Петроградски форум – центар мултиполарног свијета

Пише: Дани(ј)ел Симић

Очитаваш пасош на једним стакленим дверима, налик на улаз на станични перон метроа. Тек из трећег пута је препознао документ. На другим дверима имају стопе на поду. Станеш на њих и камера те фотографише. Не тражи да се насмијеш, не упозорава кад ће окинути. На крају ипак печате лупа полицајац. Ручно.

У авиону, на мом мјесту сједи нека Рускиња. Каже хоћете ви до прозора. Хоћу. Умало нијесам заспао прије полијетања. Пробудих се док дијеле сендвиче. Небеска Србија је раније, на срамоту, дијелила само воду за баш скупу карту. Прескупу. Тачно као да на њој пише "ми једини с ове стране Црног мора летимо за Русију".

Будим се повремено, вирим испод пластичног застора. Бљештавило сунца и облака. Опет се будим. Видим неки велики град испод себе. На ријеци. Велики мост. Мислим Будимпешта.

Кад, са разгласа каже да се спуштамо. Није Будимпешта. Лет је брзо прошао. Биће да сам спавао. И то готово читаво вријеме.

У Петрограду сунце. Пасошку брзо пролазим. И пртљаг је брзо стигао. Излазим, а аутобус већ чека. Тета кондуктер има намотај као тоалет папир и са њега откида карте мале као нокат. Завлачим руку у ранац. Пипам литар ракије у стаклу, понесену за поклон. Није пукла као једном у Сочију.

Видим велико плаво здање, на којем великим жутим словима пише ЛЕТО. Односно љето. Тога се сјећам од прије пет година. Иза њега Бизнис центар Редуктор. Трг Побједе у славу побједе у Лењинградској бици.

Смјештам се. Назад се иде истим путем ка Изложбено-конгресном центру Експо. У аутобусу 299 сам принуђен да се шверцам. Русија је толико технолошки и економски напреднија, да уколико нијеси стигао да купиш њихову картицу Подорожник, а наше свифтоване картице не раде од фебруара 2022. године, не постоји начин да платиш карту готовином. А контроле постоје. Пише на више мјеста. А ја, ето, разумијем руски и немам оправдања.

Интернета нема од Парка Побједе до Експоа. Заглушили, каже Азербејџанац у веселом стању. Состојању. Меље, не заклапа. Живио три године у Техерану. Иде на дачу да поједе и попије. Звали га другари.

-Не брани вјера? Питам. Смије се и одмахује главом. –Овдје не брани, само у Азарбејџану? Истрајавам. –Ма, и тамо радње нормално продају вотку, каже и излази напоље.

Чим сам ушао у први изложбени салон и прошао штандове Газпрома, Лукоила и Росатома; чујем како неко виче: Симићу, Симићу!

Погледам, Сташа Кошарац. Изљубисмо се к’о у туђини. Сједох с њима. Мени вјера брани кафу. Пијем воду. Причамо. Сташа даје изјаву за РТ Балкан. Враћа се, каже зову и мене. Мене питају о нападу Израела на Иран. Препознајем и продуцентицу РТ на енглеском.

Заправо, срећем пуно познатих. Посебно на штанду Доњецке Народне Републике. Алина из ТВ Јунион, каже ја вас знам.

Лили, која ради као хостеса, каже знам и ја, али не знам одакле. Била си преводилац за Министарство иностраних послова ДНР 2017. године, када сам први пут био тамо, кажем ја. У улози ватрогасца. А, да тачно. Сјећа се. Са Миодрагом. Да, велим. Била сам са Миодрагом прије мјесец дана. Ја га нијесам видио дуго.

Срећем и колеге Арапе, које сам срео у Доњецку и на туристичким прес турама Руске Армије. Радосно се поздрављамо, као стари другови.

На ПМЕФ су присутни сви, осим земаља НАТО, односно оних који су увеле санкције Русији заузимајући позицију стране у сукобу, а везано за рат у Украјини.

Ако мене питате, нема кључне земље учеснице, јер се Међународни економски форум у Санкт Петербургу ове, 2025. Године, одржава се под слоганом: "Заједничке вриједности — основа раста у мултиполарном свијету". Краљевина Бахреин има партнерску улогу и једино се за њу може рећи да је издвојена.

Oрганизатори, а од 2006. се он одржава под покровитељством предсједника, односно Владимира Путина, истичу да је ПМЕФ простор за дијалог. Дакле за сарадњу, не за развијање ратних или других врста савеза.

Истрајава се на развоју пословних веза са могућношћу проналажења пословних партнера у Русији и Русије у иностранству.

У 2024. години, више од 21.800 представника из 139 земаља учествовало је на ПМЕФ, физички и онлајн, а потписано је више од 1.073 споразума у ​​укупној вредности од 6 билиона и 492 милијарде рубаља. Индустријским и тематским догађајима присуствовало је више од 2.100 представника из више од 45 земаља и територија.

Дакле, економија на првом мјесту, па онда све остало.

Атмосфера је срдачна и весела. Класична сајамска, односно фестивалска, што у једном обједињује ПМЕФ.

Од могућности да се одрасли људи окушају у трци макета камиона кипера и багера на даљинско управљање, направе фотографију са легендама руског спорта или политике, до нових модела аутомобила домаће производње и других врста технолошких рјешења, у којима је Русија након окончања хладног рата у најмању руку шепала, да не кажем потпуно их запустила.

Посебно у области аутоиндустрије и електроиндустрије. Видим два нова модела Ладе, нама познатог бренда још из времена социјалистичке Југославије. Искра, већ спремна да га купите и возите. Други модел, Лада Азимут, изложен је још у фази пројектовања. Лада Искра има на себи Пирели гуме. –Шта је још стране производње у Искри? Питам на штанду.

Владимир, старији господин из доба Совјетског савеза, уосталом као и сам што сам, врло радо разговара са мном и жалимо што Срби више немају аутоиндустрију.

Немамо ми више излаз на море, кажем ја. У оваквом окружењу само трулимо и полако изумиремо. Причамо о аутономији у производњи. Није тајна, каже, да неке чипове и контролере, Руси још не умију направити и да их увозе. Осим тога, Искра је у огромној већини домаћа.

Велики нагласак је овдје на дроновима, посебно тешким дроновима, који имају примјену у пољопривреди и другим цивилним секторима, али сада и у СВО на ратишту. На истом штанду, одмах уз Искру, стоје два дрона. Транспорт будућности, веле. Запрашивач њива и курир. Курир носи до 90кг терета. Ту је и дрон из првог лица, којег Руси недоказно и даље зову ФПВ-дрон, али све писано латиницом. Јер енглески је свети језик.

Обрадујем се јер је и батерија направљена у Русији. То је мени лично важно, јер сам ја за ранијих посјета Русији често се свађао са домаћинима који ме позову на неку међународну конференцију. У православно-словенском смислу, радује обнова руске високотехнолошке производње. Овдје у СПБ ће се покренути фабрика за производњу литијум-јонских батерија.

То су основни правци, од пет које је назначио Путин, у развоју и преуструју руске економије.

То све говори да санкције не дјелују. Бар не дјелују у оном правцу у којем су замислили они који су их увели. А то је да ће доћи до колапса руске привреде, односно унутрашње нестабилности.

Ако су санције негдје и погодиле Русију, то је она превазишла на начин да сада погађају више ЕУ.

Специјални представник председника Руске Федерације за инвестиције и економску сарадњу Кирил Дмитријев, рекао је на Форуму да су губици европске економије због смањења испорука руског гаса већ до сада износили 1,3 билиона евра.

Занимљиви су подаци, које дакако не можете чути из извора у ЕУ, да је 2022. године руски гас чинио 40% укупног увоза овог енергента у ЕУ; до 2023. године његов удео је пао на око 15%, али је 2024. године поново почео да расте и достигао скоро 19%, што је изазвало незадовољство у Бриселу.

Главни политички представник са Запада, условно речено, јесте Петер Сијарто, министар иностраних послова и спољне трговине Мађарске, који показује један завидан пркос, храброст и самосталност ове земље у међународним пословима.

Многе друге, укључујући и Србију, требале би се угледати на Мађарску приликом заштите својих националних, у овом случају економских интереса. Као што је овдје присутан министар без портфеља, Ненад Поповић, рекао да се Србија неће одрећи руског гаса, а исто то је и порука Мађарске.

Присуство Сијарта, показује оно што смо одавно знали, а то је да унутар ЕУ постоји напрслина и она се временом све више шири, јер санкције против Руске Федерације не дају резултат. Напротив, ако је на неком пољу, неки од пакета санкција и погодио Русију, нанио је много већу штету Западу који је изгубио тржиште, а прије свега ЕУ.

Краљевина Бахреин има, напримјер, велики простор који је закупила. Руси би рекли плошћадку, у сред окружења руских медија. У близини компанија какве су Росатом или Лукоил. Тако да се Арапи могу и визуелно врло добро разликовати по карактеристичној народној ношњи, које се они упорно не стиде и треба им честитати на томе.

Али, као што сам и раније рекао, овдје је фокус на економији и могућности прављења послова.

Слабо ко помиње напад Израела на Иран, као нешто што ће покварити односно да је то главна тема овогодишњег ПМЕФ. Наравно, он непрестано виси над главом и незаобилазна је тема свих разговора, посебно оних незваничних.

Прије свега доминира, наравно, економски интерес и фокус је углавном усмјерен ка томе. Иран се помиње више у незваничним, него у званичним сусретима. Изузимајући пленарно засједање, када је Путин имао шта да каже на предметну тему. Али, уосталом, и на све друге које су важне у данашњем свијету.

Што се званичних представника тиче, Владимир Владимирович се уз почетак ПМЕФ састао са страним новинарима. Између осталог и са онима које се у Русији називају "непријатељске земље". Недружествене стране, као што је Француска, кроз свог новинара су поставили питање шта би било да Израел сам или уз помоћ САД убије врховног вођу Ирана, односно Ајатолаха.

Путин је одговорио да његов одговор, иако није оно што очекују, одражава суштину његовог става: Не желим о томе ни да размишљам, казао је предсједник Русије.

Димитриј Песков, као овлаштена особа да износи ставове Кремља у јавност, рекао да Иран није затражио војну помоћ од Русије, али и да споразум између двије земље то ни не захтијева.

у случају напада на једну од страна, друга "не смије да пружи никакву војну или другу помоћ агресору" и да ће олакшати рјешавање спора.

За разлику од сличног споразума између Русије и Северне Кореје, не постоји клаузула о војној подршци у случају агресије против уговнорних страна.

Ми знамо да је Иран пружио војну подршку Русији на почетку СВО, јер су они у страху од Израела отишли најдаље у развоју беспилотних летјелица. Бар међу земљама од којих такву технологију не би очекивали.

Наравно да је капитал увијек забринут да неће моћи получити профит, него ће произвести губитак. Међутим, у случају који смо видјели везано за сукоб у Украјини и санкције које је запад увео Руској Федерацији, много више је отворена могућност другим земљама свијета, прије свега управо Азији, Африци, Јужној Америци

Брикс није војни, већ економски савез. Чак је и споразум о стратешкој сарадњи између Русије и Ирана стајао по страни у самом Техерану, те су га на брзину ратификовали у парламенту тек пошто су нападнути од стране Израела.

Отприлике таква је и координација земаља Брикс по овом питању.

Између осталог, Путин је у свом говору на пленарном засједању ПМЕФ, који сам пратио, навео је Кину, Вијетнам и Турску као земље са којима ће се остваривати значајна, стратешка сарадња.

У Петрограду је мало киша, па мало сунце. Мало буде јесење-зимски хладно са 15-16 степени, мало буде право љето из каквог сам дошао. И ноћи нема. То је изанђао мотив, али заиста смета и у Москви кад сване око три четири ујутру. Код нас, истовремено, очекују 40 степени и мркли мрак.

Како сам слетио, тако ме нешто стезало грло и већ сам развио параноју од КОВИД-19 тестирања. Био сам скоро убијеђен да ћу бити позитиван на тесту, јер сам се осјећао као неко ко је фасовао прехладу. Међутим, прошао сам. А да нијесам, могао сам посљедњег дана 21.06. ући на изложбени простор ПМЕФ.

Одлазак је често био већи проблем, тако да уопште нијесам чекао шатл-бус да дође и повезе ме. Јер сам то чинећи први дан, покисао и смрзнуо се. Осталих дана, чим завршим на Форуму, сједам на градски превоз. Купио сам у међувремену картицу и не шверцам се. А и карта кошта 1,2 КМ.

Посљедњег дана, обзиром да су главни протагонисти већ напустили Петроград, односно Санкт Петерсбург како не волим да зовем исти тај град, некако је и ПМЕФ већ ван фокуса. Али карата за назад није било још одавно.

Сутрадан, по завршетку Форума, идем потпуно истим путем до пола. Станица метроа Московскаја и онда не 299, већ 39. У мом случају стиже експрес. 39Э. Без станица до аеродрома. Како сам сујевјерно, јер мени је та карта баш скупа, стигао на аеродром доста раније; брзо пролазим регистрацију, царину и пасошку контролу.

У авиону сам на првим сједиштима и опет видим Сташу Кошарца и свиту, сада са све Денисом Шуљићем. Кад сам слетио у Београду, одмах сам скенирао пасош на машину, а и ранац из пртљага ми је стигао међу првима. Узео сам га на једно раме, јер је аеродромски транспорт искинуо други каиш.

Већ ме чекао превоз, који ме одвезао до мојих кола. Ноћ је пала неочекивано брзо. И рано.