Пилићари поново круже над Јасеновцем: Намјештање посла редову Емиру

Ситносопственички интереси постали су национална политика последњих 30 година. Оно што данас гледамо јесте огољавање тог процеса до нивоа најприземнијег пилићарења.

недеља, август 23, 2020 / 15:57

Предсједник СНСД Милорад Додик нашао је за сходно да јавно у медијима лобира за Емира Кустурицу, да добије паре за снимање "филма о Јасеновцу".

"Прослављени српски редитељ Емир Кустурица, као неко ко разумије историју српског националног страдања, треба да снима филм о Јасеновцу, те да је то идеја која дуже живи", рекао је Додик за Срну.

– Кустурица већ дуже времена има идеју, жељу и вољу да то уради и мислим да је вријеме за то, за разлику од оних који подржавају да то неки други снимају. Снимање филма о Јасеновцу треба дати нашем аутентичном српском редитељу Емиру Кустурици да то уради – истакао је Додик.

Откривено је и да све ово није речено случајно, већ као најава састанка "званичника из Републике Српске са предсједником Србије Александром Вучићем, којем ће присуствовати и редитељ Емир Кустурица, а који ће бити одржан у сриједу у Београду".

Ово је више него бесраман вид пилићарења и покушаја да се Кустурици намакне тезга. Све заклоњено иза разумијевања "историје и српског националног страдања". Више је него јасно да Додик овакве конструкције не може сам смислити ни изговорити без туђе помоћи, а још је очитије да ни не разумије о чему прича. Да разумије, онда се не на тај начин не би играо са поменутим.

Да кренемо од почетка. Још почетком 2009. објављено је у медијима да су се Додик и Борис Тадић "начелно договорили" да се сними филм о Јасеновцу. И прође од тад деценија, и никоме из државних органа не паде на памет да се тиме бави. Једину идеју имао је Тихомир Станић, који је тврдио да су неколико филмова из његове продукције били стицање искуства и референци за један такав подухват, на који га мотивише његов завичај.

Емир Кустурица, код кога је све прштало од најава за снимање филмова, од филма о Асанжу, преко Достојевског до Џингис Кана, одједном се уплео у причу да баш он сними филм о Јасеновцу. Кампања почиње крајем 2018. а пласирана је преко Вечерњих новости, у којима је био (или још јесте) члан надзорног одбора. Имао је Кустурица подршку и министарства Србије, барем по заједничком медијском представљању. Које је било више него трагично, јер се видјело да редитељ нема ништа сем жеље да добије паре за снимање филма. Јер напросто није имао ни сценарио, његова идеја звучала као недетаљисана прича о Дијани Будисављевић:

– Овдје постоји једна дивна идеја да се, попут Спилберговог филма који је направљен много година након Другог свјетског рата, направи прича о томе како је неко спасавао дјецу. Тај неко је Личанка, Српкиња, а дјеца која су ту била су доминантно српска. Ту су, наравно, били и припадници Јевреја и Рома – навео је Кустурица на заједничкој конференцији за новинаре са министром културе и информисања Србије Владаном Вукосављевићем.

Како што су сви они који имају искуства са Кустуричиним најавама филмова, десило се очекивано. Крајем 2019. у најави фестивала Кустендорф, редитељ је рекао да се већ снима филм о злогласном логору и да је он од тога одустао.

– Некако у мојим елементарним честицама није било довољно серотонина за могућност дјеловања у том смјеру. То је као и у фудбалу. Један огроман простор је покривен да би се сад у њега ускакало. Србија је мала да би могла да има две верзије Лаклоових "Опасних веза", као што је било с краја осамдесетих, када су два редитеља направила филм по једном истом роману. Филм о Јасеновцу је много озбиљнија тема него прављење водоскока и поплочавање градских тргова. Не говорим ово желећи да извргнем некога руглу, али те теме се договарају и реализују на сличан начин – рекао је Кустурица.

Као што је одустао, исто тако се Кустурица поново загријао да поново ускочи у покривен простор". И то уз помоћ неког ко је баш познат по томе да све договара на начин који Емир сам описао – ја теби, ти мени и остале транге франге комбинације.

За разлику од тада, простор је још попуњенији, јер је филмски центар Србије издвојио новац за два филма о овој теми. Један је већ почео са снимањем, и на њему ради Предраг Антонијевић, редитељ са холивудским искуством у пуном стваралачком замаху. Након неколико одбијања, издвојена су средства за филм Лордана Зафрановића, Дјеца Козаре.

Зафрановић се кроз читаву своју каријеру бавио усташким злочинима, и он је примјер некога ко се за тако велику тему спремао читавог свог живота. За разлику од Кустурице који је последњих година започео на десетине пројеката који са Јасеновцем немају везе, а да ствар буде гора, ни њих није завршио. Због тога Кустурица нема никакав кредит да му се повјери новац за било шта, а као шлаг на торту долази то што су и филмови које је у последње вријеме снимио потпуно негледљиви, препуни бесмислених кадрова, иза којих се крију наводно дубоке мисли генија кога обични смртници не разумију.



Оставите одговор