Пандемија лудила: Полицијски час мало јесте, а мало и није

То би значиlo како нико није прекршо забрану кретања која је била одређена.

Одлуком Републичког штаба за ванредну ситуацију Републике Српске, одређен је полицијски час током трајања васкршњих празника, који траје од суботе у 15 до до понедељка у 5 часова. Намјера је била да се спријечи окупљање већег броја људи током васкршње литургије, као и масовне међусобне посјете.

Међутим, судећи по сликама из цркава, вјерника је у њима било још у петак (забрана кретања је и тада трајала од 15 часова), као и за Васкрс, а појединци су се на друштвеним мрежама жалили да су пријавили кретање људи, али да полиција није реаговала.

Из Црне Горе и Србије јављају латиничну слику Васкрса

Сајтови попут ИН4С и Стање ствари пренијели су да је упркос полицијском часу, полиција у Српској добила инструкције да на Васкрс 19. априла, не санкционише грађане који су кренули у или из храма.

Такође, је наложено да полицијски службеници током извршења задатка, нити службена возила МУП-а РС током Васкрса не смију бити близу вјерских објеката, осим у изузтено оправданим случајевима.

Не улазећи у извор информације, коју је потврдио развој догађаја, једино питање које се намеће свакој разумној особи гласи: Шта је смисао?

Је ли до сада неко бранио приступ вјерским објектима?

А он је потпуно недокучив. Уколико постоји опасност ширења заразе, онда би забрана окупљања и кретања требала бити испоштована. Уколико се забрана циљано не поштује од стране онога ко ју је донио, онда значи да опасност не постоји, те да забрана кретања представља обично иживљавање над становништвом Српске.

Као што тврди Миодраг Зарковић, уз поштовање одређених мјера предострожности, посјета цркви је ризична колико и посјета продавници. А посјете њима нису забрањене ни једног дана од кад траје криза. Селективном примјеном забране кретања, МУП РС поново атакује на разум: Није проблем да неко буде у цркви, али јесте да неко прошета улицом, по дивном сунчаном дану, и уради оно што сви љекари свијета савјетују као нешто што погодује здрављу и јачању имунитета!?

Република Српска је по перцепцији многих позитивно реаговала на кризу коју је изазвало ширење корона вируса, дијелом јер на челу министарства здравља има епидемиолога Алена Шеранића.

Ало струка: Зашто носити рукавице и маску на отвореном?

Међутим, ових дана све је мање изјава стручних људи, а све више одлука доносе немедицински стучњаци опште праксе из министарства унутрашњих послова.

Из њихових редова је потекла прво препорука, а затим и наредба, да су грађани обавезни на отвореном носити маске и рукавице. Треба ли рећи да ни ову одлуку нису контролисали нити кажњавали оне који је не поштују. Бар не масовно и свима уочљиво.

Овде имамо примјер двоструког слуђивања већ довољно збуњеног грађанства. Први се односи на медицински дио, јер су маске на отвореном потпуно беспотребне, и сви стручњаци су рекли да, уколико се држи одстојање, оне имају само психолошки ефекат.

Поштовање закона је смисао његовог постојања

Рукавице немају никакав заштитни утицај ни у затвореном, јер вирус не улази на прсте, а уколико не дирате очи, нос и уста, већ руке правовремено оперете/дезинфикујете, потпуно сте безбједни. Односно, ако већ негдје треба да се носе маске, то је у затвореном, не у отвореном простору, пошто је овај вирус релативно тежак за један вирус и не путује зраком далеко као нешто што ћемо лаички крстити са "класична грипа"!

Друга опасност оваквог понашања је далекосежна и наизглед небитна док се прича о спасавању живота и ефеката на економију. То је чињеница да ни државни органи не поштују своје законе, већ их доживљавају факултативно. Казнићемо неког, ако нам се његово понашање баш не свиђа. Или, договорићемо се, како се то већ деценијама ради у саобраћају. Метод идеалан за корупцију.

Да буде јасно речено: Одлуку коју не планирате поштовати, не треба ни доносити. Чак и кад је лоша, онда је треба спроводити ако је тако већ донесена, јер је поштовање закона сам смисао његовог постојања.

Што се тиче саме забране кретања за Васкрс, сасвим је извјесно да су грађани Српске жртве бесмислених калкулација Александра Вучића и Милорада Додика.

Корона на грбу Велике Србије

Обојица су као мајстори животне мудрости "и стисни и пр’ни" одлучили да уведу забрану кретања, али да толеришу оне који иду у цркву.

У Српској, која има далеко мање становника, те мање случајева заразе, можда се могло проћи и без да се читава недеља проведе у кући, али то није одговарало Вучићу. Јер како објаснити да он нешто забрањује (тамо је барем струка дала мишљење да тако треба), а да се Срби преко Дрине понашају нормално.

Будући да је "економски имунитет" Српске и прије тренутне кризе ослабио до мјере да се спашава "инјекцијом" од 30 милиона евра из Србије (прво 2016, па потом и 2019.) јасно је ко се за шта пита. Имајући у виду недавне Вучићеве најаве ширења тамошњих јавних предузећа на регион, могуће је да ћемо због кризе прво "искијати" Електропривреду РС.

Но отом, потом.