Дани(ј)ел Симић

По неслужбеној дужности

Прошле хефте изнова се показало да руководиоци институција оличавају потпуну идеолошку пропаст и, што не рећи, отворено непријатељство према Српској.
Ево, чекао сам петак, суботу, недељу и… могу тако до избора.

Нико, али нико из цјелокупне јавности у Бањој Луци и Српској, није реаговао на на прворазредну срамоту и скандал, да је постојала могућност да у жирију овогодишњег Театар феста Петар Кочић сједи и новац геноцидне творевине ждере и по дупету се њиме маже, извјесни Емир Хаџихафизбеговић?!

То се није десило само јер је он у посљедњи час отпилио аутошовинисте којима је пало на памет да га зовну. Имао је паметнија посла.

"Кад циганка масла има"

Ко је једном у току рата, или у посљератном периоду, особито пред национално-генеричке масовке игроказног карактера, типа слет у Поточарима, пратио изјаве овог национал-политичког субјекта глумачке провенијенције; знао би да аналог таквог говорника мржње према српском народу и Српској као институцији, осим што еквивалент не постоји, никада не би могао да буде у било каквом жирију у Сарајеву.

Камо ли прорачунски фундираном. Отприлике као када би Исламска Република Иран, позвала Салмана Руждија да жирира неки фестивал. Не кажем да Руждија треба убити, већ да га званични Техеран, који има своје формално-правне постулате, принципе ако хоћете, никада не би позвао. Уосталом, то је оно раде у СарајБосни. Што би рекли Турци. Или Ефбиху, што би рекли ми из еРеСа.

Србин са сличном прошлошћу и политичким ставом, макар много реалнијим и неувредљивијим од Хаџихафизбеговићевог, не би био позван ни за учесника неке панел дискусије, на којој сам плаћа трошкове пута и боравка.

Чињеница: Српска плаћа оне који говоре против ње, Ефбих не

Мене никаква скупштина, ма каквог састава и карактера, није именовала омбдусманом за национални интерес. Пишем овакве текстове сасвим нерадо. Прилике су и усамљено. Уз свега пар реакција сабораца са Фронтала, у случајевима самоубистава из засједе, коју институције Српске спремају, плаћају и спроводе саме над собом.

Што нерадо, питате?

Ништа се у културној политици не мијења. Осим што се завађам се са којекаквим половњацима, дупеувлакама, непотистичићима, полтрончићима, преписивачима, долар-хуманитарцима. Доспијевам на црне листе националне тв куће и других институција које и сам плаћам кроз порез. Искључиво говорећи истину, а не нужно своје мишљење. На шта имам уставно право, макар једино мени било битно.

А битно је нагласити због свих нас, да у Српској не само да је слобода говора виртуално неограничена, већ је на питањима упљувавања саме себе сасвим неограничена! И да се супротно мишљење не може чути. Ни у Републици Брдској, а поготово на медијима у неовисној Републици Хрватској или Ефбиху.

И није то доста. Већ то стање потпомажу институције Републике.

Ма, није могуће. Кажу људи. А мени више досадно стално исто. Довољно се осврнути на Турнеју, у којој је, а може ли илустративније, играо баш Емир Хаџихафизбеговић и уредно узео новац геноцидне творевине у којој је мрак родоубиствених манијака и фашистички одјек Милошевићевог оркестра зла. Наравно, заснован на геноциду…

Образ банкомат и мајоризацијска политика

Заправо већ одавно су људи који говоре о мраку Републике Шумске (а не би смјели макар и да су само играли Србина у фићи код Пијера Жалице) озбиљно плаћени, поштовани и уважени од стране институција које свако вече емитују турбосрбни Дневник, са којег пршти патриотизам, одлучна одбрана од преноса надлежности, те одрицање од бајковите геноцидне кривње. Шта мислите кога видите послије у кадру као члана жирија? У том истом Дневнику?

Питајте сваког нешто старијег пратиоца умјетности или напросто новинара, па ћете документовати без проблема ужасну хрестоматију упљувака и неопростивих увреда које је Хаџихафизбеговић изговорио у етер. А тичу се српског народа и Републике Српске.

Не мислим ја да не треба позвати у госте некога ко мисли ружно о теби. Напротив. Најбоље се то види по уређивачкој политици Фронтала. Мислим, напросто, да више није проблем у онима који га зову. Национална политика не постоји или је потпуно приватизована. Толико смо нематеријални, глупи и очајни; да је сада већ проблем у онима који тврде супротно, и опет узму хонорар и дођу! И опет исто причају кад оду.

Ви сте људи баш садисти? Иживљавате се над идеолошки заосталима, шта ли?

Ко лаже, тај и жирира

Било гдје да власт имају наша исламизирана браћа, а то су вам они градови гдје су релативно недавно институције гориле, апсолутно је медијски непостојеће све што би стало у одбрану од њихових лажи (и пријетњи новим ратом), које кловн Инцко касније само преписује и носи у УН. А посебно у институцијама културе и на нивоу невладниног сектора!

Све сам то прије доста година тврдио у емисији код Ведрана Шкоре, када је Хаџихафизбеговић, такође као гост, рекао да то уопште није истина. Да ће доказати да је Сарајево отворен град, и то тако што ће о трошку његовог министарства направити промоцију моје књиге. Вјероватно, мада уопште сумњам и у постојање намјере, када је послије емисије чуо како је име мојој тада промовисаној књизи, схватио је да он то фолирантско обећање не може испунити…

Тако да, обзиром да ме до краја његовог мандата нико није контактирао, лично могу посвједочити и да је тешки лажов. А он је, између осталог, и политичар. Бивши министар културе Сарајстанског вилајета, испред странке Бакира Изетбеговића. Чији став о 9. јануару, а камо ли о Српској добро разумијемо. Члан је управног одбора Фонда за кинематографију Ефбиха, који се ваљда самоугњежђује у ајватовичког Бату Живојиновића. Директорише често јавним установама културе и не може му се вјеровати у искрено помирење.

Поштедите нас самих себе

Не зато што ја имам против њега нешто лично, већ јер овдје покушавам нешто да поручим. Мало грубљом, премда истинитом изјавом, произведем менталну слику у читаоцу дрогираном ефбиховским ратлуцима-ратнохушкачлуцима. Силним политичким фестивалским наградама на Западу. То се стварно десило. Бања Лука је доказано толерантнија од Сарајева, на примјеру самог овог уваженог нам госта.

Увјерен сам да Хаџифејзовићу, пардон, Хаџихафизбеговићу, до мене није стало, таман колико ни мени до њега, али треба апеловати на овакве људе који су посјећивали џеназе Исмета Бајрамовића – Ћеле, да не долазе у главни град Српске. Много је то већа срамота за њих, него за оне који их угошћавају.

Треба бити баш безобразан и доћи у Бању Луку, бити лијепо примљен, интервјуисан, не доживјети ни једну непријатност; а опет сутра причати по међународним фестивалима како је овдје мрак проруских људождера. Ко зна шта би на то рекао онај што на муралу у Андрићграду тегли канафу са Милорадом Додиком? Исто се Емир зове. Никако не бих да их изједначавам, али можда њега зовну ове године да му додијеле Срце Сарајева?

Непристојно је од једног глумца, таквог калибра да га зову и он се одазива у жири фестивала са именом великог српског писца и борца за уједињење са Србијом, да не призна како је то велика част. Као и на шта ће потрошити паре? Можда ће донирати износ Антидејтону или 1. марту? Јасмили Жбанић за филм о Сребреници? Ко ће га знати.

Имамо ми пара и самопоштовања за бацање.