Отишла громада – остао човјек

Говор генерала Келечевића на последњем испраћају генерала Новице Симића из Србије, у Републику Српску

Поштовани скупе – ожалошћена породицо,

Овде смо да у име свох који смо познавали и радили са генералом Симићем, изразимо саучешће породици Симић – супрузи Јоки, сину Данијелу, кћерци Ели, зету Александру, унуцима Милици и Озрену.

Генерал Симић је рођен 1948. у Новој Касаби, општина Милићи. Са родитељима је као дете отишао у Сарајево и тамо завршио гимназију. После гимназије одлази на Војну академију и 1971. године одлази у Сарајево, а касније у Бању Луку. Поред Војне академије завршава и Командно-штабну академију и Школу националне одбране.

Пре отаџбинско-одбрамбеног рата обављао је дужности команданта чете, команданта батаљона и ПНСОНП. Рат га је затекао на дужности начелника штаба 329. Оклопне бригаде.

У рату је обављао дужности команданта бригаде, тактичке групе и команданта Источно-босанског корпуса. После рата је обављао дужност команданта корпуса, заменика начелника Генералштаба, те начелника Генералштаба Војске Републике Српске; дакле највише војне дужности.

У чин генерал-мајора унапређен је 1993. године. Одликован је Орденом за храброст (ЈНА), Карађорђевом звездом 1. реда и Орденом Немањића. Пензионисан је 1. марта 2003. године у чину генерал-пуковника.

Генерал Симић остаће упамћен код српског народа као један од највећих бораца и генерала Војске Републике Српске. Красила га је велика храброст, одлучност, дисциплинованост, широко знање, брига за људе, а посебно мотивисаност војника и старешина за ивршење сваког задатка.

Волео је борце и они су волели, ценили и поштовали њега.
Само на себи својствен начин, пленио је људе који су са њим најсигурније ишли у најтеже борбе. По природи и нарави био је увек ведрог духа и волео хумор. Ту своју позитивну енергију преносио је на своју јединицу и борце.

Код својих претпостављених имао је велико поверење и зато је добивао најтеже и најсложеније задатке.

Остаће упамћен код српског народа као носилац једне од најтежих, и најзначајније битке -„Коридор-92“, која је значила опстанак Републике Српске и успостављање жиле куцавице кроз Посавину. Коридор-92 ће остати упамћен као једна од најхуманијих битака која је изведена.

Драги наш Новице, отишао си рано из наше средине, управо када си требао да се мало одмориш и уживаш са својом породицом, да се играш са својим унуцима, а посебно са својом миљеницом Милицом.

Речи утехе за твоју породицу тешко је и немогуће наћи и њима ће бити најтеже.

Остаћеш свима нама у једном лепом и драгом сећању и успомени.

Твој командант и твоји саборци би рекли: Отишла громада – остао човек.

Наш вољени Новице, спокојно путуј твојим Коридором кроз Семберију, Посавину и даље у своју Бању Луку на вечни починак.

Нека ти је вечна слава и хвала!

Испраћаји широм Српске

Испраћај генерала Новице Симића уприличен је у Храму светих безсребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Београду. Присутне су биле његове радне колеге, саборци и колеге са класе Војне академије, који неће бити у прилици да присуствују сахрани у Бањој Луци. Држане су три почасне страже, одата почаст и након говора генерала Бошка Келечевића, ковчег са земним остацима генерала Симића; упутио се према главном граду Републике Српске.

У исто вријеме у Бијељини, гдје је генерал Симић као командант Источно-босанског корпуса најдуже боравио у току рата, одржана је комеморација којој су присуствовали највиши општински званичници и његов начелник штаба Источно-босанског корпуса, генерал Будимир Гаврић.

Сахрана генерала Новице Симића збиће се у понедељак 05.03.2012. у Бањој Луци, на гробљу Св. Пантелија.