Писац и пјесник: Зашто је ракија "блентава"?

Разговарају пјесник и писац, поново, о досадним темама чија истинитост је тешко провјерљива, али јесте сазнатљива. "Теорију сам разрадио, мој пјесниче, не док сам пио, већ док сам сједио међу људима и размишљао о ономе што говоре" – прича писац свом саговорнику у наставку разговора од прије неки дан. "Tе силне ријечи морају негдје завршити. […]

недеља, децембар 4, 2011 / 17:18

Разговарају пјесник и писац, поново, о досадним темама чија истинитост је тешко провјерљива, али јесте сазнатљива.

"Теорију сам разрадио, мој пјесниче, не док сам пио, већ док сам сједио међу људима и размишљао о ономе што говоре" – прича писац свом саговорнику у наставку разговора од прије неки дан.

"Tе силне ријечи морају негдје завршити. Мислим да Свемир вјероватно бруји од нашег брбљања са Земље, али постоји и друга опција. Наиме, ако се узме у обзир да ракија љуља људску памет и ако се узме у обзир ово што сам рекао о ријечима – може се извести једна прилично логична, предивна рекао бих – веза.

Све што ми говоримо одлази да плута простором који не видимо, али тај простор је заједнички свим бићима на свијету. Дакле, тим простором плове и наше изговорене ријечи. Те ријечи дрво чује. Свако дрво па и воћка. Воћка то све упија неким путем који ми такође не видимо, али како ствари стоје, тим чудноватим и сасвим природним процесом, све то доспијева у плод – рецимо да је то шљива, ради лакшег објашњења. Шљива сазријева а у њеним соковима тињају те безбројне ријечи. Шљива затим врије у бурадима, гдје се то све још више замијеша и прожме и онда када ми шљиву скувамо, у том дестилату, тој течности, налази се и дестилат свега изговореног током једне године.

Е сада, замислите молим вас како утиче на човјека када попије једну чашицу тог еликсира?!

И прије него замислите, морате схватити да је већина тих ријечи потпуно бескорисно утрошена и изговорена, али у току процеса који сам вам описао, сличне ријечи се лијепе са сличнима тако да на крају, у овој есенцији што је просто називамо ракијом, имате огромну концетрацију чистог знања и памети, чисте глупости и будалештине, те чисте љепоте, све саткано од људских ријечи. Е, то све наш мозак не може да поднесе одједном – зато сам ја престао да пијем."

Вели…

(наставиће се)



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор