Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Колумнисти

13:47 Концептуала која се не пропушта: Јагњијада у Јагњилу08:06 Тражи фер услове: Шолца на аеродрому у Кини дочекао замјеник градоначелника08:03 Јер, као, нису у рату: Финска до даљњег оставља затворене копнене границе са Русијом08:01 Вучић: Људи из Требиња, моћи ће да користе Мостарски аеродром10:03 Истинско обећање - Трећи свјетски рат или иранска представа за свјетску јавност13:29 Противно Повељи УН: Нови покушај геноцидизације Срба Дачић назива отварањем Пандорине кутије13:20 Бореновић против пријема окупираног Косова* у Савјет Европе - сумрак суверенитета из УН15:36 Ле Монд пише: Макрон ће, као Наполеон, послати пјешадију на Русе15:29 Гаугазија, област у Молдавији, жели да буде дио руског банкарског Мира17:05 Након Хамаса, Израел поручује да је спреман за Хезболах

Дани(ј)ел Симић

Освајање слободе

Не штампамо новине, па нећемо ни позивнице. Једино што сам одштампао је књига.

уторак, јул 5, 2011 / 14:15

УГ Фронтал и ја који сам му на челу, позивамо вас да дођете данас (уторак, 05.07.2011.) у Дом омладине у 19 часова (велика сала) и присуствујете промоцији књиге коју је написала моја маленкост.

Ово је нешто што бјесомучно од синоћ дијелим (што би се новосрпски рекло – шерујем) по друштвеним мрежама. Наравно, осјећам највећу обавезу да то учиним овдје, поготово зато што је на прошлогодишној статистици, веома импозантној надасве, бројка била врло егзактна и рекла да Фронтал.РС има 67% сталних, односно свакодневних посјетилаца.

Ово је најприкладнији начин да нашим вијерним посјетиоцима упутим позивницу на предметни догађај, те дам оправдање зашто је толико дуго прошло од моје посљедње колумне. Надам се да ћете оправдање уважити, јер не једном сам и сам осјетио жаљење, што због тактично-техничких припрема за тако захтјеван пројекат, нијесам био у могућности да нешто напишем, а да сматрам да је то достојно овог портала и његових читалаца.

Пуно посла, а плећа нејака…

Мултиидентитетски о књижевнику

Не једном сам се нарогушио и на оне дониране приче о "мултиидентитетству", које се сервирају са једном прозривом политичком агендом. К’о бива, морамо више бити љекари, пекари, полицајци, архитекти, пјевачи… а много мање Срби или нека друга нација. Колико год било више него јасно зашто се потеже та брига за психолошки развој јединке људске врсте у нашем атару, дакле једна крајње лична ствар која се друштво слабо тиче, као и у све што се промовише тим путем и са тим циљем – слишћене су огромне паре за протурање те концепције.

Тако је то постало тема. Та концепција је, да се не лажемо, потпуно исправна – јер ја сам на првом мјесту Дани(ј)ел, па тек онда Симић. Јер Симића има разних. Неких који су ми род (а и они пишу књиге), а неки ми нијесу ни помоз’ Бог. Кад смо већ код Бога, неко би могао да прави тему и од тога колико је људи отишло на хаџилук у Јерусалим, па да (као ја на друшвеним мрежама) има још и префикс "хаџи" у свом именопрезимену.

И то исто може бити наглашена тема занимања у јавности (понегдје у комшилуку и јесте), али би истицање тога значило, да је крајњи циљ њена појачана клерикализација. Како те мултиидентитетске приче нијесу причане при черечењу Црне Горе и Косова (те Метохије) од остатка српских земаља, у смислу заједничког наднационалног идентитета и превазилажења мрачне прошлости, нешто ми се чини да је дисплејски јасно чији монитор титра којом фреквенцијом. И зашто.

Мултиидентитетски ка моноентитетском.

Морате признати да је даље моја лична ствар, хоћу ли ја изабрати да ме као личност на првом мјесту одређује да сам: возач путничког возила, члан ловачког удружења, уредник портала, политички аналитичар, љубитељ рафинираног шећера, порески обвезник или сценариста стрипова. А ту се негдје да удјенути и оно "Србин".

Данас сам писац

Јутрос у јутарњем програму АТВ, водитељка изненађујуће обрадована изгледом моје нове збирке по имену "Условна Слобода", каже ми упитно и помало забринуто "Ја сам рекла да вас потпишу као писац?". На шта мени паднуше односи са јавношћу са срца. Вјероватно је оно што сам у својим иступима радио са највише страсти у посљедњих неколико година, те гдје се осјећам недвосмислено позваним и ауторитарним кад нешто излажем, јесу те прилике када ме потпишу као писца, олити књижевника.

Ја то заиста и јесам. Не љутим се што ме неко види само као Србина, јер је то диоптрија кроз коју гледа и ја ту не могу пуно промијенити.

Без обзира што данас имам још непресушан списак ситница које морам обавити прије 19 часова, када се у великој сали Дома омладине одржава промоција моје нове и дуго (од мене сама) ишчекиване књиге, осјетио сам потребу да преиспитам са вама свој идентитет. Можда на овај начин се спасимо од шизофреније, која по дефиницији цијепа личност и потпуно упропаштава употребљивост појединца у заједници.

Оно мало скуше

Једна моја добра другарица, запослена у банци, каже ми као облик подршке мом раду: "Не можемо, Дани(ј)еле, сви бити економисти и правници. Неко овом друштву мора давати и нешто душе. Шта ће бити са нама, ако сви буду мислили само на паре и лични интерес?".

Душе мало има код оних који имају власт и новац. Да ли зато што то већ генерацијама у нашем народу траје, или је то појачано због вишедеценијске окупационе власти и туторисања високих и нешто нижих представника, не знам. Наши доносиоци одлука, много ће прије помоћи и цијенити оне умјетничке личности које неко призна са стране, него домаћи производ.

Хиротонисаће финансијски радије оне, који своје дјело подешавају према туђинском интересу, или чешће, потпуно копирају по страном калупу; него што ће помоћи оне који би да створе нешто изворно. Што би они рекли – оригинално.

Гледам већ годинама како они који заиста стварају нешто што одудара од просјека, те вриједи у свјетским оквирима, полако одустају од умјетничког рада и иду трбухом за девизама. Њих неће помоћи страни донатори, јер не одговарају њиховим интересима. По закону спојених посуда, неће их помоћи ни домаћи, јер, јел’те, нијесу добили награду у иностранству. Ти људи нас лагано напуштају, мигрирајући ка доносиоцима одлука које слушају и ови наши. И то дирљиво полтронски, плус примитивачки несамопоуздано.

Глупава дружина

Ми, без тих људи, све више постајемо једно сиромашно друштво без наде. Више нијесмо ни нација, већ једна глупава дружина. Без икаквог погледа у будућност, без одговорности за изговорену ријеч или преузету обавезу.

Зато сам одлучио да не престанем да се борим. Ја заиста вјерујем да има много поштених људи, часних појединаца, који не насједају на нечије јефтине националистичке фразе и космополитски лоповлук свјетског гласа. Мислим да само не могу да дођу до изражаја.

Овај портал није основан само да би писао ћирилицом, већ и да би се борио против лоповчина које меде о поштењу и неспособњаковића који одређују развој друштва у будућности, а чија је визија свијета заснована само на томе колико ће они лично имати пара.

Као први корак у том правцу, одлучио сам да позовем Небојшу Вукановића из Требиња и Дејана Милиновића (из Бање Луке) на промоцију моје књиге. Ако се слажете бар са нечим што сам поменуо, односно ако вас занима каква је књига, зашто и како сам је издао, те ко су ова двојица поменутих и шта имају да кажу – а ви дођите вечерас у седам сати. Можда наша слобода, као појединаца, коначно престане бити колективно условна.

То је све што, за сад, могу рећи.

0 КОМЕНТАРА

  2. Буда би радо дошао, прешао сам преко оног нељудског понашања кад су ме мучки малтретирали и удаљавали са Фронтала, али још увијек није „сварио“ сцене издаје, кад је Дани(Ј)ел фурао „јеврејску“ капицу по БЛ.

  4. buddha, 05.07.2011. 15:04:49

    Смијешан Ти је разлог. Каква издаја? Човјек је имао оригиналан модни детаљ.

    Него видјех сад да је на списку званица које НЕ ДОЛАЗЕ и господин Предсједник. Штета! Могли смо неку расправу и уживо.

    Мени је битно да ће ту бити Митар и Орхан http://4.bp.blogspot.com/_SkELipSVX1g/TA1UTjWmj0I/AAAAAAAAD9k/W3R0tAdQ5MU/s1600/stara+nosnja.jpg 😛

    Видимо се, људи!

  8. …“ Гледам већ годинама како они који заиста стварају нешто што одудара од просјека, те вриједи у свјетским оквирима, полако одустају од умјетничког рада и иду трбухом за девизама. Њих неће помоћи страни донатори, јер не одговарају њиховим интересима. По закону спојених посуда, неће их помоћи ни домаћи, јер, јел’те, нијесу добили награду у иностранству.Ти људи нас лагано напуштају, мигрирајући ка доносиоцима одлука које слушају и ови наши. И то дирљиво полтронски, плус примитивачки несамопоуздано.“

    Хвала ти за ово газда! Већ сам помислио да ником ко је рођен након 1960.г. није стало…
    Досадило брате тапшање по рамену… Таквом храном се не ‘ране ђеца. Чак више нити сопствена сујета.;)

  11. Било супер. Ја питам Шикуљка гдје си Ти, а он слегао раменима. Мало смо каснили због кише, па смо стигли при крају Вукановићевог пледоајеа, а онда је аутор оплео пола сата у једном даху. Било познатих фаца и с Фронтала. Било и занимљивих питања из публике. Аутор је добио нову капу.

  14. Једите код Џоа, 05.07.2011. 15:11:47

    Сљедећи пут џо, ОБАВЕЗНО да дођеш, али се најави да дођем и ја да ти нашијем капицу што су ти је давно отфикарили они хећими за главиће… И да ти сашијем једно два шамара за срећног пута у педерацију!B-)

  16. Јесте видјели?Божу сам овдје цијенио као једног од најзанимљивијих и не знам зашто је реаговао кад га нисам споменуо у неком лошем контексту.Можда му је Данијел пријатељ,али ја нисам имао намјеру да вријеђам Данијела,већ сам се мало шалио зато што је проћелав.Да мислим о било коме овдје лоше не бих се појављивао с времена на вријеме,а заиста сам желио доћи и упознати Данијела,али ме је невријеме спријечило.
    Србин сам из Бањалуке и не видим зашто би ме неко слао у Федерацију.Божо,заиста си ме разочарао.

  17. Једите код Џоа, 07.07.2011. 15:23:13

    Немојте замјерити Џукеланцу. Понекад има нападе и у том тренутку мора имати жртву за злостављање. Касније га прође и опет је нормалан. Тачно је да је човјек начитан и интелигентан, само те своје врлине злоупотребљава понекад. Често неког налијепи или опсује са стилом. Ја га не доживљавам озбиљно, па ми је све то симпатично.

    Ево Вама за утјеху нешто из нафталина:

    http://www.youtube.com/watch?v=9qeaftKliow :D:D:D

    Да нисте Ви један од ових Џоова?

  19. Администратори,изгледа да ми је Божо украо шифру.Ово задње писање није моје,тако да се ограђујем.Сигурно да не би причао сам са собом и наручивао себи пјесме.То ми је само овдје име и не зовем се право Џо.

  20. Мај бед, мај бед…
    Овим путем се дубоко и искрено извињавам „џоу“ који држи ресторан, јербо сам га замијенио са оном неписменом олупином што тролује овуда а одазива се на: „СПОРИ ЏО“.

    Џо угоститељу ниједан, извини и гледај да промијениш ник у нешто ћирилично, пошто се то гади овим сканковима из педерације, и тако неће долазити до оваковијех забуна!B-)

  23. Ни ја луче не мислим да си ти имало лоша…
    Само понекад, беспотребно и тек тако, нешто мора да ти се и не допадне!:D
    Јербо је иначе ДОСАДНО!!!

    Знаш шта каже Стинг у својој аутобиографској књизи „Раштимована музика“?
    Зашто пише „конфликтне“ текстове?! Каже : …“ Ај лов ју, ју лов ми… бооооринг… Бат, ај лов ју, енд ју лов хим, нау из а стори!…“B-)B-)B-)

  24. Џо, гдје нађе ову пјесму? Један мој колега из гимназијских клупа ме питао ко то пјева. Каже да су некад код њих у дискотеци у Трну пуштали тако неке раритете и да је награда била 100 КМ (у то вријеме веома вриједних) за оног ко погоди. Мама ми је рекла да је то неки Миле Богуновић и да је то у ствари прозивка Леа Мартина, који се зове Миша Јовић. Имам познаника који се зове Јовић Јова и кад сам му снимао неки мп3, убацио сам и ову пјесму. Нисам је чуо 3-4 године. Свака част!

  29. Da se vratimo na temu.

    Pazario ja ove „novine“, pa prelistam, ne stižem još pročitati tekstove. Ovako, na prvu, izgleda vrlo zanimljivo, koncept, dizajn, prelom, sve. Još jedna dimenzija je interesantna, u vremenu kad štampane novine kao medij propadaju, uzeti baš to kao formu knjige je prilično promućurno.

    Ono što me donekle zbunjuje su reklame tipa Hypo banke koje onako latinično-austrougarski narušavaju koncept knjige, ili, još grđe, oglas Transparency International BiH, koji me tek bacio u razmišljanje. Koja je njihova uloga? Sponzori? Prijatelji knjige? Neki vid zajebancije autora? Hm…

  30. igorbl, 08.07.2011. 10:32:40
    „Ono što me donekle zbunjuje su reklame tipa Hypo banke koje onako latinično-austrougarski narušavaju koncept knjige, ili, još grđe, oglas Transparency International BiH, koji me tek bacio u razmišljanje. Koja je njihova uloga? Sponzori? Prijatelji knjige? Neki vid zajebancije autora? „

    +1

    buddha, 05.07.2011. 17:22:05
    „drazen78bl, 05.07.2011. 15:56:28 [9398]

    Каква издаја?

    Најгора могућа. Гангрена човјечанства!“

    Енд каунтинг B-)

Оставите одговор