Патенти – конзерве закључаног скупог знања
Као што пише у наслову, други дио нашег представљања идеја Пиратске партије највише се бави појмом – патента. У вашој декларацији пише да програм Пирата подразумијева прво глобалне циљеве па тек онда локалне. Да ли такав начин дјеловања проистиче из тога што је интернет "ствар цијелог свијета", или је то ефикасно на неки други начин? […]
Као што пише у наслову, други дио нашег представљања идеја Пиратске партије највише се бави појмом – патента.
У вашој декларацији пише да програм Пирата подразумијева прво глобалне циљеве па тек онда локалне. Да ли такав начин дјеловања проистиче из тога што је интернет "ствар цијелог свијета", или је то ефикасно на неки други начин?
Овај начин нашег деловања је такође базиран на објективности. Највеће земље света су под притиском и практично контролом мегакорпорацијских лобија. Владе земаља неолибералног капитализма већ четири деценије нису неприкосновени ограни од грађана за грађане.
Глобална пиратска стратегија је базирана на тој суровој чињеници – ако хоћемо да изменимо глобалан став према конструкту “интелектуалне својине” морамо то урадити на глобалном нивоу. Наравно да је велика свар да једна земља одбаци концепт “интелектуалне својине” и да укине патентни систем. Међутим, још једном да поновим, владе осталих земаља практично не одлучују о тим вредностима већ корпорације ослоњење на патент-копирајт систем и влада те земље би проценила такву одлуку лошом за међународну политику.
Такође, морам да кажем да је таква перцепција само манифестација страха, контекст и економски модели се мењају и таква одлука било које земље света би заправо била визионарска инвестиција у будућност. Зато делујемо глобално, али и зато што нам је отворена комуникација у природи – концепт писан јуче у Бразилу данас реемитују пирати из Казахстана и ми пирати из Србије га такође објављујемо и уграђујемо у наше акције.
Скорашњи догађаји у Великој Британији нису за узор, међутим почетком августа иницијатива за реформу закона о копирајту је започета: http://аrstechnicа.com/tech-policy/nenjs/2011/08/the-british-government-hаs-endorsed.аrs
Залажете се да сва интелектуална добра (софтвер, књиге, музика, филмови) која се стварају и развијају средствима из државног буџета буду у јавном власништву. Даје ли то залагање резултате и како се зову препреке на које наилазите?
Наш највећи успех је тај што смо велику групу људи упознали са актуелном проблематиком и то што смо дефинисали здрав став према вештачком конструкту “интелектуалне својине”. Трудимо се да очигледним примерима демонстрирамо величину онтолошке грешке у самом конципирању “интелектуалне својине”. На пример, у српском Закону о патентима, патент је наравно дефинисан као “право које се признаје за проналазак из области технике, који је нов, који има инвентивни ниво и који је индустријски применљив”.
Овај други члан отвара многа фундаментална питања, једним делом и зато што наш правни систем није базиран на прецедентном праву што даље значи да је интерпретација Закона отворена ствар.
Илустративна су два следећа члана из Закона о патентима, Закона Републике Србије. Један је из секције онога шта се сме патентирати док је други из секције онога шта се не сме патентирати.
“Члан 5
Предмет проналаска који се штити патентом може бити производ (као нпр. уређај, супстанца, композиција, биолошки материјал) или поступак.
3)биолошки материјал који је изолован из природне средине или је произведен техничким поступком, чак иако је претходно постојао у природи.”
Не сматрају се проналасцима, у смислу овог закона, нарочито:
1) открића, научне теорије и математичке методе;”
Ако се за потребе дискутовања логике актуелног Закона ставимо у позицију да одмеравамо тежину и вредност ове две ставке, логично је да су на пример математичке методе и научне теорије, иза којих не ретко стоји вишедеценијски рад, брутално дискриминисане у односу на проналазак који је индустријски применљив.
Лако је закључити који је смисао Закона о патентима – новац, и то само за оне са компаније са скупљим картама за ред у лобирању. Фармацеутска индустрија на пример.
Ми у Републици Српској смо недавно имали Дебијан конференцију у Бањој Луци, коју је подржала наша Влада, која у исто вријеме има уговор са Мајкрософтом, чији софтвер се налази на свим школским рачунарима, па надаље. Каква је ситуација са отвореним кодом у Србији и шта чините поводом тога?
Србији ускоро истиче уговор са Мајкрософтом, чека нас проблем. Гледано са једне стране чека нас проблем, док са друге стране велика прилика коју чак ни Ђинђићева влада није знала да искористи. Та прилика се зове прелазак владиних институција на опен соурс.
Ако следећа српска влада не буде имала бар једног пирата у својим редовима, тешко је да ће се тако нешто догодити. Трудићемо да успемо у својим политичким настојањима и да ослободимо Србију од још једног деценијског зеленашког уговора са било којом про-копирајт компанијом – највше зато што заиста имамо све што нам је потребно да сами реализујемо неопходне државне инсталације.
Како мислите да патенти штете друштву?
Да ли сте размишљали зашто је преглед магнетном резонанцом толико скуп? Заштосу лекови за тешке али глобално присутне болести и даље скупи? Патенте иза технолгоије магнетне резонанце не може да купи фирма младих студената физике, такође патенте којима је закључано ново хемијско једињење које лечи алцхајмера је недоступно групи лекара из било које мале клинике.
Патенти данас убијају људе!
У потпуности примењен патент, за грађане значи онемогућен приступ знању који је у њему садржан. У пракси то значи следеће: истраживачи који не припадају нужно различитим компанијама раде на проналажењу лека за рак. Ако сазнају и истражују под окриљем старог модела размене знање и пословања они ће своје постигнуће закључати и моћи ће да га користи само онај ко за то коришћење плати.
Или још горе, неће моћи ако је узет за неподобног купца патента, на пример, ако корпорацијски лоби процени да ће купац можда отворити купљено знање за јавност.
Нове компаније данас не истражују и не послују у оквиру тих старих модела. Данас је актуелан опен аксес приницип размене знања, они најпрогресивнији данас чак и новац третирају као информацију и тако га размењују. То су компаније и мање групе које имају невероватан успех коме се не може принети ни један из ере копирајта:
Опен соурс базиране компаније:
http://www.redhаt.com/ – највећа компанија која испоручује јединствен сервис потпуно ослоњен на опен соурс софтвер.
http://www.intechweb.org/ – највећи опен аксес паблишер данас. Бесплатне књиге и научни радови ослоњени на академски континуитет
http://www.kickstаrter.com/ – платформа за финансирање најразличитијих пројеката
http://flаttr.com/ -платформа за интелигентну и свима адекватну дистрибуцију новца међу њеним члановима
https://bitmаrket.eu/ – новац је информација, узмите то у обзир
http://www.bitcoinmаrkets.net/
bitcoin chаrt info portаl – http://bitcoinchаrts.com/mаrkets/