ПДП: Милиони бачени за мала и средња предузећа
Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног […]
Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске.
Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.
Зашто је отказан пројекат Развојног приватног сектора, Подршка конкурентности малих и средњих предузећа у вриједности од 5.000.000 КМ?
Штета за Републику Српску близу 2.000.000 КМ или бесповратних подстицаја по 10.000 КМ за 200 малих и средњих предузећа
Кориштење бесповратних средства која су била на располагању Босни и Херцеговини кроз Инструменте претприступне помоћи тзв. ИПА зависило је од степена сарадње Владе Републике Српске, Владе Федерације и Савјета министара БиХ.
Вриједност помоћи у периоду 2007-2013 била је скоро 100 милиона КМ годишње, као и за ИПА-2 за период 2014-2020 у износу од преко 11 милијарди КМ за земље Западног Балкана.
Приликом уговарања средстава из ИПА за 2013. годину изгубљена су бесповратна средства за пројекат развојног приватног сектора, Подршка конкурентности малих и средњих предузећа у вриједности од 5 милиона КМ због неспособности владајуће коалиције на ентитетском (кључни политички фактор у Републици Српској је био СНСД) и нивоу БиХ (кључни политички фактор из Републике Српске у институцијама БиХ је био СНСД).
Због изостанка договора, ова средства су од стране Европске уније преусмјерена Косову и Србији. Напомињемо да су се тада коалициони партнери на нивоу БиХ веома лако договарали око усвајања буџета, Закона о Електропреносу, буџетима институција БиХ, али су штетно дјеловали испуштањем прилике да добију бесповратни новац за пројекте јачања институција у борби против корупције и криминала у Републици Српској и БиХ.
Подсјећамо и на тадашњу циничну изјаву предсједника Републике Српске Милорада Додика да нам та средства не требају, јер Српска од тога нема никакве користи.
У истој години кроз ИПА средства изгубљено је и близу 12 милиона КМ за транспортну и путничку инфраструктуру у Републици Српској, и 5 милиона КМ бесповратних средстава за пројекат Правосуђе и унутрашњи послови, унапређење затворске инфраструктуре (укључујући реконструкцију затвора у Бијељини) што заједно износи 19 милиона КМ штете за Српску.
Када уништимо привредне гиганте носиоце индустријског развоја, када поотпуштамо раднике, онда дођемо и нудимо им развојну шансу у малим и средњим предузећима. То вам је слично као са причао да је енергетика наша шанса и да треба да сикористимо наше природне ресурсе и енергетске потенцијале за производњу струје, па због тога потшто је то наша развојна шанса рудник Угљевик и ријеку Дрину дајемо странцима јер, забога, морамо искористити наше природне поренцијела који су наша комапративна предност.
Влада је обавезна да економски брани државу и народ. Уз остало обавезна је да разоткрива преваре које смишљају странци и које завршавају у економском неразвоју. Једна од тих превара су мала предузећа као наша развојна шанса и остварење “административних повољности” за њихово што једноставније оснивање. Испуњавају се ови захтјеви странаца, а не улажу напори како да дођемо до крупних предузећа која су основ развоја.
Када би трошкови производње били исти и у малим и средњим предузећима као и великим предузечима или копрорацијама, онда не би ни било економије ми би смо још живели у првобитној заједници. Суштина економије је крупнo предузеће.
Нама се као развојна шанса намеће и потурају мала и средња предузећа, самозапошњавање да биони који су ситјерани из крупних предузећа подигли кредит ИРБ за покретање малог предузећа од пар запосних. Странци овдје не желе економски развој и све чине да униште домаћу привреду. Да би то што успјешније остварили служе се заводљивим методама навођења на погрешне одлуке и пружања и финансијских помоћи да се такве погрешне одлуке доносе. Једна од тих “помоћи” су помоћи за развој малих и средњих предузећа. Зна се да су само крупна предузећа ослонци развоја и странци не пружају ту врсту помоћи. Они говоре само о малим али не и о крупним предузећима. Колико су у томе искрени види се из основне чињенице. Управо док се овдје залажу за развој малих предузећа у властитим земљама бујају крупна. И томе наравно не приговарају. Нама мала, а њима крупна. То је филозофија економске помоћи развијених. То се односи и на административне повољности. Као да је скраћивање времена оснивања предузећа одлучујућа чињеница привредног развоја? Као да ћемо бити сви успјешни мали бизнисмени па је превелика гужва на шалтерима. Али странци не говоре како да се овдје дође до крупних предузећа, бар оних и онаквих какве смо имали и каква су код њих. То би било супротно свакој економској логици. Зашто би себи градили конкуренцију, Енергоинвест и слично који је односио побједе на међународним тендерима и спречавао да те послове добију неке стране фирме морао је да буде уништен. Потпуно је бесмислено очекивати да ће се странци, борећи се за “административне повољности”, борити да овдје поново израсту неки нови Енергоинвести и слично. Када то схватимо можда ћемо почети да се освјешћавамо и да разоткривамо улогу и намјере странаца. Можда ћемо тада доћи до снаге да дефинишемо властите интересе као основу става и односа према тзв. европским интеграцијама.