Пећина на извору Мокрањске Миљацке најдужа у БиХ

Пећина на извору Мокрањске Миљацке, у близини Пала, званично је проглашена најдужом у БиХ. Протеклог викенда одржан је Међународни спелеолошки камп, на коме је учествовао велики број спелеолога из свих држава бивше Југославије и Италије, као и научника из Института за генетичко инжењерство из Сарајева и Природно-математичког факултета из Новог Сада. Вођа кампа, инструктор спелеологије […]

понедељак, август 15, 2011 / 14:22

Пећина на извору Мокрањске Миљацке, у близини Пала, званично је проглашена најдужом у БиХ.

Протеклог викенда одржан је Међународни спелеолошки камп, на коме је учествовао велики број спелеолога из свих држава бивше Југославије и Италије, као и научника из Института за генетичко инжењерство из Сарајева и Природно-математичког факултета из Новог Сада.

Вођа кампа, инструктор спелеологије Адмир Бајрактаревић, потврдио је Срни да су током најновијих истраживања уцртани нови канали, чиме је ова пећина и званично постала најдужа у БиХ, испред Вјетренице у Повом пољу.

Професор на департману за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду Иво Караман рекао је Срни да је откривена посебно занимљива пећинска врста паука косца, која је јединствена на Балкану.

"Толико је јединствена да је по њој успостављен потпуно нови род животиња. Сакупили смо четири примерка које ћемо анализираи хемијски, ако успемо да их транспортујемо живе до лабораторије, пошто је пећинска фауна осетљива на температурне промене", појаснио је Караман.

Он је прецизирао да је врста названа Nemanela Lade /мала неман Мокрањске миљацке/, а прве примјерке пронашла је др Лада Лукић-Билела са Института за генетичко инжењерство из Сарајева, по којој је врста и добила име.

"Понекад се дешава да се открије оваква сензација у нашој ужој научној струци. Карактаристика динароидних пећина је да имају много ендемичних врста које живе само у одређеном пећинском систему. Неке врсте живе само у једној пећини и овде имамо такав случај, што наглашава значај пећине на извору Мокрањске Миљацке", истакао је Караман.

Према његовим ријечима, осим ове врсте, у пећини на извору Мокрањске Миљацке живи бар још пет других врста које су познате за науку.

Пећина на извору Мокрањске Миљацке налази се недалеко од Кадиног села, у засеоку Врело, у подножју кречњачког масива Градина, око седам километара од Мокрог.

Пружа могућности за развој екстремног /авантуристичког/ туризма, који је све популарнији, а упражњавају га специфичне групације туриста свјесних у какве се ризике упуштају и каква је опрема потребна на тако тешком терену.

Научници и спелеолози поручују да било какво унутрашње уређење ове пећине и електрификацију треба по сваку цијену избјећи ради заштите њене љепоте и живог свијета који је насељава.

Температура воде од око 6,2 степена Целзијуса захтијева коришћење специјалне опреме, јер је дужи боравак у пећини без тога немогућ.

Италијански спелеолог Симоне Миланоло, који је најзаслужнији за откривање љепота ове пећине, наглашава да је за искоришћавање њених туристичких потенцијала потребна само добра реклама и побољшање квалитета локалних путева.

Представници општине Пале раније су обећали да ће општина обезбиједити одређена средства да би пећина на извору Мокрањске Миљацке постала туристичка атракција, али, осим постављене гвоздене капије и дјелимично закрпљених рупа на локалном путу, до сада ништа није учињено.

У досадашњим истраживањима овог драгуља природе учествовали су чланови спелеолошких удружења "Gruppo Grotte Novara" и "Gruppo Speleologico Bolognese" из Италије, "Атом" из Завидовића, "Спелео Додо" из Сарајева "Еко-Викинг" из Високог, те "Нетопир" и "Понир" из Бањалуке, као и спелеолози из Словеније, Македоније, Хрватске и Црне Горе.

Културни центар Пале и Спелеолошко друштво "Орловача" са Пала такође су дали свој допринос у истраживању ове пећине.

Новинска агенција СРНА медијски је покровитељ и активни учесник у овим истраживањима, у покушају да анимира локалне, али и републичке надлежне институције да се активно укључе и помогну материјално и технички спелеолозима, који све трошкове организовања научних експедиција сносе сами, уз добру вољу локалног становништва.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор