Планета прекорачила четири од девет еколошких граница

Земља је услед људских активности прекорачила четири од девет еколошких граница и тако себе приближила "зони опасности", истиче се у студији објављеној у четвртак у часопису Сајенс.

Климатске промјене, нестанак биодиверзитета, промјене у коришћењу земљишта и измијењени биохемијски циклуси, који су дјелимично последица употребе ђубрива, драстично су промијенили функционисање планете, наводи 18 водећих међународних истраживача који стоје иза ове студије.

Ове промјене дестабилизују комплексну интеракцију људи, океана, тла и атмосфере, упозоравају аутори документа који носи наслов "Планетарне границе: водич људског развоја на планети која се мења".

Прекорачењем поменутих граница, не само да је Земља постала мање гостопримљива већ се поткопавају и напори за смањење сиромаштва и унапређење квалитета живота људи на планети.

"Први пут у историји човјечанства, постоји опасност од дестабилизације читаве планете", казао је у изјави за Фондацију Томсон Ројтерс Јохан Рокстром, један од аутора студије и професор еколошких наука на Универзитету у Стокхолму.

Научници су 2009. године идентификовали и квантификовали девет планетарних граница унутар којих човјечанство може да се развија и опстаје – климатске промјене, ишчезавање живих врста, циклус азота у природи, киселост океана, плодност земљишта, свјежа вода, озон, аеросоли и хемијско загађење).

Граничне вриједности пет преосталих граница – оштећење озонског омотача, закисељење океана, пијаћа вода, микроскопске честице у атмосфери и хемијско загађење, засад нису прекорачене.

Прекорачење ових граница не изазива аутоматски хаос али гура планету у период несигурности.

Научници сматрају да је најозбиљније прекорачена граница климатских промјена.

Тренутна вриједност концентрације угљен диоксида у атмосфери, гаса који утиче на пораст температуре на Земљи, је 395 што је знатно изнад граничне вредности од 350.

"Достигли смо тачку у којој се могу догодити нагле и иреверсибилне промјене", упозорио је Рокстром, истичући да би отопљавање могло да изазове нестанак арктичког леденог покривача.

Резултати студије ће бити интегрисани у нови документ о глобалним развојним циљевима који ће бити финализован на конференцији Уједнињених Нација у септембру и који би требало да замијени Миленијумске циљеве развоја чији рок истиче ове године.

Научници се надају да ће њихова студија допринијети стварању равнотеже између неопходности економског развоја и еколошке одрживости, што ће свакако бити тема конференције у Њујорку.

"Само зато што данас нисмо свједоци никаквог колапса не значи да не подвргавамо човјечанство процесу који би могао да нас доведе до катастрофалног исхода у овом вијеку", закључио је Рокстром.