Пето велико изумирање на земљи: Којих животиња више неће бити?

Часопис Природа објавио је резултате истраживања које јасно показује да многим животињским врстама пријети изумирање, на шта је велики и директни утицај имао човјек. Бројне животиње на Земљи нестају великом брзином, што би у вијековима испред нас могло довести до масовног изумирања врста, показује мрачна студија коју је објавио часопис Природа. Детаљна анализа показује како […]

среда, децембар 17, 2014 / 08:56

Часопис Природа објавио је резултате истраживања које јасно показује да многим животињским врстама пријети изумирање, на шта је велики и директни утицај имао човјек.

Бројне животиње на Земљи нестају великом брзином, што би у вијековима испред нас могло довести до масовног изумирања врста, показује мрачна студија коју је објавио часопис Природа.

Детаљна анализа показује како је чак 41% водоземаца на ивици изумирања, док је угрожено 26 посто сисара и 13 % птица. Сваке године изумире хиљаде врста, упркос покушајима да се очувају врсте које би те процесе успориле.

Планински гориле, суматрански слонови или сјеверни бијели носорог, којих је остало само пет, тек су неке од тих угрожених врста, а у скоро сваком случају кривац је управо људска активност.

Ширење обрадивих површина уништава станишта бројних врста, док на многа подручја улазе агресивније врсте које раније овде нису биле, такође потпомогнуте људским активностима. У исто вријеме загађење и претјерани излов риба угрожавају морске екосистеме.

“Стање биоразноликости углавном се погоршава, а у многим случајевима нагло," каже Дерек Титенсор из УН програма за праћење заштите врста. Он додаје како ће у следећим деценијама пријетња климатских промјена могла бити све израженија и уништити и последње примјерке неких врста.

На "Црвеној листи угрожених врста" тренутно се налази 46.000 животињских врста на ивици изумирања. Али, научници имају и проблем недовољно знања о стварној биоразноликости на планети.

Процјене стварног броја свих врста на земљи варира од 2 до 50 милиона, а велике су и разлике тренутне стопе изумирања које иду од 500 до 36.000 годишње.

“Ово је стварни проблем с којим смо суочени. Стопа смртности је огромна” додаје Титенсор за Гардијан. Али, подаци указују да свијет незаустављиво иде према масовном изумирању које би укључивало губитак 75% или више врста. У зависности од брзине, то би могло да потраје од једног или два вијека, па до 1000 година. Часопис Природа упозорава како је кључно да се хитно крене у израду најпрецизнијег списка свих врста и брзине којом нестају, ако желимо да заштитимо планету од најгорих последица наших активности. Уосталом, наша врста би могла живјети у свијету без икакве разноликости у природи.

Наша планета је досад прошла кроз пет таквих изумирања, која су раније била узрокована геолошким или астрономским догађајима. У њима је кроз протеклих 3,5 милијарде година изумрло 95 % свих постојећих врста. Међутим, ово изумирање ће бити под директним утицајем човјека.



Оставите одговор