Ослободиоци или терористи: Револуција или терор

Путем малих екрана до нас доспјева највише информација, али чињеница је да су наши мали екрани налик прозорима које већ дуго времена нико није темељно опрао. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије Сложићете се са мном да се кроз прљав прозор баш најјасније и не види спољашња реалност, можда ће нам се од зеленог дрвета у […]

понедељак, 15 јуна, 2015 / 13:27

Путем малих екрана до нас доспјева највише информација, али чињеница је да су наши мали екрани налик прозорима које већ дуго времена нико није темељно опрао.

Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије

Сложићете се са мном да се кроз прљав прозор баш најјасније и не види спољашња реалност, можда ће нам се од зеленог дрвета у парку испред нашег стана учинити да је то нешто сасвим друго, а можда и треће. Никад се не зна, али чињеница је да они који боље познају одређени кварт без обзира какав је прозор кроз који гледају могу јасно разликовати свијет који их окружује.

Прије неколико година свијет је задесила серија „ослободилачких“ сукоба, који су имали за циљ да свргну тобоже диктаторске режиме Хоснија Мубарака, Моамера Гадафија и Башара ел Асада. Водиле су се жестоке борбе, али у једном тренутку су ствари почеле да измичу контроли. Финансијери и покровитељи бораца за слободу су увидјели да ти исти борци имају јаке везе са различитим радикалним елементима широм арапског свијета.

Арапско прољеће

Уз флагрантно кршење различитих одредаба међународног права пројекат „Арапско прољеће“ је дјелимично реализован. У Либији је свргнут пуковник Гадафи, Египат је добио нову власт оличену у до тада забрањеној организацији под називом Муслиманско братство, али ствари су се закомпликовале у Сирији.

Прије ових дешавања свјетски тероризам се углавном повезивао са злогласном терористичком организацијом Ал Каида, која је дјеловала махом на подручју Ирака и Авганистана, са спорадичним и изолованим нападима ван граница ове двије земље.

О нападу на Свјетски трговачки центар детаљно нећу говорити, то се ваљда подразумјева као прва асоцијација када се спомене Ал Каида. Након квази-револуција почиње и масовна експанзија терористичких дешавања у које полако, али сигурно, директно или индиректно, бивају увучене све земље свијета.

Чињеница је да не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција тероризма на глобалном нивоу, па је самим тим отворен пут за манипулацију са тероризмом и његово конзумирање од стране великих играча на свјетској сцени. Класичан примјер те манипулације дешава се на примјеру Сирије и Јемена.

Сиријска влада је проглашена за тоталитарну владу, хајде да то у неку руку и прихватимо, али борце против режима називати ослободиоцима и револуционарима, у најмању руку је лицемјерно. Сличан, али дијаметрално супротан примјер дешава се у Јемену. Јеменска влада је представљена као жртва народа Хути који је одмах повезан са радикалним елеменатa и проглашен терористима.

Хути, Алавити, Шити, Курди, Новоруси…

Цијела ова прича сеже много даље у прошлост. Садам Хусеин је снажно подржаван у рату против Ирана. У једном моменту Садам постаје сувишан, његов режим се свргава, али након извјесног времена Садамови официри оснивају, преко ноћи, злогласну терористичку организацију ИСИЛ. Све ово има везе са Сиријом и Јеменом, јер су Хути, Асад (Алавити) и Иран, у вјерској основи шиити.

Морам споменути и храбре Курде који су препуштени сами себи, они јесу врхунски борци, али њихово наоружање не може да се мјери са опремом коју користе терористи. У камповима за обуку „добровољаца“ који се требају борити против злогласног Асада и његовог „терора“, обучава се на хиљаде бораца који се наоружавају најсавременијим пјешадијским и против-оклопним наоружањем. Мали проблем са којим се сусрећу финансијери добровољачких кампова је чињеница да „добровољци“ чим уђу у Сирију ступају махом у редове ИСИЛ-а. Можда то и није проблем?!

Неколико хиљада километара даље у Европи, букнуо је још један сукоб. Свргнут је легитимно изабрани предсједник, а на власт дошли националистички елементи који су почели да преваспитавају народ Украјине. Очекиваним слиједом догађаја, након одбијања да се Украјина федерализује, народ на истоку земље прогласио је двије Народне републике Лугањск и Доњецк. Националистички режим у Кијеву, да га другачије не називам, своје супарнике ословљава као терористе.

Након свега изложеног намеће се једно незаобилазно питање. Како разликовати терористе од ослободилаца?

Герилци и терористи

Савремене облике међународног и унутрашњег тероризма потребно је разликовати од наизглед сличних активности као што је герилска борба или ослободилачки рат.

– У герилском рату герилци користе терористичку тактику у борби против непријатеља, а некад тероришу и његове присталице да би их покорили. (У тоталном рату ваздухопловне снаге некад бомбардују и уништавају читаве градове. Тако је Њемачко ваздухопловство 1942. године разорило Стаљинград, а Британско-америчке ваздухопловне снаге уништиле су Дрезден 1945. године.)

– За разлику од терориста, герилци носе исте униформе и формацијско наоружање, јавно се појављују, јавно носе наоружање и јавно саопштавају циљеве своје борбе.

– Герилци се морају понашати у складу са Женевском конвенцијом од 12. августа 1949. године, Хашким правилником и другим одредбама међународног ратног права.

– Герилци на челу имају лице одговорно за своје потчињене, морају имати одређени знак распознавања, амблем, који може да се уочи са растојања.

На крају ћу нагласити да терористи никада немају подршку широких народних маса, али да они који је боре за слободу главну снагу црпе из подршке народа за чију се будућност боре, ризикујући своје животе.



0 КОМЕНТАРА

  1. Docent, 25.06.2015. 18:31:56 [152109]
    Tekst jeste dobar, ali poznavajuci kolegu Vučkovića, mora i treba biti bolje:)
    Zalijepio sam se na naslov kao muha na… med.Iskreno, nedostaje informacija ovakvog sadrzaja(naravno od osoba relevantne strucnosti)…Analize,ako ih strucnjak pravilno i nepristrasno izlozi,ne daju previse povoda za dalje manipulacije,kako kome odgovara.Znaci,po meni ne stoji ,argument da u ovakvim analizama citaoc sam dodze do zakljucaka.Nedostatak strucnodsti,pristranost u rasudzivanju,manjak info…itd, sto je naveo „van pameti“.Sve u svemu osvjezavajuci text