Ово је Михајилица, пљачка вам материна!

Добро рече Слобо Попадић: Оде човјек, а ни име му нису правилно написали. Трагедија достојна стратфордског генија, комедија нушићевског типа или гре’ота у којој би прије двадесет година уживао Душан Ковачевић?

Пише Горан Дакић

Нама остаје то што нам остаје (а није ћутање): од цијеле пљачке и од цијеле галаме ходницима нашег незадовољства и лагумима властодржачког казамата данас одјекује само име и неправилно написано презиме првог радикала Српске и предсједника Одбора за безбједност Народне скупштине РС.

У Симовићевом "Боју на Косову" – а ту је драму увијек љепште цитирати него позивати се на исте или сличне дијалоге у Шотриној целулоидној папазјанији – Парамунац хапси призренског медикуса Благоја, потоњег хећима Мустафу, а хапси га због тога што овај уочи одсутне битке видовњачки прецизно тврди шта ће се у боју догодити. Благојев ослободилац Милош Обилић након раскидања окова вели и ово: "Једина његова кривица је, изгледа, у томе што види да је царевина пропала, што зна због кога је пропала, и што је довољно поштен, или довољно храбар, или довољно луд, да каже шта мисли!" Михајилица, такође, види да је царевина пропала и није једини који зна због кога је пропала, а право је питање у којем се омјеру налазе поштење, храброст и лудост у његовој паљби на Лукачев ресор.

И вук сит и овце на броју. Вук је СНСД, а овце су Савез за промјене. Да рашчланимо: посланици владајућег блока – у којем СНСД царује, а ДНС и СП кладе ваљају – једва су дочекали нетактичне изјаве првог (и јединог) "трола" Народне скупштине РС, оптужујући опозицију да и даље "подрива установе РС". Посланици опозиције су, са друге стране, најавили да ће изаћи из свих скупштинских одбора уколико скупштински чекић (а питање је у чијим ће он рукама бити) смијени Михајилицу, а потом су, као и толико пута прије тога, најавили "радикалније облике борбе". Који вјероватно подразумијевају напуштање недјељног ручка и минирање послијеподневне дремке.

Није, дакле, проблем у томе што је Михајилица својим оптужбама, које и нису далеко од истине, пружио прилику Зорану Аџићу и осталима да се поиграју његовим статусом. Михајиличин гријех је у томе што је опет пружио прилику опозицији да се убије, а она, лака на орозу, само је то и чекала. Опозиција је, грађани атински, збунила и Ћеранића и Каргановића. Готово да нема потребе за њиховим тако патриотским дјеловањем. Могу да крцкају своје стипендије не дирајући плајваз и тастатуру. Њихов залудни рад је замијењен невјероватним опозиционим дјеловањем ка самоуништењу. Зато је данас готово сигурно да ће кроз коју годину посланике опозиције овог сазива највиче мучити – проширене вене. Но, вратимо се за тренутак Михајилици и пљачкашима.

На једној страни теразија налазе се специјалци-пљачкаши, на другој страни усамљени радикал из Новог Града. На једној страни уиграна четворка (плус додаци), на другој монотони скупштински глас који се губи након треће минуте. На једној страни ексклузива, на другој понављач Чавићевих реплика. Добро, и? Није добро. Прецизни бакиначки механизам је препознао модел – успоставити политички готово безначајног Михајилицу као најгласнијег критичара срамне пљачке, а потом изједначити његово политичко дјеловање са снагом и важношћу пљачке. Да ли пљачка о којој Михајилица толико прича може заиста бити толико срамна? Наравно да не може! Да ли се иза Михајиличиних ријечи крије нека подла намјера? Наравно да се крије! Каква намјера? Она која треба поткопати "демократски капацитет установа у РС". И ето, док удариш скупштинским дланом о скупштински длан – Михајилица постаде колатерална жртва цијелог процеса.

Сценарио је недавно виђен: у дану када су наочари Младена Босића поднијеле доказе против Додиковог незаконитог кредита, а СИПА сасвим случајно истог часа упала у бијељинску "Павловић" банку – пред туњичким вратима се појавио Миле Радишић. И одједном су приче о кредиту и претресу банке пале у други план, а вијести су почеле худинијевским предавањем битанге из Пициног парка. Зато је конструктор прецизног бакиначког мезанизма, ма како се звао и ма чега предсједник био, истински господар хаоса, јер је увијек за седам корака испред троме опозиције. Сад је подвалио радикалски клип у опозиционе точкове и скренуо пажњу са пљачке на нови проблем – да ли ће скупштински одбори и даље радити у пуном капацитету или не? Проблем који њему не одговара (пљачка) прерастао је у проблем који није његов и који му савршено одговара (проблем скупштинских одбора).

Трула је грана на којој Михајилица сједи. Толико трула да се њоме, када једном отпадне или је неко сасијече, неће моћи подложити ватра…