ПДП тражи да Влада РС каже да ли је за измјену закона о локалној власти, Јелена Тривић анализира њену економску политику

Истичемо да би евентуално мјењање начина функционисања локалних самоуправа и смањење надлежности начелника и градоначелника који су се кандидовали на изборима док су важила конкретна правила кад је ријеч о њиховим ингеренцијама, без претходно организованих тематских јавних расправа у свим локалним заједницама у Републици Српској, било директно супротно Европској повељи о локалној самоуправи, а коју је Босна и Херцеговина ратификовала 2002. године кад је ова Повеља постала саставни дио унутрашњег правног система и један од основних извора права у области локалне самоуправе.

Посебно напомињемо да према члану 4.4. Европске повеље о локалној самоуправи, права повјерена локалним властима јесу потпуна и искључива, те да не смију бити ускраћена или ограничена од неких других, централних или регионалних власти.

Подсјећамо да је прва најава промјене начина функционисања локалних самоуправа у Републици Српској дошла од стране представника заједничких институција БиХ. На тај начин, по први пут након отоманске владавине овим просторима, неко из Сарајева, конкретно г. Додик, усудио се да самовољно намеће начин функционисања општина и градова са већинским српским становништвом. Осим тога што је у питању евидентна злоупотреба политичке моћи и, могуће, извршење неколико кривичних дијела, Додик је недвосмислено кренуо путем који једино може да заврши његовим потпуним одбацивањем од стране Бање Луке у којој је, практично, већ постао persona non grata.

ПДП наглашава да ће употријебити сва политичка и правна средства како би заштитио уставно-правни положај и субјективитет Републике Српске од грубог насртаја представника институција из Сарајева, те да ћемо о јавно објављеним намјерама г. Додика одмах обавијестити Конгрес локалних и регионалних власти који је задужен за мониторинг спровођења Европске повеље о локалној самоуправи, представнике ОЕБС-а, као и друге релевантне међународне организације који се баве заштитом достигнутих демократских права и тековина.

Јелена Тривић: Задужења су посљедица лоше економске политике Владе РС

"Да је Влада Републике Српске, прије избијања кризе водила политику ниских пореских оптерећења, да је радила на растерећењу привреде, да је у условима у којима је то било могуће олакшала привредну активност и тиме је учинила отпорнијом на било какве екстерне шокове, онда једини излаз из садашње кризе не би била задужења. У првој својој дискусији о буџету, када короне није било на видику, упозорила сам министарку финансија да добра времена не трају вјечно, да треба да ствара тзв. бафере, тампоне, за времена која долазе. Тада сам добијала прилично самоувјерене одговоре како економија Српске стоји стабилно и расте"- рекла је потпредсједник ПДП-а и посланик у Народној скупштини Републике Српске Јелена Тривић и додала да би и у случају да није дошла криза изазвана вирусом корона, десио неки други привредни циклус успоравања привредних активности, за које како каже, такође не бисмо били спремни.

Она истиче да је Влада пропустила скоро 10 година шанси да створи претпоставке за динамичнију привредну активност, за раст инвестиција које су на макро нивоу ок 16% БДП-а што је далеко најниже у окружењу и Европи.

"Када сам 2019. године предлагала смањење збирне стопе доприноса за 2,5 процентних поена, речено ми је да Влада не може изнаћи износ од 90 милиона колико је била пројекција почетног "удара" на буџет. У истој години купљени су хеликоптер, авион, изграђена је вила на Јахорини, трошена су 24 милиона на стручне услуге, као и дан данас. А та 2,5 процентних поена смањења збирне стопе доприноса значила би привреди. Пропуштена је прилика и да се позиционирамо као стабило политичко окружење, али то су сада чисто политичка питања и нису тема овог пута", каже Тривићева и додаје да ће овако сав терет кризе изазване пандемијом вируса корона Влада Републике Српске пребацити на грађане додатним задуживањем.

"Пројекције које се могу наћи у Документу оквирног буџета показују катастрофалне податке за године које слиједе. Осим што нам је из Другог ребаланса буџета познато да ће се само буџет Републике задужити за нових 710 милиона КМ, пројекције за период 2019-2023. година, показују да ће тај тренд бити настављен и у наредним годинама, када ће годишња задужења премашивати износе и од милијарду КМ.", истиче потпредсједница ПДП-а и додаје да ће оно што у годинама које слиједе надолазити јесте сервис тих дугова и да ће управо из разлога што примарни и највећи дио задужења отпада на Владу, односно централни буџет.

"Тако ће и сервис дуга, односно отплата рате кредита, бити највећи терет за Владу, а сервис дуга ће у неколико узастопних година прелазити милијарду марака годишње, док ће раст дуга водити успоравању и тежем опоравку привредне активности, јер ће сав акценат рада Владе бити на враћању дуга, а не на стварању претпоставки за динамичнију привредну активност, што за Републику Српску на овим степену развоја, дуг од преко 60% БДП-а плус дуг здравственог система од милијарду марака, представља омчу око врата за будући економски раст."

"Из досадашњег праћења рада Владе и прије скупштинског мандата, чини ми се да идеолошки Влада и ја не можемо да се сложимо – она не жели јаку привреду, не жели људе са високим платама, не жели предузећа која не зависе од те исте владе или појединаца из структура моћи, не жели јасна правила игре, не жели привредну активност без елемената корупције. Зашто? Па зато што када би све то тако било и када би влада својим радом створила такве претпоставке, онда не би имала механизме моћи уцјене и контроле над многим сферама друштва. Имала би прилично слободне грађане, у економском смислу слободне. А то владајућој елити очигледно није циљ", закључује Тривићева.