Осврт: О књигоциду у Хрватској

У Лексикографском заводу "Мирослав Крлежа” је почетком деведесетих на мљевење послато 40.000 примјерака "Југословенске енциклопедије” У пуној дворани Новинарског дома у Загребу прошле недеље представљена је књига „Књигоцид – уништавање књига у Хрватској деведесетих” аутора Анте Лешаје, пензионисаног универзитетског професора с острва Корчуле који је 20 година истраживао уништавање великог броја књига писаних на ћирилици […]

понедељак, 16 јула, 2012 / 11:00

У Лексикографском заводу "Мирослав Крлежа” је почетком деведесетих на мљевење послато 40.000 примјерака "Југословенске енциклопедије”

У пуној дворани Новинарског дома у Загребу прошле недеље представљена је књига „Књигоцид – уништавање књига у Хрватској деведесетих” аутора Анте Лешаје, пензионисаног универзитетског професора с острва Корчуле који је 20 година истраживао уништавање великог броја књига писаних на ћирилици и дјела српских аутора по Хрватској. „Лешаја је истраживао како су се од 1992. систематски уништавале књиге које се језички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликују од стања духа деведесетих година у Хрватској”, рекао је предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.

Он је подсјетио да је Лешаја своје прве радове на ту тему објавио у сплитском „Ферал Трибјуну”, али и у часопису Српског културног друштва „Просвјета”.

Пуповац је истакао је да је Лешаја вршио компаративно истраживање упоређујући информације које је имао с информацијама које су се деведесетих јављале у медијима и јавности, доказујући, нпр., да у библиотеци у Карловцу није било уништено 60.000 него 600 књига.

Књижевни критичар Велимир Висковић који је деведесетих био руководилац у Лексикографском заводу „Мирослав Крлежа” одакле је почетком деведесетих на мљевење послато 40.000 примерака „Југословенске енциклопедије”, рекао је да су у заводу покушали спасити неке од тих енциклопедија, покушавајући да их продају по далеко нижој цијени, али су због протеста људи и мале продаје одустали.

„Тако је пропало и мојих 15 година рада колико сам био укључен у пројект рада на тој енциклопедији”, рекао је он и истакао да се другачије и није могло у државној установи.

Наводио је примјере да су неки библиотекари с нелагодом отписивали и уклањали књиге и додао да му је драго да неки од оних чији су ставови деведесетих бли врло ригидни, сада заступају став помирења.

О еволуцији ставова говорио је и Пуповац, поменувши примјер неименованог тадашњег руководиоца који је изјављивао да ће деведесетих државним парама помоћи уклањање књига, „а сада улаже у малине у Србији”.

Некадашњи уредник „Ферал трибјуна”, новинар и писац Виктор Иванчић подсјетио је како су хрватски националисти на главном сплитском тргу сатима спаљивали на стотине примјерака „Ферала”, које су покупили с киоска, док је полиција све вријеме стајала, не ометајући хулигане.

Да им се не зна име…

Према Лешајиним подацима, током 90-их из хрватских је књижара, према грубој процјени, одстрањено готово 2,8 миона књига или 13,8 посто укупне грађе. Службено, ријеч је била о тзв. отпису књига, уобичајеном поступку и у свијету за дотрајале књиге. Књига документује и уништавање споменика антифашистичке борбе. Њих је деведесетих уништено око три хиљаде!

„Књигоцид у библиотеци на Корчули гдје је уклоњено и отписано 400 наслова, од тога 19 наслова Бранка Ћопића, био ми је подстрек за даља истраживања, па је и највише је истражен и документован, иако није ни најопсежнији ни најгори”, рекао је Лешаја.

Он је указао да је Хрватска јединствена, јер нико није кажњен због уништавања књига, али је кажњен он кад је о томе говорио.

Лешаја сматра да је још увијек могуће да одговорни буду санкционисани јер, како су му потврдили правни стручњаци, то подлијеже конвенцијама које је и Хрватска потписала.

– За то треба политичка воља, а ње нема. Божо Бишкупић није ништа направио. Антун Вујић је обећавао да ће нешто учинити, али није направио ништа. А за здравље друштва важно је да се прича о уништавању књига не заборави.

Промоцији књиге коју су издали СНВ и књижевна кућа „Профил” присуствовао је велик број јавних личности Хрватске, од бившег предсједника Стјепана Месића и сарадника садашњег предсјдника Иве Јосиповића до научника, универзитетских професора и умјетника, као и представника српске заједнице, а био је ту и амбасадор Србије у Хрватској Станимир Вукићевић.



1 КОМЕНТАР