Откриће чешког археолога: Словени писали прије глагољице

Шеф Института за археологију и музеологију Масариковог универзитета у Брну Јиржи Махачек саопштио је да најстарије, археолошки потврђено писмо Словена могу бити старогерманске руне, које су пронашли чешки археолози у реону града Брецлав на истоку земље.

недеља, 7 марта, 2021 / 17:10

"Наши сарадници су на мјесту ископавања открили ребро древне животиње, на коме је било урезано седам знакова старогерманског рунског писма. Руне се обично доводе у везу са германском митологијом. Наш проналазак доказује да су Словени, по свему судећи, још прије него што су овладали глагољицом, били у контакту са рунама које су могли користити, на примјер, за прорачуне или предвиђања”, рекао је Махачек.

Руне се сматрају писмом древних Германа, које је било у употреби првих 12 вијекова наше ере. Руне су се уклесивале или усијецале у дрво, кости или камен. Касније их је код народа Сјеверне Европе потиснула латиница.

"До сад се сматрало да је први словенски алфабет била глагољица, коју је установио византијски мисионар Ћирило у деветом вијеку. Наш проналазак практично доводи у питање ту идеју”, истиче Махачек.
Он сматра да је сребро које је пронађено нека врста средства за учење којим су се служили стари Словени.

https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0305440321000030

Такође сматра да тај проналазак побуђује сумњу у културну различитост између германског и словенског дијела Европе. Археолози претпостављају да би проналазак могао датирати између 624. и 659. године наше ере.

Према ријечима Махачека, проналазак кости са рунама мијења некадашње представе о сеоби народа. Племена германских Лангобарда, према његовом мишљењу, вјероватно нису напустили територију Централне Европе одједном и у потпуности. Како каже, највјероватније се дио тих племена измијешао са Словенима који су ту дошли и утицали су једни на друге.

"Очигледно је да је долазило до таквих контаката, а питање је каквог су карактера били. Људи германског поријекла, на примјер, они који су уклесали руине на пронађеној кости, могли су живјети међу Словенима. И сами Словени су могли учити од Германа и усвајати њихово знање”, констатује Махачек.

У раду чешких археолога учествовале су и њихове колеге из Аустрије, Швајцарске и Аустралије.



Оставите одговор