

У том манастиру из 13. века, који је саграђен, како се сматра, на одлуку оснивача Српске Православне Цркве Светог Саве, време се мери по паду шишарки са четинара на сто, где пију кафу српски рестауратори.

Нажалост, време које је стало је само лепа метафора. Оно не штеди ни конструкцију грађевина, ни фреске у Богородичиној цркви, насликане у првој половини 14. века.

Један од главних непријатеља конзерватора је влажност, – објашњава Зоран Баришић, уметник-рестауратор из Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада.

"Проблеми су широког спектра – од потребе за статичком санацијом до чишћења и разградње површинских соли које су последица те капиларне влаге у зидовима. Суштински проблем код оваквих објеката су соли, јер се из статичких разлога не дозвољава сечење зидова како би се прекинуо доток капиларне влаге од земље, ситуација је таква да колико год ви санирали, очистили, јер соли су реверзибилна појава и ако нисте прекинули доток влаге ви ћете пре или касније имати тај исти проблем. Не улази се у ретуш, не улази се ни у какве рестаураторске спекулације, чисти конзерваторски послови, заштита, без реконструкције. То је императивно наш задатак."

Уметник-рестауратор Тања Минић из Београда већ четврти пут ради на објектима на Косову. Међутим, у Пећкој патријашији је она први пут.

"Могу да говорим конкретно о композицији на којој радим, тамо су присутна велика исољававања. Такође приметили смо да је било присутно премазивање фресака новим малтером тојест декоративним малтером."

Пре неколико година у Богородичиној цркви су већ били одржани радови на конзервацији, тада је била очишћена отприлике трећина фресака. Данас према тендеру УНЕСКО овде ради око 15 људи – и искусни мајстори, и млади, који су недавно завршили специјалне школе.

Према речима Зорана Баришића, рад је сложен због културног и духовног значаја.

"Све оно што је компликовано и што је заслужило да уђе на листу УНЕСКО-а, је компликовано поготову јер је један од основних конзерваторских принципа да нема униформисаног рада, него сваком проблему морате да приступите појединачно спрам његових специфичности. Тако да је сваки конзерваторски задатак по дефиницији компликован и таквим га треба гледати."

Уметник-рестауратор Владимир Петровић из регионалног завода за заштиту споменика културе из Зрењанина сматра да у раду на обнављању цркве мора да учествује што више стручњака из различитих струка, јер се боримо против природе, – каже он.

"Проблем који превазилази једног сликара, то је проблем који више решавају статичари, архитекте, а то је статичка нестабилност у којој се налази овај објекат. Средишњи део Богородичине цркве се слеже о чему постоје неупитни трагови, подаци на овим носећим стубовима олтара. То су очигледне пукотине, чији чак и смер указује на смер кретања у једну страну. Ово сам поменуо, јер то може да угрози живот овог објекта и зато апелујем да се и друге струке укључе у решавање овог проблема. Наш главни посао у овом тренутку који ће се развијати је превенција. Дакле, конзервација која превентивно третира проблеме, као што су одвајање кречног малтера од зидне масе. Не желимо да се у једном тренутку, оно што чини живопис одвоји и падне на земљу. Од тих превентивних мера, прекривамо живопис газом и луцелином. Значи, радимо поступцима који су реверзибилни и у складу са конзерваторским методама. Осим тога, третирамо каверне или другим речима ваздушне џепове. Тренутно само процењујемо, мапирамо само најугроженије делове фреско-живописа, да би онда направили категоризацију оштећења. Врло је пипав и сложен посао. Чак и наша интервенција може да доведе до негативних последица и посао по себи тражи студиозност."

Према тендеру УНЕСКО у манастиру предстоји такође остваривање рестаурације Богородичиног трона, створеног средином 19. века, – објашњава архитекта из Београда Никола Михајловић.

"Он треба да се растави и да се однесе у Београд. Тамо ће се рестаурирати у потпуности, да би касније био враћен овде. Много је једноставније у Београду, јер тамо поседују неопходну опрему за такву врсту послова. Било би много компликованије то радити овде, управо из разлога које сам навео а то су набавке материјала и недостатка радионице. Пошто смо смештени у манастиру, морамо поштовати манастирска правила. Са обе стране трудимо се да сарађујемо и то за сада функционише, они помажу нама и ми помажемо њима и у том смислу све је у реду."

Радови у Манастиру Пећка Патријаршија почели су после Ускрса, планира се да ће они бити завршени у току 6 месеци.

Владимир Путјатин, Тимур Блохин ,