Паре нису проблем – пара има

Од када су оно СНСД (& трабанти) власт у Рогатици? Календарски гледано грицкају, ма шта грицкају кусају пуним устима гладних очију, тек четврту годину свога владовања.

Пише: Зоран Јанковић

А нашега (полу)гладовања. И јадовања. А мени се чини да нам кусају месо из сарме, остављајући нама го купус има… има… ма има ихахаааааај! Отегло ми се ово њихове владаније ко зла година. Њихово владаније а моје страданије. На правди Бога. Ове четири дошле ми теже него све моје протекле четрдесет четири. Године живота.

Кад оно они узјахаше на власт, ношени славом Милорада Додика, он им рече да им буџет мора бити – развојни.

Одлични електроинжењер, осредњи човјек и никакав политичар, Рале Јовичић, начелник општине Рогатица, буквално схвати ову задаћу. Више као наредбу него као задаћу. Од врховног команданта. Ту шале нема. Он је војник партије. Рале. А и сви остали.

Некако како год почнем размишљати о овом несретном СНСД-у прва асоцијација ми је увијек – Изногуд(и). Чак мислим да сам још негдје прочитао такву сличну компарацију. Само се сад не могу сјетити гдје и ко је о томе писао.

Изногуд до Изногуда, Милорад до Милорада

У вријеме док је стрип још увијек био цијењена форма умјетничког изражавања бијаше један назван по главном јунаку – Изногуд.

У некој земљи ко зна гдје, у неко вријеме ко зна кад, први сарадник Великог Калифа био је Изногуд; био је из-но-гуд; ње био гуд. Био је злоћо. Чак страшан злобник. Фолирао је Великог Калифа да му је најбољи и најдобронамјернији пријатељ, а иза леђа му је сплеткарио, поткупљивао, корумпирао и подмићивао, муљао, суљао… све само са једним циљем: да смијени Великог Калифа и да сједне на његово мјесто; да буде Калиф умјесто Калифа.

Ова паралела СНСД-Изногуд пала ми је поново на памет онда кад сам чуо да би Џомбић да замијени Додика, Додик да смијени Џомбића, Радмановић да замијени Додика, Шпирић би да смијени Радмановића… Јовичић би да смијени Планинчића, Јагодић би да смијени Јовичића… све Додицк до дицка и дицк до Додицка. Ови Јовичићи, Планинчићи и Јагодићи су „моји“, локални. Рогатичани. Али нису ништа бољи од пријеспоменутих. Иста је то све школа. Кумровачка.

Тешко је похватати ове релације им, а не треба ни покушавати. Нездраво је све то. Есенција би била да су у СНСД-у махом Изногуди који имају један-једини циљ: да посмјењују све остале и да они буду Велики Калифи. Умјесто Калифа. Тачније: да буду Велики Милорад умјесто Милорада.

Лажни цар Милорад Мали

Има ли иједан наивко још у Рогатици који сумња да би Милорад Јагодић, директор „Сјемећа“, само да му овај неопрезно окрене леђа, смијенио чак и самог Милорада Додика. Као што је ударио и на Ралета Јовичића, актуелног начелника, и унутарстраначким пучем преотео му начелничку кандидатуру. Као што је и свог претходника у директорској фотељи, Милету Лимића, послао у пензију само би шјео на његово шједало. Џабе га је Лимић годинама школовао. И то ванредно. Односно уз рад.

Захваљујући Лимићу Милорад Мали је ванредно завршио факултет, јер је трошкове школовања сносила фирма, а Милорад сво то вријеме уредно примао плату. И учио. На послу. Да би Лимићу захвалност изразио преотимањем фотеље.

Да Милорад Мали жели да буде Велики Милорад умјесто Великог Милорада, јасно би требало бити свакоме ко је Малог упознао. Амбициозан без горње границе. Прави предатор. „Што мањи хоџа то већи турбан иште“, вели једна пословица. Као средњошколац у ђачком дому у Сарајеву, кад би добио „репете“ тањир пасуља и купус-салату, према властитим ријечима, одмах је добијао жељу да „негдје иде“. Како тад тако и данас. Кад се најео хране своју глад је пребацио на новац. И данас је гладан да гладнији бити не може. Пара. Иако „пасе“ све у шеснаест. И негдје и даље иде. А ни сам не зна гдје тјера.

Само га „хандри право“ то што је Велики Милорад мало већи од Милорада Малог и што („џаба вам новци, мој синовци, ја ипак варам мало боље“) Велики Милорад има „мало“ више пара од Малог Милорада. А обојица их имају пре(ко)више.

У тим њиховим кружоцима све се мјери управо ПАРАметром; колико имаш пара и колико гласова бирача можеш да купиш за те паре. На било који начин. Сасвим је свеједно да ли су то гласови чланова властите партије, у оквиру унутарстраначких избора, или се ради о гласовима сиротиње-раје на општим или општинским изборима. Што више пара то више гласова. Можеш да купиш. Што више гласова можеш да купиш то више пара можеш да зарадиш. И тако укруг. И унедоглед. А све нелегално и незаконито.

Буџет је најдража србска ријеч

Враћамо се буџету. Велики Матија Бећковић рекао је како је „Косово најскупља србска ријеч“. Уопште не сумњам да је тако. Такође не сумњам ни да је „буџет“ најдража србска ријеч. Најпропулзивнија, најфреквентнија, најмилозвучнија и најдража.

Када је добио власт у Рогатици, рекосмо то већ, Велики Милорад наредио је да буџет мора бити – развојни. Ко бива не смију га потрошити, него морају нешто и направити од њега.

Отприлике то је као да ја својој супрузи, дипл.ецц. са платом од 420 КМ, наредим да нам од те и такве плате свима у кући купи храну, одјећу, обућу, поплаћа режије, да кћерки на факултету пошаље колико јој треба за школовање и… да још уштеди да почнемо правити кућу! Сумњам да би она такво што прихватила. Здраво за готово.
Рале Јовичић, начелник општине Рогатица, баш тако „се примио“ на наређење Великог Милорада.

Већ три године за било шта да се у општини Рогатица затраже паре Јовичић одговара – пара нема. Буквално као у оној шали: „паре нису проблем, пара нема!“ Штеди као да их из свога џепа даје. „Штека“ паре као да је општински буџет касица прасица. А не проточни рачун који се, утврђеном динамиком, и пуни и празни. Перманентно.

Ватрогасна јединица је у предстечајном стању јер пара за њихове плате – нема. Већ годинама. Ко ју је држао а ко „устањио“ није више ни важно. Кад дјевојка затрудни сви тврде да није њихово.

Спортско друштво „Младост“ Рогатица са преко 500 регистрованих чланова, у тренутку доласка на власт СНСД-а спало је, данас, на испод 200. Зато што пара – нема. За спорт.

У култури: исто стање друго паковање. О томе сам толико писао да не могу више. Сиже је: ни за културу пара – нема.

(Једино их има за дивљи пројекат купалишта испод начелникове куће, усред града, иако се изнад овог мјеста у Ракитницу сливају десетине дивљих канализационих извода из штала и свињара; овим пројектом начелник, ваљда, жели реализовати неки свој дјечачки сан. И пара има још за начелникову плату која је, исто тако, реализација свачијег дјечачког сна).

И све тако. Већ три пуне године. Пара нема ни за шта. Чак су и стипендије студентима умањиване. Све је кресано. Сви трошкови. Ко воћњак у прољеће.
Освану, тако, и ова година. Изборна. Кад оно – међутим!

Нема пара, има пара

Ћирибућириба, абракадабра, хокуспокус, и одједном – пара има. Баш у овој години!

Препоштени и префини начелник Рале Јовичић префино (написао сам „префино“ а не „перфидно“) је планирао да парама из буџета општине Рогатица финансира своју предизборну кампању; своју и своје странке – СНСД-а. Суптилно, не отворено, наравно.

А кад су то радиле, прије њега, неке друге партије и неки други људи, то му је тјерало нагон на повраћање. Било му је бетно. Још народскије: стужило би му се на желудцу од тога. Само три године власти исти тај желудац много су ојачале.

Шумско газдинство „Сјемећ“ чији се директор Милорад Јагодић Мали, већ смо то појаснили, намерачио макар на функцију начелника општине (кад већ на прошлим изборима није прошао за народног посланика) те изногудским сплеткарењем истиснуо страначког колегу, актуелног начелника Ралета Јовичића, и он се „увалио“ на мјесто кандидата на предстојећим изборима. Према писању портала „рогатица.рс“ „Из зиме са новом добити“ прољеће је дочекао са 46.000 КМ добити. Пардон, не он, Милорад Мали, него фирма му. Не његова, болан, државна му његова фирма. Знам да је здравом разуму то тешко разумјети, али није до мене. А ни до здравог разума.

Милорад Мали онда(к) још одлучује да „Сјемећ“, баш у овој години кад је његова (заиста мала) маленкост кандидат за начелника уложи у инвестиције 2,7 милиона марака у шумске путеве и пошумљавања на подручју Рогатице. Али и у набавку основних средстава. Е па ваљда смо то већ рашчистили: не својих пара, него шумарствових. Подсјећања ради годишњу буџет општине је око 5 милиона КМ.

Мали ће уложити и у нове путеве милион и стотину хиљада марака. Из написа није могуће разазнати да ли су то исти они милиони о којима се већ говори у претходним и наредним текстовима. Важно је само то да се спомињу милиони. Камиони, авиони…!

Дошао тако Милорад Мали у једно рогатичко село са понудом да се асфалтира неки тамошњи сеоски сокак. Сам се Милорад понудио. Домаћин црних руку а бијела образа одговори му: „Е џабе ти је, Милораде, и пола метра дебео асфалт да нам туриш, сад пред изборе, тебе гласати нећемо. Нијесмо ни ми будале ко што ти изгледамо“!

Остаће забиљежен и Јагодићев покушај куповања гласова државним парама. Наиме радницима на пошумљавању, углавном рогатичкој сиротињи, обећао је по двије дневнице за један радни дан ако… Није им довршио ако – шта! А изборна је година; а он је кандидат за начелника!

Идемо даље, за исте буџетске паре. Даље се испоставило да у буџету, у коме пара ни за шта није било пуне три године, одједном има чак и „за љепшу Рогатицу 93.525 марака“. Опет ће се крпити рупе по асфалту и асфалтирати али… искуство нам говори да постоји бојазан да се под љепшањем Рогатице подразумијева њено префарбавање у црвену боју и „туфнање“ у детелину са четири листа. Ускоро ћемо то видјети. У септембру и октобру.

За асфалтирања спремне су стотине хиљада марака за санацију клизишта 50500 КМ итд. итд.

Пропагандна страница рогатичког СНСД-а „рогатица.рс“ извјештава нас, подробно и детаљно, о свему овоме. И ни то није све. Посљедњи усклик ове једнопартијаре-црвењаре вели: „На помолу још два милиона марака“! Знам да кад ми се крава тели да су „на помолу“ прво ноге па онда и остало; и „на помолу“ ми је 800-1.000 КМ. Ако теле добро „гледам“ 2,5 мјесеца и краву током цијеле године. Али како 2 милиона КМ „море бит’ бидне море бит’ не бидне“ „на помолу“, е то не знам. И то одједном! На мах! На пречац! Ваљда, отприлике ’вако: ако н’ака организација имплементира н’акав пројекат н’аких 2 милиона (можда ће) доћи и у н’аку Рогатицу.

У буџету општине Рогатица у коме три пуне године пара није било ни за шта одједном, у изборној години, лова до крова: путеви, асфалти, пошумљавања, уљепшавања… камиони, авиони, милиони!!! Послије милиона опет милиони! Цифре са шест нула. А Рогатичанима у џеповима нуле без других цифара. Дупле нуле. Дупло голо. И у предњим и у задњим џеповима.

Стварно не могу више на еренде кора. Не знам ни који ме више ђаво тјера да читам ту црвено-црвену, на лист „Комунист“ личећу, аматерски унеређивану, Изногудно-Милорадну памфлетару „рогатица.рс“. Ваљда је ту у питању исти онај (некакав) порив који тјера човјека да гледа филмове страве и ужаса.

Повезано