Писмо амбасадорима: 1. јула у ЕУ улази земља која крши основна људска права

Представници Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ упутили су данас писма амбасадорима европских земаља, ЕУ и САД у којима указују на кршење основних људских права избјеглих Срба из Хрватске, поготово због чињенице да та земља 1. јула постаје чланица ЕУ, а да није омогућила овој популацији да остваре своја права […]

четвртак, јун 20, 2013 / 12:42

Представници Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ упутили су данас писма амбасадорима европских земаља, ЕУ и САД у којима указују на кршење основних људских права избјеглих Срба из Хрватске, поготово због чињенице да та земља 1. јула постаје чланица ЕУ, а да није омогућила овој популацији да остваре своја права у пуном капацитету.

Бањалучки адвокат Жељко Бубић појаснио је новинарима да Удружење слањем писама жели да укаже на проблем који избјегли из Хрватске имају у погледу остваривања својих грађанских права – имовинска, социјална, пензиона, станарска и остала права.

Према његовим ријечима, Срби избјегли из Хрватске остају без имовине у Хрватској, док Република Српска, као ентитет, није у могућности да у довољној мјери заштити њихова грађанска права.

Бубић је рекао да се у БиХ тренутно налази око 60.000 Срба избјеглих из Хрватске који нису остварили своја права из области радних, имовинских, пензионих, станарских и социјалних права.

"БиХ није ништа конкретно предузела, како би ово питање ријешила на билатералном нивоу са Хрватском. Савјет министара БиХ и Министарство иностраних послова БиХ су апсолутно незаинтересовани за ову популацију грађана која живи на простору Републике Српске у погледу заштите њихових основних људских права", истакао је Бубић.

Он је рекао да је Српска испоштовала своје обавезе према грађанима који су током протеклог рата напустили Републику Српску, закључујући да је онда логично да би то требала да уради и Хрватска.



0 КОМЕНТАРА

  1. Лијепо што се званична Српска (па и тзв. БиХ..) и Србија ставила у заштиту својих грађана и свог национа.. 🙂 Министарства ино-послова (БиХ и СРБ) и толика представништва Српске по бијелом свијету се не оглашавају- па људи морају сами писати протестна писма..

    На тему „ћутљиве“ Матице 🙂

    http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/39735/Nema+poni%C5%BEenije+i+poniznije+dr%C5%BEave+od+Srbije.html

  2. Penzije Srba iz Hrvatske i dalje neisplaćene
    U martu ove godine u Beogradu je održana ministarska konferencija zemalja regiona na temu „Trajna rešenja za izbeglice i interno raseljena lica – saradnja država u regionu”.

    Za vreme trajanja građanskog rata, Hrvatska je jednostavno obustavila isplatu svih penzija Srbima iz Republike Srpske Krajine. Po prestanku ratnih sukoba, zvanični Zagreb je proglasio da je pomoć koju su penzioneri iz krajine do tada dobijali ekvivalent penzijama, nazvali su to ,,parafondom” i odbili da obezbede fundamentalno lično pravo – pravo na penziju. Jasno, samo za Srbe. Problem neisplaćenih penzija vrlo dobro prepoznaje i međunarodna zajednica. U matrici koja sadrži ,,domaće zadatke” za Srbiju i Hrvatsku posebno je apostrofirano pitanje neisplaćenih penzija. Pitanje koje je postavljeno Hrvatskoj glasi: koliko neisplaćenih penzija ima i za koji period. Dakle, ne spori se da obaveza postoji. Hrvatska je po starom običaju tvrdila da nemaju podatke o penzijama i penzionerima i posebno – da su Srbi podmireni socijalnom pomoći dobijenom od „parafonda” te da prema tome Hrvatska nema nikakvih obaveza prema penzionerima Srbima…. Ali činjenice govore drugačije.

    Direktor hrvatskog penzionog HZMIO poslao je 10. jula 1996. informaciju područnim službama da će se svim korisnicima penzija, koji su pravo na primanje ostvarili prema propisima MIO RH, isplatiti dospela a neisplaćena primanja od dana obustave do obnove isplate. Ergo, pravo na penziju je priznato. Ali, već, 1. decembra 1996. centrala penzione službe u Zagrebu upućuje cirkularno pismo svim rukovodiocima filijala MIO da ,,do daljnjeg zbog nedostatka financijskih sredstava obustave primjenu Uputstava od 10. 7. 1996. godine ”. Da je uputstvo poštovano govore i dopisi, čije kopije poseduje Udruženje penzionera Hrvatske, koje su razne filijale penzionog fonda uputile na više adresa, odgovarajući na zahteve penzionera da im se dug isplati. U njima doslovce piše – obaveza postoji, ali novca nema!

    Vreme protiče, na Zagreb se vrši pritisak da se osnovna ljudska prava, ovaj put iskazana u penzijama, ne mogu kršiti. Zato zamenik ministra Ministarstva za rad i socijalnu skrb RH Vera Babić daje izjavu „Jutarnjem listu”: „Svima koji su radili u tzv. RSK Republika Hrvatska će priznati radni staž i sva prava koja iz toga proizlaze jer su dokumentacije penzionih i zdravstvenih fondova dobro očuvane, pa neće biti problema kod priznavanja radnog staža.” Zaključak, pravo na neisplaćene penzije postoji, ono je neotuđivo, svi su toga svesni, sada, posle toliko godina, samo treba međunarodna zajednica, a pre svega EU, da kaže svoju reč i to je ono što se s pravom očekuje.

Оставите одговор