Петиције за дјечије додатке у понедјељак пред властодршцима

Удружење породица са четворо и више дјеце РС у понедјељак ће у Народној скупштини Републике Српске, Предсједнику Републике Српске, премијеру и у на адресу неколико министарстава предати документацију двије петиције – једну за укидање цензуса за дјечији додатак и другу з доношење закона према којем би свако дијете у РС имало право на дјечији додатак, […]

субота, 19 децембра, 2015 / 07:01

Удружење породица са четворо и више дјеце РС у понедјељак ће у Народној скупштини Републике Српске, Предсједнику Републике Српске, премијеру и у на адресу неколико министарстава предати документацију двије петиције – једну за укидање цензуса за дјечији додатак и другу з доношење закона према којем би свако дијете у РС имало право на дјечији додатак, чији би износ био најмање 100 КМ.

“Такође, предајемо још три приједлога за измјене закона. Прикупљено је 11.227 потписа. За оне који нису упознати, према цензусу, породица која остварује приход најмање 90КМ по члану породице (такође се процјењује и вриједност аутомобила) нема право на дјечији додатак”, стоји у саопштењу које потписује Јаван Радовановић, предсједник Удружења породица са четворо и више дјеце.

Удружење подсјећа да на износе који се издвајају на име дјечијег додатка у Српској:

Прво дијете – нема право; друго дијете – 35 КМ; треће – 75 КМ; четврто – 35 КМ и свако сљедеће такође нема право на додатак.



0 КОМЕНТАРА

  1. Џаба кречите!

    Овдје је важније да се обезбеди живот и комодитет неке баба-опајдаре којој треба и пеМзија и отпремнина и плата од неколико хиљада, него стотине дјеце.

    Овдје је важније сачувати комодитет неких кркана и баја, њихове виле, возне паркове…,него хиљаде дјеце.

    звјездица.беш осталу дјецу, они су своју обезбедили…,

  2. У тексту „Национална стратегија српског народа у БиХ“, објављеном на фронтал.рс 15.1.2012. написах:

    “ Ипак, можда и највећи проблем и питање свих питања (поред економије и образовања) јесте недостатак адекватне популационе политике. Јасно је да годинама имамо негативан природни прираштај, који уколико се тај тренд настави, овај народ води у биолошки нестанак. Рјешење српског националног питања морамо тражити у рађању српске дјеце, а нипошто у убијању туђе, истребљењу сусједних народа. Број Турака у XX вијеку се увећао за 400%, Албанаца 700%, а Срби су десетковани у два свјетска рата. Данас изумиремо и без рата, што је још један доказ да смо сами себи највећи непријатељи. Смијешни су популациони пројекти попут „Конференције беба“ или једнократне помоћи државе при рађању дјетета или даривању првог дјетета рођеног у новој години. Помоћ мора бити снажна и перманентна. Највећа помоћ јесте запошљавање младих људи, јер како очекивати од двоје незапослених, који живе у мамином стану или дједовој кући да заснивају породицу. Али Република Српска и на друге начине може помоћи. Један је да већим издвајањима за Фонд дјечије заштите, али не таквим да би се повећала администрација, већ да најприје из сваке породице са троје и више дјеце свако дијете добија по 100 КМ мјесечно од рођења до краја школовања, најдаље до 26. године. То не би било више од 200-300 милиона КМ на годишњем нивоу, а временом, оживљавањем економије било би више новца и ово право би се могло проширити на већу популацију. Свака породица са четворо и више дјеце од Републике Српске мора добити минимум монтажну кућу од 80 метара квадратних, уколико нема кров над главом. Неко ће рећи да држава не треба да даје грађанима ништа, али по тој логици не би требала ни да узима. Како је за просту репродукцију становништва потребно да свака породица има приближно троје дјеце (неки људи умиру прије репродуктивног периода, неки људи се никад не жене, неки имају склоности ка истом полу, а сваки седми брак има проблема са стерилитетом), јасно је колико су драгоцјени људи са троје и више дјеце за биолошки опстанак српског народа на територији БиХ. Не заборавите да Бошњаци чекају својих 51% када ће покушати на овај или онај начин да успоставе доминацију. Стварање вишечланих породица се не може очекивати од хедониста, од људи који се посвећују каријери и зато треба адекватно наградити оне који доприносе побољшању наталитета. Српска православна црква би ту морала одиграти значајну улогу, али… Увести најстрожије казне за кривично дјело условљавања трудница при запошљавању, а омладину едуковати о правим вриједностима, значају породице као основне ћелије друштва. Истовремено посебну пажњу посветити развоју села, улагањем у инфраструктуру и разним подстицајима, како би се становништво задржало.“

  3. A у тексту „Ушминкани Буџет за лична примања“, објављеном овдје 11.12.2012. године, након што сам исто убацио у програм листе независних кандидата „Сви за Бањалуку“, написах:

    “ За почетак ставку „Расходи за лична примања“ спустити на 35 милиона КМ, а 4 милиона КМ директно реалоцирати на ставку „Субвенције бебама“. Види, види, та ставка и не постоји. Или је ја нисам запазио. Видјех само „милостињу“ Удружењу породица са четворо и више дјеце за стамбено збрињавање од 35 000 КМ. Срамота! Па толико неки Шмитран заради за десет мјесеци. Нето. Све ове породице вриједе мање него он један. А свима пуна уста приче о наталитету. Од приче нема користи. Хоћемо дјела. Хоћемо Бањалуку – град беба! Бања Лука има негативан природан прираштај, што се вјешто прикрива чињеницом да се у нашем граду рађају и дјеца из других општина Републике Српске. Израчунао сам да је мање од четири милиона КМ годишње довољно да овај град поклони сваком новорођеном првом дјетету 100 КМ мјесечно током прве године живота, другом дјетету 200 КМ, трећем 300 КМ, четвртом 400 КМ и тако редом. ОДМАХ ПРЕБАЦИТЕ ЧЕТИРИ МИЛИОНА НА ОВУ СТАВКУ!“