Плави кит код острва Вис у Јадрану
Током посљедњих двадесетак дана Плави свијет је примио неколико дојава о опажањима великог кита у подручју Виса. Ради се о другој по величини животињи на свијету, преноси Дневник.хр Прво опажање било је 12. априла када су кита у Вишком каналу опазили рибари са неколико коћарица. Након тога 22. априла стигла је дојава и снимци о […]
Током посљедњих двадесетак дана Плави свијет је примио неколико дојава о опажањима великог кита у подручју Виса. Ради се о другој по величини животињи на свијету, преноси Дневник.хр
Прво опажање било је 12. априла када су кита у Вишком каналу опазили рибари са неколико коћарица. Након тога 22. априла стигла је дојава и снимци о опажању неколико великих китова у близини вишке увале те са сјеверне стране острва Виса и према острву Св. Андрији.
Велики кит, друга је по величини животиња на свијету. Врста живи у готово свим морима и океанима свијета. Њихова величина у Средоземном мору углавном је до 20 м, а највећи забиљежени примјерак имао је 25,6 м.
Велики китови трајно егзистирају у Средоземном мору и једина су популација која не предузима опсежније миграције према поларним подручјима током љета ради храњења. Управо због те релативне изолованости и малог броја јединки које улазе и/или излазе из Средоземља у Атлантски океан, средоземна популација и генетички је различита од атлантске. Процјењује се да њихов број у Средоземном мору није већи од неколико хиљада што ову популацију чини угроженом. У Средоземном мору велики китови егзистирају углавном у западном дијелу, док појављивање у источном дијелу ријетко.
Истраживачи су опазили великог кита у близини сјеверне стране острва Виса. Одрасла јединка, чија величина је процијењена на 15 – 16 м, била је у доброј форми. На кожи није било већег броја паразитских ракова што је додатно увјерило истраживаче у добро стање кита. Током готово два сата посматрања, понашање кита упућивало је да се храни и/или тражи храну.