Ослобођен генерал Момчило Перишић

Апелационо вjеће Хашког суда ослободило је бившег начелника Генералштаба Војске Југославије, генерала Момчила Перишића, који је, претходно, осуђен на 27 година затвора.

У септембру 2011, првостепено вјеће Трибунала осудило је генерала Перишића (68) на 27 година затвора због помагања и подржавања артиљеријских и снајперских напада на цивиле у Сарајеву са положаја Војске Републике Српске 1993-95 и убиства око 7.000 Муслимана и премјештања становништва Сребренице у јулу 1995. године.

Перишић је био осуђен и зато што није спрјечио и казнио починиоце ракетних напада на Загреб у мају 1995, у којем је погинуло седам цивила, на основу налаза да је имао ефективну команду и контролу над Војском Републике Српске Крајине.

Поништавајући данас ту пресуду, жалбено вјеће Трибунала је, усвајајући жалбу оптуженог, утврдило да помоћ коју је Војска Југославије, на челу с Перишићем, пружила Војсци Републике Српске није била дата с "конкретним упутством" да буде употребљена за чињење ратних злочина у Сарајеву и Сребреници, већ за "општи ратни напор" ВРС.

"ВРС није ни де јуре, ни де факто била подређена ВЈ", рекао је председавајући судија Теодор Мерон.

По пракси Трибунала, "конкретно упутство" је нужан услов за успостављање везе између стране која пружа војну помоћ и директних починилаца злочина. Према данашњој пресуди, првостепено вјеће погрјешило је када тај стандард није примјенило при процјени да ли је Перишић помагао и подржавао злочине ВРС.

Жалбено вјеће поништило је и првостепену пресуду да је Перишић крив због тога што није спречио и казнио починиоце ракетног напада на Загреб са положаја снага Републике Српске Крајине у мају 1995, у којем је погинуло седам цивила.

Правоснажном пресудом утврђено је да Перишић није имао непосредну команду и контролу над Српском војском Крајине, иако су у њу упућивани официри ВЈ преко посебног персоналног центра Генералштаба ВЈ.

Перишић ће бити ослобођен из притвора Трибунала чим то буде практично могуће.

Осам година у притвору и на привременој слободи

Првобитна оптужница против Перишића подигнута је у фебруару, а обелодањена 7. марта 2005, када се Перишић добровољно предао и истог дана пребачен у надлежност Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Два дана касније је у првом појављивању пред судијом изјавио да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Од јула 2005. године био је на привременој слободи у Србији, а у притвор Хашког трибунала вратио се 18. септембра 2008. Перишић је више пута на привремену слободу био пуштан и током процеса.

Суђење генералу Перишићу почело је пред Трибуналом 2. октобра 2008, а тужиоци су извођење својих доказа завршили у децембру 2009. Доказни поступак одбране окончан је у јануару, а завршне ријечи одржане су крајем марта 2011.

Претходна пресуда Перишићу, била је прва пресуда којом је у Трибуналу неки званичник Савезне Републике Југославије проглашен кривим за злочине почињене током рата у БиХ. За злочине почињење у Хрватској (у Вуковару и Дубровнику) осуђени су официри ЈНА Миле Мркшић, Веселин Шљиванчанин, Павле Стругар и Миодраг Јокић.

Претходна пресуда генералу Перишићу донијета је већином гласова трочланог вјећа, уз супротно мишљење предсједавајућег судије, Баконеа Молотоа, из Јужне Африке. Чланови вјећа били су судије Педро Давид из Аргентине и Францускиња Мишел Пикар.

Суђење је почело у октобру 2008, а завршне ријечи су изнесене крајем марта 2011. У току 198 дана суђења, претресно вјеће је саслушало 108 сведока тужилаштва и 28 сведока одбране.

На пресуду се жалила одбрана, која је тражила да се генерал Перишић ослободи по свим тачкама оптужнице. Тужилаштво, које је у завршној речи тражило казну доживотног затвора, није уложило жалбу.

У жалбеној расправи, крајем октобра прошле године, заступници одбране и оптужбе били су позвани да одговоре на питања да ли је кадровска, логистичка и материјална помоћ коју је Перишић пружао српским војскама у Хрватској и БиХ, била усмјерена на помагање и подржавање злочина или је само подржавала њихове ратне напоре.