Пакет санкција бр. 21: Италија и Француска против забране уласка руским војницима у ЕУ
Француска и Италија су изразиле скептицизам у погледу плана да се садашњим и бившим руским борцима забрани улазак у блок, наводећи правне и техничке проблеме.
Двије земље тренутно примају највећи број захтјева за визе из Русије од свих земаља чланица ЕУ, и према три дипломатска извора, опрезне су према приједлогу да се Русима који су служили у војсци забрани улазак у ЕУ.
Забрана је уведена као дио 21. пакета санкција усмјерених на Русију због Украјине. Званичници су навели безбједност као главни разлог, правећи поређење са ранијом забраном ЕУ бившим борцима Исламске државе.
Раније овог мјесеца, коалиција од 11 европских земаља из сјеверне и источне Европе позвала је на строжа правила за издавање виза за руске туристе, јер доласци из Русије стално расту од почетка рата 2022. године.
У 2025. години, Француска је била на врху листе са нешто мање од 180.000 долазака, а следе Италија са око 160.000 и Шпанија са 100.000. Ове земље тврде да су Руси који путују у Европу "изложени европском начину живота и слободама које долазе са њим".
Ипак, практичне импликације би могле бити значајне за земље које обрађују стотине хиљада захтјева годишње, што је навело Париз и Рим да се запитају како ће се мјера заправо спровести.
Две владе су такође тврдиле да правни основ за ово питање лежи у визној политици – надлежности коју дијеле ЕУ и државе чланице – а не у пакету санкција.
Према документу о опцијама о "могућим начинима за рјешавање питања руских бораца", Европска комисија ради на неколико техничких рјешења која су тренутно у фази разматрања, заједно са остатком пакета санкција, а државе чланице циљају на усвајање прије средине јула како би се избјегла аутоматска ревизија санкција.
Краткорочно, Комисија разматра ажурирање својих смјерница о издавању виза руским држављанима, посебно о томе како процијенити и одбити захјтеве руских бораца, осигуравајући да терет доказивања буде на подносиоцу захтјева.
Ову меру би пратило ажурирање документације потребне за руске подносиоце захтјева за визу, чиме би мушкарци војне доби били обавезни да доставе своју војну књижицу.
На средњи и дуги рок, Комисија предлаже ревизију Визног кодекса ЕУ како би се увела нова категорија циљаних рестриктивних мера за визе у оквиру тренутног оквира визне политике.
Намера је да се укључе "обавезујуће мере које су у интересу ЕУ, које омогућавају суспензију, одбијање или ограничавање захтјева за визе које подносе држављани трећих земаља, који представљају опипљиве ризике за безбједност, јавну политику или међународне односе Уније", наводи се у документу о опцијама.
Према Комисији, ова мјера, која би била правно обавезујућа за све државе чланице, смањила би административни терет стварањем стандардизованог начина за обраду захтјева појединаца са повећаним безбједносним забринутостима, укључујући "појединце повезане са војном агресијом или активностима непријатељских држава".
"Припремни рад на ревизији Визног законика је већ почео, укључујући посвећене дискусије са државама чланицама, са намјером да се приједлог представи почетком 2027. године", закључује се у документу.