Павловић поново пребачен у болницу

Власник Павловић банке Слободан Павловић пребачен је синоћ на Кардиолошко одјељење Болнице "Свети Врачеви" у Бијељини због здравствених проблема, изјавио је Павловићев бранилац Миодраг Стојановић. Због озбиљних здравствених тегоба, које је Павловић имао, позвао сам Службу хитне помоћи и након прегледа упутили су га у болницу, рекао је Стојановић. Припадници Агенције за истраге и заштиту […]

понедељак, март 7, 2016 / 08:52

Власник Павловић банке Слободан Павловић пребачен је синоћ на Кардиолошко одјељење Болнице "Свети Врачеви" у Бијељини због здравствених проблема, изјавио је Павловићев бранилац Миодраг Стојановић.

Због озбиљних здравствених тегоба, које је Павловић имао, позвао сам Службу хитне помоћи и након прегледа упутили су га у болницу, рекао је Стојановић.

Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ, по налогу Тужилаштва БиХ, ухапсили су 11. фебруара Павловића и још три службеника Павловић банке због сумње да су починили кривично дјело злоупотреба положаја или овлаштења, прање новца и фалсификовање или уништавање пословних или трговачких књига или исправа.

Павловић је 17. фебруара пребачен из притворске јединице у Бијељини у Болницу "Свети Врачеви" због погоршаног здравственог стања. Суд БиХ је 19. фебруара притвор за Павловића и друге осумњичене у случају Павловић банке замијенио кућним притвором.



0 КОМЕНТАРА

  1. „Повика на вука док лисице месо једу.“

    http://www.politika.rs/scc/clanak/350623/Koji-politicari-iz-Republike-Srpske-imaju-imovinu-izvan-BiH

    „Који политичари из Републике Српске имају имовину изван БиХ“ (06.03.2016.)

    Омиљена одредишта за званичнике из Српске при куповини некретнина јесу Београд, Нови Сад или Црна Гора

    Аутор: Младен Кременовић

    Бањалука – Вила председника РС Милорада Додика у београдском насељу Дедиње, вредности око 750.000 евра, и стан у Бечу у власништву кћерке Николе Шпирића, бившег министра финансија БиХ и високог функционера СНСД-а, теме су око којих се већ неко време полемише.

    Надлежни истражни органи БиХ бавили су се начином на који су ове некретнине купљене иако су медијске наводе о томе пратиле поприлично опречне информације око мотива тог случаја. Двојица функционера СНСД-а, међутим, нису усамљени кад је реч о поседовању вредних или мање вредних некретнина изван Републике Српске које су укњижене на њих или чланове њихове најуже породице.

    Политичари из већих српских станака успевали су да обезбеде некретнине изван Републике Српске, а неретко су у РС власници завидних некретнина (куће, земљишта, гараже или пословни простори) у вредности далеко изнад имовине с којом у просеку располаже највећи број грађана. Подаци о њиховој имовини налазе се у бази Центра за истраживачко новинарство БиХ, где су сортирани по основу података из имовинских картона или података надлежних геодетских завода из региона.

    Супруга Младена Иванића, члана Председништва БиХ из РС, власница је стана у Београду вредног 55.000 евра, површине 45 квадрата. Иванић је власник викендице у Црној Гори вредне 20.000 евра, површине 40 квадрата.

    Мићо Мићић, дугогодишњи градоначелник Бијељине и високи функционер СДС-а, осим завидне имовине у Српској, власник је два стана у Србији, једног у Београду од 78.000 евра и другог у Новом Саду, површине 96 квадрата. Његов страначки шеф, Младен Босић, председник СДС-а, такође је власник имовине у Србији, то јест стана у Новом Саду вредности од 40.000 евра, док је његова кћерка власница стана такође у том граду, вредног 45.000 евра.

    И Вукота Говедарица, потпредседник СДС-а, у сувласништву с мајком власник је стана од 28 квадрата у Новом Саду који је вредан 30.000 евра. Небојша Радмановић има имовину у БиХ, док је његова супруга власница стана у Херцег Новом, површине 34 квадрата, чија је вредност 50.000 евра.

    Кћерка Николе Шпирића има вредан стан у Бечу, док је овај функционер СНСД-а власник стана у Новом Саду, а његов син стана у Београду. Супруга Средоја Новића, функционера СНСД-а и бившег министра цивилних послова БиХ, има стан у Београду од 40 квадрата.

    Недељко Чубриловић, председник Скупштине РС и високи функционер ДНС-а, има стан у Будви површине 45 квадрата, чија је вредност 30.000 евра, док је његов син власник стана у Србији вредног 20.000 евра, површине 40 квадрата.

  2. Монтипајтоновски апсурд: како изгледа кад примитивни, гротескни, кркански, гебелсовски, али зато американизовани, „јевропски“, пробосански и протурски медиј – турбо-фолк, инфо-КЛОАКА, тзв. „телевизија“ БН, 60-минутна, ва$ковићев$ка, ударна пропагандна песница меЏународне америчке заједнице у БиХ, под равнањем Малог „семберског Гебелса“, Мистер Трише Муновог – уз то изграђен украденим парама (140 000 $), које су аустралијски Срби током рата сакупили и (по „поштеном“ Триши и СДС-овим емисарима) послали српским борцима и српској сиротињи као хуманитарну помоћ – гебелсовски телали о „борби против корупције“, „спречавању лоповлука, пљачки“, о „нерасвијетљеним аферама“, „поштењу“, „заштити права радника, бораца и њихових породица“, о „сиротињи“…

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/pouke-iz-bih-poucne-za-srpsku/

    “Поуке из БиХ” поучне за Српску

    Ненад КЕЦМАНОВИЋ – мар 4, 2016

    “Након ратификације Дејтонског споразума, међународна заједница је јачање централних структура Босне поставила као свој кључни циљ. Тиме би се земља поново зацементирала и неутрализовале интерне сецесионистичке тежње. Овај процес смо назвали ‘изградња државе‘ ” – пише амерички дипломата Филип Леру Мартен у књизи “Поуке из БиХ” (Cambridge University Press, 2014) која је у нашој јавности остала без коментара.

    Мартен у књизи није објаснио да је независна БиХ и сама настала као резултат “интерних сецесионистичких тежњи” у оквиру СФРЈ и да се распала истовремено када је и међународно призната као држава. Затим да се није могла “поново” цементирати јер је још од средњег вијека била национално-вјерски подијељена и да су цјелину одржавале окупације и диктатуре. Најзад, да је амерички пројекат “изградње држава” доживио фијаско не само у БиХ.

    Најважније је ипак оно што Мартен није прећутао. У цитираним редовима сасвим експлицитно стоји да су Вашингтон и Брисел од почетка имали за циљ “јачање централних структура”, а не досљедну примјену Дејтонског споразума. Дакле, нетом пошто је Холбрук скројио Дејтонски споразум а Клинтон га супотписао као гарант, стартовала је велика превара, камуфлирана тезом “споразум је донио мир, али не и политичко рјешење и треба га мијењати”. Централизација је значила директно кршење Дејтона – тешко пронађног баланса између високе аутономије ентитета и минималних заједничких надлежности у центру.

    Зато се током поратне двије деценије, у ствари, не води борба између америчко-бошњачких боснољуба и, наводних, српских боснофоба, односно за и против БиХ, него између противника и присталица Дејтонског споразума. У неравноправном хрвању током првих десет година, Српској су у континуитету отимане надлежности, наметани закони и смјењивани политичари, а тек уназад деценију њена власт је успјела да заустави процес “јачања централних структура”. Томе је индиректно помогла концентрација Бушове републиканске администрације на друга жаришта по свијету и директно допринијела подршка Путинове пробуђене Русије, али прије свега одлучна политика Додикове власти на терену.

    Долазак супруге Клинтон на чело Стејт департмента оживио је експерте за Босну илити бошњачке лобисте, попут Олбрајтове, Ешдауна, Коена, Сервера и сл. У име “незавршеног посла у Босни”, кренула је нова офанзива на Српску, а Додик је маркиран као камен спотицања “међународне” мисије “јачања централних структура”. Иако активности нижег интензитета нису никад престајале, избори у РС крајем 2014. били су виђени као дан Д и опозиција окупљена у СЗП добила је подршку Запада, федералних медија и утицајних НВО у Београду. Легитимна предизборна кампања опозиције против лидера странке на власти нашла се са нелегитимним странцима и комшијама на рушењу предсједника РС.

    Он и његови (СНСД-ДНС-СПРС) ипак су побиједили на свим нивоима (парламент, влада, предсједник), изузев за мјесто члана Предсједништва БиХ. Иако са послаником мање и на нивоу БиХ, СЗП је укључен у коалицију СДА-ХДЗ у заједничким органима јер су Бошњаци рекли “само не са Додиком”. А да је тај улазак у власт “на мала врата” имао своју високу цијену, показало се већ на конститутивној сједници Савјета министара БиХ. Српски представници су ћутали када је бошњачки предсједник Денис Звиздић најавио нови циклус трансфера министарских ресора образовања и пољопривреде из Бањалуке у Сарајево.

    Трећу изборну побједу заредом Додик је искористио да оде и корак даље и да покуша да рехабилитује изворни Дејтонски споразум и из Сарајева у Бањалуку врати све оно што јој по Анексу 4 и припада. Уочи избора крајем 2014. опозиција је била та која је приговарала Додику и партнерима (ДНС, СП РС) што су четири године раније прихватили компромис са Кетрин Ештон, насјели на обећање структурног дијалога те одложили референдум о враћању правосуђа у надлежност РС. Када је нетом послије избора СНСД поновио исту иницијативу у Скупштини РС, опозиција је била суздржана: “Сувишан ризик сукоба са свијетом.” Рекација тзв. међународне заједнице била је, заиста, драматична. Актуелни в.п. Инцко је позвао Додика “да РС врати са руба пропасти”, а бивши в.п. Лајчак је на њега апеловао “да престане да пријети референдумом и да ће организатори сносити посљедице”.

    На чему је сада РС? Наредни мјесеци биће још једна критична фаза за РС. Прошао је 1. март и незванични почетак прољећа, које се, након зимског мировања, узима за најповољнији термин за почетак политичких таласања. А на јесен Српску чекају локални избори. Према истраживањима, а и по логици ствари, странке СЗП-а неће се добро провести. Њихову коалицију са СДА (и ХДЗ) у заједничким органима, власт на нивоу РС оцјењује као издајничку. Најблаже речено, Босић и Тадић, а поготово Шаровић, и чак и Иванић, нису у Сарајеву показали онолико национално-ентитетског патриотизма колико се од њих очекивало у РС. У исто вријеме, њихова систематска опструкција Народне скупштине, као и фокусирани напади на предсједника Републике нису донијели очекивани пад власти.

    Уз такве негативне индикације, неколико мјесеци уочи општинских избора лидери СПЗ-а морали би да буду забринути шта их чека већ крајем године. Послије могућег двоструког губитка избора, изгубиће и спољну подршку, и Запад ће потражити неке дјелотворније партнере у РС и прагматично и даље трпити Додика до нове прилике. Унутрашњи расцјеп у СДС, између кооперативног врха и патриотски настројеног ширег руководства, драматично ће се продубити. “Изворни СДС”, састављен и подржан од политичких твораца РС и ратних ветерана ВРС, већ чека да преузме већи дио разочараног чланства и бирача.

    Другим ријечима, за СЗП, прецизније СДС, мораће нешто хитно да предузму још прије тога. Када је један од лидера опозиције, Драган Чавић, из скупштинске мањине поручио да СЗП прелази на ванпарламентарне методе борбе, многи су то схватили као најаву организованог изласка незапослених, пензионера и материјално угрожених на улице. Протести против неолибералних закона о радним односима, ниским пензијама, смањењу запослених у јавном сектору и других мјера ММФ-а, међутим, нису оно што би подржали протектори, па су масовне демонстрације против власти изостале.

    Шта им преостаје? Једино појачана криминализација власти, а прије свега Додика, која се управо проширила и на његову породицу (оца, супругу, сина, ћерку). Поред “меке ноћи” једног приватног опозиционог ТВ канала у РС, који дјелује као биро за криминализацију предсједника Републике, и у томе надмашује оне у Сарајеву и на Западу, у битку су се укључили истражни органи и тужилаштво у Сарајеву, међу којима су и кадрови СЗП, а налазе се под директном или индиректном контролом ино-протектора.

    Послије низа неуспјелих покушаја да се Додик, најприје као премијер и сада као предсједник, оптужи због свечаних одијела за министре, због скупог резаног цвијећа које је често мијењано у свом кабинету, или због луксузних пепељара у репрезентативној згради Владе, на ред је недавно дошао “незаконит кредит” за вилу у Београду, што је М. Додик јавном презентацијом оригиналног уговора са банком такође оповргао. Умјесто извињења, “Додиков” референдум о враћању судских надлежности, опозиција и странци цинично тумаче као његов провидан покушај да себе лично, сада испада и породично, заштити од судова у Сарајеву који нису под његовим надзором и гоне га због корупције. Нафташке везе Бушових са саудијском династијом, Бајденов син на челу државне гасне компаније у Украјини, власништво Олбрајтове над првим косовском мобилним оператером и сл. немају, наравно, никакве везе са корупцијом. Зашто, и поред тога, узалуд понављају те оптужбе?

    Прије свега, бјесомучно понављање, бар до сада неоснованих оптужби, ипак има смисла јер деманти даје мањи ефекат него прва информација.

    Хиперпродукција, макар и лажних оптужби против исте особе, ствара утисак да ту ипак мора да има нешто. Затим, због пропалих покушаја да Додика оптуже и осуде, за јавност анонимни истражитељи не сносе посљедице, а он је присиљен да се понижавајуће непрестано брани, оправдава, објашњава у медијима. Најзад, више или мање успјешан током више од деценије на власти, израстао је у, послије предсједника-оснивача Караџића, најмаркантнијег политичара у четврт вијека дугој историји РС. За њега се везују најбоље године послијератне Српске и, посебно, ефикасан отпор иностраним и комшијским притисцима на Републику.

    “Додик је добио све што је хтио за 10 одсто цијене. Пали смо на полицијској реформи, Савјету министара и скупштинском пословнику”- вајка се Филип Мартен поводом неуспјеха који је са в.п. Лајчаком претрпио у покушају да обједини ентитетске полиције. А као примјер успјеха узима в.п. Педија Ешдауна. “Његов стил био је јединствена комбинација тактичке интелигенције, енергије и шарма. Петричев мандат био је почетак бескомпромисне употребе Бонских овлашћења, а Ешдаун је отишао и даље. Међународна присила, међутим, биће знатно умањена политиком његових насљедника.”

    “Присила” коју Мартен одобрава, неки западни аутори су упоредили са колонијалном управом, а Додик је против Ешдауна поднио тужбу за систематско кршење међународног споразума. Додик је заиста незгодан…

    Али, свугдје у свијету се напад на предсједника републике сматра увредом и понижењем за нацију која га је директно демократски изабрала. Американци су створили прави култ од функције предсједника, коју сви поштују, обављао је Рузвелт или Буш јуниор. Готово као Енглези који увијек помно чувају углед краљевске породице, чак и када се ради о сумњивој саобраћајној погибији принцезе Дајане.

    Англоамериканци, дакле, рачунају да ће, послије извјесно најтеже пресуде Караџићу и могућег рушења Додика, народ у РС бити уздрман и да ће “јачања централне структуре” лако привести крају, “неутралисати” ентитетски и национални отпор, завршити “изградњу државе” и “зацементирати” статус кво. А то, како нам открива Филип Мартен, и јесте “кључни циљ” америчке политике у БиХ. Његове “Поуке из Босне” написане су у оквиру пројекта “Будућност дипломатије” у Кенедијевој школи за државну управу на Харварду. Учесници и будући дипломати већ за пет-шест година ће постати неки “асистенти помоћника замјеника подсекретара и сл. за Балкан” у Стејт департменту. Дакле, политика притисака, присила и превара неће престати на дужи рок.

  3. Поштењачине, борци за социјалну правду, једнакост, промјене, права српских бораца, радника сиротиње… Бакирови СЗП „Робин Худови“:

    МЛАДЕН БОС(Н)ИЋ

    http://imovinapoliticara.cin.ba/profil.php?profil=45#!biography.php?id=45

    Mladen Bosić

    Biografija

    Predsjednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić je rođen 1961. godine u Brčkom. Oženjen je Ljiljanom sa kojom ima kćerku Sandru i sina Nikolu.

    Bosić se 1992. učlanio u SDS, a predsjednik stranke postao je 14 godina kasnije.

    Karijera

    Diplomu inžinjera Elektrotehnike Bosić je stekao 1987. u Beogradu. Karijeru u struci počinje nakon studija kao glavni inžinjer za razvoj u Tvornici akumulatora „Tesla“ u Brčkom, a kratko je bio i komercijalni direktor preduzeća Staklomont iz Brčkog. Tokom rata je bio direktor PTT Brčko, poslije rata i Telekoma Republike Srpske (RS) u Brčkom.

    Bosić je bio član Zajedničke komisije za implementaciju Arbitražne odluke za Brčko i poslanik u prvom sazivu Prelazne skupštine Brčko Distrikta. U bh. dilomatiju ulazi 2.000 kao zamjenik ministra vanjskih poslova, a godinu kasnije postaje ambasador BiH u Sloveniji.

    Poslaničko mjesto u Skupštini Brčko Distrikta osvojio je na izborima 2004, a šest godina kasnije i mandat u Parlamentarnoj skupštini BiH. Na Općim izborima 2014. godine obnovio je mandat.

    Imovina

    Mladen Bosić je u imovinskom kartonu 2014. godine naveo da on i kćerka Sandra imaju po stan u Srbiji. Ove dvije nekretnine je procijenio na ukupno 170.000 KM.

    Naveo je i da suprugu Ljiljana takođe ima stan u vrijednosti od 90.000 KM. Ona je takođe suvlasnik vikendice vrijedne 15.000 KM. Ljiljanin stan i vikendica se nalaze u BiH. Ljiljana Bosić je nakon smrti oca naslijedila 85 posto vlasništva preduzeća SMT Marković iz Brčkog. Udio supruge u preduzeću Bosić je procijenio na 580.000 KM.

    Bosićeva ušteđevina iznosi 40.000 KM.

Оставите одговор