Откривен најстарији фосил срца и крвих судова

Фосил бића налик шкампу, које је живjело прије 520 милиона година, са одлично очуваним срцем и крвим судовима који представљају најстарији кардиоваскуларни систем, пронашли су научници у југозападној кинеској провинцији Јунан.

Назван Fuxianhuia protensa, ово окамењено створење било је примитивни артропода, група зглавкара са спољним скелетом у коју спадају ракови, попут краба, шкампа и јастога, као и инсекти, стоноге и пауци.

Овај фосил датира из времена Камбријске експлозије, периода карактеристичном по наглој појави многих животињских врста од пре 542 до 530 милиона година.

„Веома ријетко тако осјетљив органски систем буде сачуван у фосилу”, казао је за Ројтерс палеонтолог Сијао Ма из Природњачког музеја у Лондону, пренио је Танјуг.

Меки дијелови тијела животиња обично брзо пропадну после њиховог угинућа, тако да се у фосилима углавном сачувају само тврди дијелови, као што су кости, зуби и оклоп.

„Тек у заиста изузетним околностима, мека ткива и анатомски органски системи бивају сачувани у фосилима”, указао је Ма.

Фосил приказује тубуларно срце у средини тијела са разгранатим системом крвних судова који воде до очију, антена, мозга и ногу животиње. Кардиоваскуларни систем, у који спадају срце и крвни судови, омогућава кружење крви кроз тијело и размјену кисеоника и хранљивих материја. Већина животиња има овакав циркулаторни систем.

Откривени фосил баца ново свјетло на еволуцију тјелесне организације животиња и показује да су чак и нека од најранијих бића била слична данашњим животињама.

„Закључујемо да је још прије 520 милиона година тај систем био знатно комплексан, посебно када је ријеч о васкуларизацији главе. То нас наводи на закључак да је за нормално функционисање, мозак ових врста морао да буде добро опскрбљен кисеоником”, рекао је неуронаучник Николас Страусфелд са Универзитета у Аризони, који је учествовао у истраживању.

Fuxianhuia protensa је био дугачак око 11 центиметара, имао је спољашњи костур (егзоскелет), неколико пари ногу и оклоп на глави, као год шкампа. Имао је и више пари антена и ротирајуће очи које су могле да виде под различитим угловима, навели су научници. Живио је у плитким морима, а највјероватније је умио да плива, као и да хода по морском дну. Не зна се да ли је био активни предатор или лешинар.