Освета у име народа: Осветнички тријумвират двадесетог вијека

Ради се о осветницима који су својим пуцњима, вођени потребом да казне џелате ликвидирали идејне творце уништења њихових народа.

петак, 14 фебруара, 2020 / 00:38

Пише: Филиш Егељић

Често се бавим феноменом освете у име цијелог једног народа. Такође, често себи не могу објаснити чињеницу да џелати српског народа, данас (25 година након својих злочина и 8-10 година након што их је Хаг ослободио) мирно шетају и живе пуним плућима, а још увијек нису доживјели нпр. саобраћајну несрећу или несрећу током лова (читај – Како их БИА или неки самостални осветник није неутралисао), а толико су породица завили у црно. Док је истовремено побијено на десетине српских ратних хероја у међусобним српским обрачунима са политичком позадином.

Направићу само мали историјски подсјетник о подвизима који су ову тројицу са слика винули на пиједестал историје својих народа.

* На првој слици је вјероватно данас свима познати Благоје Јововић 1922-1999 (чији мурал планирам радити у Новом Граду, јер мислим да се треба изградити култ) који је на дан НДХ – 10.04.1957. у Буенос Ајресу ранио са два метка усташког поглавника Анту Павелића, који ће од посљедица рањавања умријети у мукама двије године касније.

Јововић иако у том тренутку имућан човјек није могао мирно живјети након сазнања да у његовој близини живи човјек који је побио толико српске нејачи. Узео је правду у своје руке и извршио задатак у име свог прекланог народа. Остаје мистерија колико и да ли је уопште у том учествовала УДБА, али то није ни важно. Космичка правда је успостављена.

Ова прича ће испливати на површину тек 1999. године кад се Благоје исповједио митрополиту Амфилохију Радовићу на Острогу.

– Поред Јововића, не би било фер изоставити Васу Јанића и Војина Џогана који су 10.11.1945. у Аустрији лоцирали и у маниру најбољих агената Мосад-а или ЦИА-е у америчким војним униформама ушли у зграду гдје је чуван Секула Дрљевић и над њим извршили освету.

Освета је спроведена јер је Дрљевић усташама испоручио: Павла Ђуришића, Петра Баћевића, Драгишу Васића, Захарија Остојића и још неколико десетина Ђуришићевих официра који су страдали у мукама у логору Јасеновац.

* На другој слици је Јермен – Согхомон Техлиријан (1896-1960) , човјек који је такође са два метка као двадесетчетворогодишњи младић у Берлину преселио на ахирет Талат-пашу (који је под лажним идентитетом живио под заштитом Њемаца) 15.03.1921. године , турског министра унутрашњих послова који је уз Енвер и Џемал-пашу потписивао „закон о пресељењу Јермена“ и најодговорнији је за смрт милион и по Согхомонових сународника међу којима је и 85 његових рођака.

Урадио је то уз подршку Јерменске револуционарне фондације која је 1919. године донијела одлуку да уклони 200 најодговорнијих за геноцид. Избор да ликвидира зликовца број један – Талат-пашу пао је на Согхомона који је већ имао сличне успјешне акције.

С обзиром да је Талат-паша у одсуству осуђен на смрт, овај атентат је пред њемачким судом сматран само спровођењем пресуде, па је јерменски осветник ослобођен.

Јермени нису стали на томе већ су нешто касније (седамдесетих година) формирали АСАЛА-у (Јерменска тајна војска за ослобођење Јерменије) која је вршила атентате над турском дипломатама као знак освете за геноцид који Турска не признаје.

* На трећој слици је Абба Конвер – Јевреј (1918-1987) чија је прича нешто другачија.

Конвер се није мирио са тим да Јевреји мирно као овце иду на клање и први је у свом манифесту објавио да је циљ нациста физичко уништење Јевреја. Био је партизански вођа који је ратовао и самостално и под британском командом.

За ову моју причу најзанимљивија су заправо послијератна дешавања чији је Абба Конвер био актер.

Он је са 60 бивших логораша који су преживјели Холокауст формирао милитантну групу „Нокмим“, у преводу „Јеврејска крв биће освећена“ или краће само „ОСВЕТНИЦИ“.

Слично као Јанић и Џоган прерушени у америчке или француске униформе извршавали су своје освете. Разлика је у томе што нису имали конкретно једну мету попут Согхомона, Јововића, Јанића и Џогана већ било који СС-овац кога се дочепају, а за кратко вријеме су се дочепали њих преко 300.

Након ове кратке ретроспективе ред је да некако закључим причу.

Као што сам ове јунаке са слика назвао „Осветнички тријумвират“, тако бих тројицу која су умалка судској правди, а који ми први падају на памет након овог текста назвао „Злочиначки тријумвират“.

Да не именујем, само ћу натукнути.

Ради се о човјеку који је побио све свједоке Тужилаштва током процеса у Хагу, затим о човјеку који је покуповао свједоке који су свједочили против њега, па су за радно мјесто или стан заборављали првобитне исказе и о човјеку којем је Ватикан купио ослобађајућу пресуду.

До новог Благоја Јововића!



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *