Пародија о нон пејперу: ВАС ИСТ ДАС ФАНТЈЕ

У поднаслову ФАЦКИНГ НОНПЕЈПР ОР ПЕЈПР и ХЕЈТ ор ХИТ како се већ каже, политичко-сатиричка је пародија у драмској форми, а на дешавања око документа који је намјеравао довршити распад СФРЈ, да би једино на чистац истјерао како муслиманске вође пријете ратом.

среда, април 21, 2021 / 05:01

Пише: Предраг Бојиновић

Ликови према  реду појављивања:

  • Заставник Џемо, челична крила наше армије, некад. Овисник о слатком, некад, поготово волио џем, некад. Данас, госпар Џибо, достојанственик и паћеник, како то већ иде са функцијом, овисник само о функцији и оогрооомном патриотско-лојалном сочењитенству.
  • Заставник Кекец, некад. Европејац и проактивни Европа Здај чимбеник, некад. Данас, успјешан и проминентан привредник. Капитал Карла Маркса прочитао више пута, усвојио одређена поглавља, она која му дају левериџ у односу на Јужњаке. Нема тог посла са џемом у који он није малчице умочио своје слатке прстиће.
  • Невладинићки Велики Маг, онај који ствара и креира, онај који очи отвара и затвара, онај који промишља за нас, онај који нуди готов производ и златну кашику, онај који је већи од свих нас, онај којег треба да слиједимо. Само да се сагнемо и покупимо, а ресурси су свуда око нас.

Госпар Џибо је нестрпљиво ишчекивао онлајн конфренце у свом кабинету нестрпљиво шеткајући с краја на крај не тако мале собице високих стропова скромно украшених зидова, како и приличи скромности једног просјечног госпара. Она друга два нек се размахују и бахате али мени се неће омакнути да турам неке слике по зидовима па да ме оптуже за ревизионизам, упс, тако се то некада говорило, сада је харам права ријеч. Само заставе, заставе свих боја и нека су само наше, мислио се бивши друг а сада госпар Џибо, нестрпљиво очекујући тај видејо конфренце. Јест видејо, ако се питаш, помисли се опет, јер се каже видијо а не другачије, како није наш језик. У том тренутку му испотиха зазвони телефон на повеликом радном столу, као да се стиди што уопште зове, настављајући да појачава звук ка нестрпљивости и нетрпељивости. Госпар Џибо се устрча унезвјерено тражећи погледом гдје је, али му ни трага није било, изгубио се испод гомиле неких папира… Ох, фацкинг пејперс, помисли госпар Џибо, и таман да дрекне како иначе не воли да ради а поготово у овим данима, створи се асистент, мали од мог комшије и јарана из краја, добар ко хљеб, све зна ево и телефон нађе очас.

Док је телефон и даље упорно галамио, као да се неко на кућно звоно наслонио (тај стварно хоће да се чује са меном, а и види успут) госпар Џибо се смјести достојанствено у фотељу док је мали од комшије и јарана намјештао тај исти Ајфон, Ѕамсунг или тако нешто, али нипошто Кинез, нипошто, тачно преко пута њега, и још га обалио постранце па да му буде већи екран. Е, јест мали ашчак, свака му част, све зна, их што су ти људски ресурси их, ништ без тога. Да ми њега није како би сам. Ево, сви су заузети и окупирани, нико да ми помогне са тим пејперс. Шехерзада је заузета дихајним проблемима у малињаку, Шеф Мали и тако никад нема времена брез ње, Љиљан је нон стоп конектован ноћ и дан и са ким ја да се борим. Да ми нема оне наше Перл, начисто би пропо.

Асистент (мали од комшије и јарана) упита, госпару јел мере. Он мало поправи кравату и косу, очале устврди на вр’ носа и рече: "Мере, хмм, може почињи…!

  • Фантје, хеј, фантје Џемо овај, ан пак, госпар Џибо, сте ту… как сте кај?
  • Па шта ми то уради друже заставниче, како ми то нож у леђа…? Ти хош да ми двојица главоња главе дођу… сад ће рећ, јесмо ти ми говорили госпару Џибо, јесмо ли…
  • Сам, сам, ан пак али па нисам јас, знате…
  • Па ко је онда, није моја нена, рахметли…
  • Заставник Џемо овај госпар Џибо то је бил Бојан, овај Борут или так некако…
  • Борут, Барут, ја та ваша имена и тако не могу никако да сварим. Некад сам гурао масе да вичу како воле Јурека више од бурека, а ти види шта ми сад уради, срам те било…
  • Ма нис јас, нис јас..
  • …срам те било.. а ко је онда ако ниси ти друже заставниче…
  • Па знате кај..
  • Кај.. кајни више заставниче…
  • Паре.
  • Какве паре, па зар нисмо преко вас толике паре пребацили, па зар нисмо вам све дали, и стару штедњу, и донације преко вас ишле, још само да вам се..
  • Никдар, никдар друже Џем.. госпару Џибо, никдар не бомо се ми спомињали, што је бил бил је, све ми то знамо, него..
  • Шта сад заставниче…
  • Па паре и други нуде, знаш, кар бо па бо, па ако они…
  • Не могу они никада дати колико ми дајемо, само реци колико..
  • Бомо се здоговорили, не бомо се спорочивали, не…
  • Не, не будемо, мене будале, нећемо али да ми ово сад обришеш, јел’ јасно…
  • Јасно, друже заставник Џемо, овај госпару Џибо, бомо све оповргли, бомо направили правицо, как и јесте, не, да је све глупост и нонпејпер и пејпер, зар не…
  • Немој више да те питам јел ово пејпр или нонпејпр, убудуће прво мене зови па онда пиши пејпре, јел јасно…
  • Јасно, ко дан, бомо се здоговорили, а как плачате, Пејпал или кеш у роке???
  • Какв пејпл, немој више пејпр пејпл, само кеш, к’о и до сад…

У међувремену, у Високом, подно пирамиде Сунца, окружени силном позитивном енергијом која исијава из стијења и камења, одржавао се грандиозни скуп фамилије Невладинића. Цијела породица је била ту да прослави огроман успјех али и да направи нову стратегију раста, да осмисли нове пројекте, нове иницијативе, грандиозне радионице, тик ток туп ивенте и све што може донијети успјех и напредак. Био је то скуп свих умних људи регије, свих паметних и способних, свих оних спремних да се сагну и покупе оно мало пара које се проспу по благодетној земљи племенитој из торби великих магова.

Свјетла су кружила френтично по сали праћена пригодном музиком, дижући тензију припремајући оргастмични тренутак када ће се вођ појавити. Он се вјешто скривао по унапријед осмишљеним сјенкама, прикрадао се великој позорници вребајући прави тренутак када ће маса доћи у екстазу. И поред свог крупног тијела, он вјешто и брзо излети на позорницу праћен вриштањем масе која је поздрављала свог гуруа, свог општепризнатог вођу и лидера. Стаде на средини позорнице, одмах поред малог столића са микрофоном који је чекао на њега, и сам презнојен узбуђењем које га ишчекије када Он почне да говори кроз њега. Полако, вјешто и скривено Он узе микрофон лијевом руком, укључи га, не скидајући поглед са хипнотисане масе. Потом енергично, снажно, готово дивљачки истури десну руку овлаш повијену са чврсто скупљеном песницом (мало су га жуљали нокти забијени у њежни длан, али то је ипак у опису посла), истовремно принесе микрофон устима и продера се колико може:

  • Хејт!!!

Иако је мислио да већа и боља екстаза не може бити остварена, преварио се. Маса се заљуља, проломи, као да хиљаде дођоше са свих страна, чу се урлик као одговор.

  • Хххееееееејјјјјттттт……….
  • Хејт!
  • Хххееееееејјјјјттттт……….

И тако неколико пута. Озбиљно се почео да размишља да успори, да престане са хејтовањем, али када почеше брусови да падају на бину он схвати да је на правом путу, па настави… И тако неких … неколико минута, ваљда је било толико. А сада је било вријеме за рад, за лекцију, за конекцију, за синергију … сада је вријеме за нас…

  • Након огррррооооомног успјеха нашег Хејт пројекта,- одговори му огромно спонтано одушевљење масе,- вријеме је за нове стратегије, за нове путеве, за нове невладинићке подухвате… вријеме је да идемо на сљедећи ниво.

Маса се заталаса, френтични аплаузи прекидани спонтаним звиждуцима охрабрења и одобравања, заносили су говорника испуњавајући га новом свјежом енергијом коју само чисти извори могу дати. Он поправи своје велике наочале иза којих су вребале оштроумне паметне велике очи, додатно увећане великом диоптријом, па се шкрто насмијеши, онолико колико је довољно за владавину масом, бар толико зна са силних тренинга и савјетовања која је мукотрпно прошао.

  • Настављамо даље, прелазимо на сљедећи ниво, требате почети да дјелујете проактивно а не само да искчекујете прилике, требате да их стварате. Ево, са нама је наш брат из Кривуше Доње, он је фантастично преузео одговорност и преузео иницијативу… поздравимо нашег брата…

Аплауз, звиждуци подршке, праћени са понеким звуком гунђања које је наслућивало љубомору, али то је добро, нека се боре међу собом нека се такмиче нека постају бољи…

  • Онај твој графит брате, оно хејтовање, оно савршено стварање прилике…
  • Али, нисам ја…
  • Ти си то савршено извео… а, а ко је онда ако ниси ти???
  • Паааа, Обло из ОБЕ, тражио бољи пост у служби, свршавао неку школицу па да напредује, требао му овај графит за дипломски…

Мало збуњен, али ипак не дозволивши да се распрши сва нагомилана позитивна енергија велики маг настави ауторитативно.

  • Онда се угледај на Облу, само тако настави..
  • Али, – јави се поново брат из Кривуше Доње, – мало се Обло ипак зајебо, да простите…
  • Зашто, како… добар је графит…
  • Написо је латиницом…

Ббббууууууууу, зачу се са свих страна уздах разочарења праћен упадицама, "А ја будале", "Ма није, јадан човјек не зна ћирилицу", "Ма јебеш ћирилицу", "Тако је, јебеш ћирилицу она и тако увијек све поквари", "Тако јеееее". Подршка се претвори у дисонантни урлик "Уууууааааааааа….. фак дем ооолллл, инкудинг цирилица"

Када се брујање масе стиша, велики маг настави задовољно јер некако је успијевао да сваку опасност претвори у прилику, успијевао је да их остави на правом колосјеку. И таман да заусти да настави даље, да хипнозом разбије сваку препреку, јави се неки удаљени глас. Па зар и овдје демократија, помисли се разочарано док је поправљао рожнати оквир наочала, сврдлајући погледом тог недостојног који из дубине сале, из безбједности мрака који га је окруживао, устврди:

  • Али ја нисам задовољан спотом!

Овога се прибојавао, ове неслоге у породици, овог инцидента у покушају размишљања. Али, ово не мора нужно да буде лоше, свака негативна иницијатива може бити и прилика, зато се трпељиво и значајно окрену ка незадовољнику и тихим, мало пријетећим гласом упита:

  • А зашто, молићу лијепо?
  • Зато што је наша цура касирка, а она, то јест Гас Гас цура мора да буде бар менађер супермаркета, ако јој већ на дате да буде власница.

Уаааа, уааа, чу се са многих страна. Појава невјерног дефетисте пробуди и друге, са свих страна се зачуше и друге примједбе.

  • Бил да ти је, одма власник или менађер…УЗП- овци једни
  • А што је онај наш месар?
  • Па ви за бољег и нисте, ви сте и тако само крвожедни месари, само би да цијепате и одвајате дијелове једног тијела…
  • Ја, а ви сте ми бољи, градитељи… кула у пијеску и пирамида у Високом…
  • А она наша само шета, троши паре и лаје…
  • Па само то и зна…
  • Ти се не јављај, знамо ми вас добро…
  • Још да се покрила…
  • Онда не би смјела лајат…
  • А нисте могли наћ нашу глумицу… него ону…
  • И глумца и пјеваљку, имамо и ми тога…
  • Молим лијепо, молим лијепо, молим вас, убудуће да се обрати пажња на одабир глумаца.
  • Како то мислиш?
  • Сљедећи пута по један глумац из сваког констутивног народа…
  • А ми…
  • Ко то ми, ко сте сад па ви …
  • Па, Сејдић и Финци … хоћемо и ми да глумимо.

Гуру је задовољно гледао по маси, скривена опасност се сама од себе претворила у прилику. Није имао потребе ништа више да каже. Хејт је жив! Он се мултиплицира геометријском прогресијом! То је добро! Енергија пирамиде је помогла зато се и јесте одлучио да овдје подјеле своја искуства и знања. Све је у реду, док је Хејта биће и фондова и грантова.



Оставите одговор