Осам дана за комплетну реорганизацију Електропривреде РС!?
Управа Електропривреде Републике Српске је одлучила да на врло упитном јавном позиву изабере правног консултана који ће припремити потпуно нови модел организовања најзначајнијег јавног предузећа, сазнаје пословни портал Капитал. Заинтересованим правним фирмама остављен је невјероватно кратак рок од само 8 дана да се припреме и пријаве се на тендер за потпуну реорганизацију највећег јавног предузећа […]
Управа Електропривреде Републике Српске је одлучила да на врло упитном јавном позиву изабере правног консултана који ће припремити потпуно нови модел организовања најзначајнијег јавног предузећа, сазнаје пословни портал Капитал.
Заинтересованим правним фирмама остављен је невјероватно кратак рок од само 8 дана да се припреме и пријаве се на тендер за потпуну реорганизацију највећег јавног предузећа у Републици Српској.
У „Позиву за доставу понуда за пружање правних услуга у процесу реорганизације Мјешовитог холдинга Електропривреде Републике Српске“ расписаног 20. августа наводи се да је предмет набавке „сагледавање и израда оптималних модела нове организације МХ ЕРС-а“, „правно уређивање будућег статуса дистрибутивних предузећа, те раздвајање производње и снабдијевање електричном енергијом“.рок
Правни консултант треба предложити начин нове организације производње електричне енергије у МХЕ, као и модел организовања у систем вертикално интегрисаног предузећа, те начин трговине електричном енергијом у условима отвореног тржишта.
Заинтересоване фирме су имале рок да сва ова питања размотре и пријаве се и то све за осам дана, иако је уобичајено да рок буде 30 до 45 дана за овај обим посла. Електропривреда чак није оставила ни рок за жалбе на постављене услове.
Милекић: Немамо времена
Генерални директор ЕРС Бранислава Милекић и извршни директор за правне послове Ненад Радовић за портал ЦАПИТАЛ рекли су да је остављен рок за осам дана јер је остало врло мало времена до краја године када треба бити усвојен нови Закон о електричној енергији.
„Покушали смо сами да пронађемо рјешење, али схватили смо да нам је потребан правни консултант за овако компликован посао“, рекла је Милекић.
Директор ЕРС-а за правне послове додаје да су обавезни до краја године доставите Елеборат са могућим моделима организовања Влади на усвајање. На питање зашто у позиву нису одредили цијену правног консултанта, Радовић каже да су то могли урадити, али нису обавезни, јер се тада сви понуде цијену приближне тој.
Коментаришући да би друге правне компаније могле сумњати да је управо због кратког рока посао већ „унапријед договорен“ са неком компанијом, Радовић каже да су то све то приче и празне оптужбе без икаквих аргумената.
Правдање изузетно кратког рока усвајањем Закона није убједљив аргумент с обзиром да се на обавези раздвајања производње и дистрибуције по директивама ЕУ ради већ неколико година.
Уговор на три мјесеца
позив ЕРСУговор ће се са правним консултантом закључити на три мјесеца у оквиру којих се мора извршити овај посао, јер ЕРС очекује да ће до краја 2015. године бити донесен нови Закон о електричној енергији који ће обухватити у будући модел организације МХ ЕРС
Добро упућени извор ЦАПИТАЛ тврди да је Електропривреда предвидјела да консултанта плати 200.000 КМ, те да се већ се отворено прича да је посао намијењен једној требињској адвокатској канцеларији која ће касније тај посао препустити „Делоитте“ Бањалука ревизорској кући која годинама ради ревизију финансијских извјештаја Електропривреде. Да је „Делоитте“ највише заинтересован видљиво је и из преписке између ЕРС-а и ове фирме.
Посао консултанта
Економисти и правници кажу да је ово у најмању руку брзоплет приступ изузетно захтјевном и обимном послу што се види и из очекивања ЕРС од правног консултанта.
Консултант треба да понуди:
1. Оптималну организацију оператера дистрибутивног система
2. Оптималну организацију дјелатности снабдјевања електричном енергијом
3. Оптималну организацију производне дјелатности у систем
4. Модел повезивање свих привредних друштава у систему МХ ЕРС
5. Предложи нова законска рјешења у Закону о електричној енергији РС
6. Понуди основе новог уговора о међусобним економским односима у МХ ЕРС
7. Основе уговора о вршењу помоћних услуга и балансирању у МХ ЕРС
8. Стручну помоћ у реализацији предложеног модела организације
Модели нове организације
Могуће варијанте нове организације ЕРС
1. Матично предузеће оснива једног Снабдјевача за РС. Постојећих пет Електродистрибуција се претварају у пет оператора дистрибутивног система (ОДС). ( Пет ОДС и један Снабдјевач)
2. Подјела садашњих пет дистрибуција на пет ОДС и пет снабдјевача (Пет ОДС и пет Снабдјевача)
3. МХ оснива једног ОДС за РС, а он закључује уговоре са садашњих пет електродистрибуција о најму дистрибутивне мреже. Пет садашњи електродистрибуција оснивају својих пет снабдјевача (Један ОДС, пет Електродистрибуција и Пет снабдјевача)
4. Оснива се један ОДС за РС, тако што би се садашње дистрибуције спојиле у једно правно лице (ОДС), а МХ оснива једног снабдјевача за РС (Један ОДС и један Снабдјевач)
5. Оснива се један ОДС за РС тако што би се спојиле садашње дистрибуције у једног правно лице (ОДС), а МХ оснива пет снабдјевача (један ОДС и пет Снабдјевача)
Побуна малих акционара
Код свих модела највећа препрека је структура капитала. Мали акционари имају 20 одсто капитала у зависним предузећима и врло вјероватно ће оцијенити да се најављеним промјенама организације угрожавају њихова права. Наравно, они могу искористи законска права одређена за несагласне акционаре, али то ће створити велике финансијске обавезе Електропривреди РС.
Zašta elektroprivreda sama ne gradi termoelektrane i hidroelektran, nego naše prirodne resurse koncesiono poklanja stranicma, tj. stranom okupatoru?
Evo nekih od razloga:
RiTE Ugljevik sa prosekom plate 1242 KM, 1900 radnika a termoelektrana radi sa gubitkom. 1242KM +66% doprinosa + regres, bonove za struju, putni troškovi, topli obrok = 2600 KM * 1900*12 = 59.920.000 KM. Ako bi ukinuli regrese, bonove, i tj 2600 smanjili na 1000 uštedeli bi 1600*19000*12 = 37.520.000 KM
Plus uštede na javnim nabavkama, angažovanjm trećil lica, Tereksa,
Termoelektra, Emonta, Izolatera, svih tekućih održavanja trećih lica postigli bi uštedu dodatnih 50.000.000 KM.
Dalje ako bi smo smanjilio broj radnika na 650, dodatno bi uštedeli 1000 KM* 1200*12 = 14.400.000 KM
Ako u celoj elektroprivredi radi 10000 radnika viška sa tri puta
većom platom i ako bi 2600 KM smanjili na 1000.
10.000 *2.600 *12= 312.000.000 KM uštade.
Ako bi preostalim radnicima smanjli plate sa 1240 na 600 KM i ukupno na platu i doprinose izdvajali 1000 KM. Onda bi smo imali 1600 KM *10000*12= 192.000.000
Na kraju dolazimo da se po osnovi plata u EPRS godišnje gubi 504 miliona KM. Plate suvišnih radnika i EPRS i bezobrazno-bahato visoke
prosečne plate u EPRS godišnje jednu jednu hidrolektranu investicija.
Pa vi sada zamilite koliko su te plate pojele poslednjuh 15 godina, da ne idemo dalje.
Ovome treba dodati još veće gubitke na javnim nabakama, direktnom isisavanju novca iz EPRS, termoelektrana, hidroleketrena i ostalih preduzeća elektroprivrede.
Ovome treba dodati sve izgubljene sudske sporove koje su TE Ugljevik i druge termo i hidroelektrena platile, Tužba slovenačke elektroprivrede za povrat trećine uloženog kapitala u prvi i drugi blog uljevičke termoelektrane
Na kraju krajeva kada svedemo bilans da pored 504 miliona gubitaka po osnovi plata suvišnim radnicima i prekomerno visokih plata postojećim
radnicima EPRS umesto da pravi godišnju dobit od 1,5 milijardi je dovedena do gubitka.
To samo mi možemo. EPRS svake godina po osnovu izgubljene dobiti pojede jednu ogromnu termoelektrenu od 600 MW i jednu manju hodroelektreanu od 50 MW.
Ako bi se novac od moguće ostvarene dobiti EPRS uložio u investicioni fond, to bi godišnje bilo 1,5 miljardi investicija i energetici, bili
bi iskorišćeni svi postojeći hidropotencijali, modernizovane bi postojeće TE, urađeni elektrofiltri i postrojenja za odsumporavanje
Investirano bi u izgradnju hidroelektran na Drini i drugim rekama, bili bi sačuvani naši prirodni resursi, na tim investicijama bi bilo
uposleno više radnika nego što ima prekobrojnih sada u
elektroprivredi, Pogledajete kako je narod tako krvavo gradio za platu od 400 KM
protivvrednosti, dok danas radnici za njeno ekonomsku uništavanje uzimaju u proseku 3 puta više.
https://www.youtube.com/watch?v=m7iPN4T551M
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=26294
http://www.capital.ba/wp-content/uploads/2012/11/Ugovor.7z
RiTE Ugljevik je tužena od strane elektrprivrede Slovenije koja je podignuta protiv RiTE Ugljevik, zbog potraživanja povrata jedne trećine uloženog osnivačkog kapitala u izgrađeni blok 1 i neizgrađeni blok 2. Kad se ima u vidu da je elaktroprivreda dala stranom investitoru rudnik na koncesiju od 40 godina da ga eksploatiše sa svojim termoelektranom od 600MW, za samo 10% dobijene proizvenene struje. Kad se ima u vidu da strani investitor nema nikakvu obavezu da isporučuje struju RS, nego za tržište EU. Kad se ima u vidu da u sasvim izvjesno izgubljenom sudskom sporu koliko god bude bilo dosuđeno RiTE nema odakle platiti, jer bi to bilo reda veličine celokupne vrednosti poludotrajale termoelkrane čiji je radni vijek 45 godina. Nikakvog razloga sa hvalisanje nema jer postojeća RiTE za 25 godina rada nije nikave ozbiljne investicije imala, a morala je da bi termoelktrana samo svojim radom sebe otplatila od proizvedene struje već do sada sama izgraditi jedan blok termeolektrane i tako misliti na svoju budućnost. Ali mi imamo elektroprivredu koje je dobila od države komletno izgrađene termo i hidroelektrane, koja je dobila prirodne resurse rudnike uglja i rijeke, naprimer RiTE Uglejvik opštini plaća godišnji rentu za rudnik 5 miliona KM. Cijena električne energije se u 2011g na evropskoj berzi kretala 50-60 evra/MWh. Pomnožimo li to sa navedenim brojem MWh dobijemo 89310320 evra.
Cijena proizvodnje električne energije:
1900 radnika x 1500KM(prosečna plata sa doprinosima)x12 mjeseci 34200000 KM.
Kad se ima u vidu kolika je cijena eksploatacije i separacije rude uglja sa njegovim transportom sa drobilane trakam 3 km na termoelektranu, troškovi tekućeg održavanja, redovnih godišnjih remonta, potrošnja električne energije u samom kotlovskom postrojenju na mlinovima uglja, na turbonapojnoj pumpi, hemijskoj pripremi vode i sveukupan takav proračun izvede za identičnu termoelektranu u Gacku. Te se izvedu blilansi stanja i bilansi uspijeha svih hidrolektrana i termoelektrana, jasno se dolazi do zaklučka da je elektroprivreda RS koja je dobila na raspolaganje kompletno izrgađena fabrička postrojenja iz SFRJ, dobila rudnike i rijeke koji nisu svojina elektroprivrede nego države i naroda. A šta je narod koji je 40 godina ulagao u izgradnju dobio zauzvrat, nesposobnu elektroprivredu koja nije u stanju ni sama sebe da izdržava, niti da obnovi u velikoj meri dotrajala postrojenja termoelektrana izgradnjom novog bloka termoelektrane. Podsećamo kompletan dobit, elektroprivrede kako je prikazano u revizornom izvještaju za 2011. iznosi samo 30 miliona KM.
Dobili smo elekrtoprivredu koja nije u stanju da izgradni ni jednu termoelektranu ni jedni hidroelektranu. Elektroprivreda koje je dobila sva fabrička postrojenja izgrađena će na kraju sve prokockati, ekonomski uništavajući termoelektranu. Elektroprivreda najprofitabilnija privredna grana koja non stop proizvodi ogromen količčine robe koju istovremeni prodaje.
Elektroprivreda bez stranog investitora i koncesionog gubitka prirodnih resursa ne može da izgradi termoelektranu.
Uporedan rad termoelektrana u različitim svojinskim oblicima nije moguć. Nema takvog primjera ni u kolonijalnim ni u slobodnim zemljama. Odluka da se u Ugljeviku gradi privatna na suprot postojeće državne termoelektrane je sa tog iskustvenog stanovišta neosnovana. Upornost našeg najvišeg političkog, državnog i rukovodstva preduzeća RiTE Ugljevik na ostvarenju ovog nemogućeg rješenja nužno dobiva karakter organizovane prevare.
Prividno, snage se usmjeravaju u pravcu ostvarenja nemogućeg kao osnove postizanja sasvim drugog cilja. Preko nemogućeg do poželjnog. Nije cilj izgradnja privatnog rudnika i privatne termoelektrane koji bi radili uporedo sa državnom termoelektranom i državnim rudnikom. Cilj je na sasvim drugoj strani. Ekonomski uništiti postojeću termoelektranu i na toj osnovi da nova privatna termoelektrana preuzme rudnik i svo rudno bogatstvo Ugljevika. Zbog toga toliki otpori izgradnji termoelektrane dva kao zamjene postojećoj. Da bi se ubrzalo ekonomsko propadanje postojeće termoelektrane prisutna je politika podsticanja rasta troškova (sudski sporovi i slično).
Preuzimanje postojećeg rudnika od strane privatne termoelektrane prvi je uspješan korak privatizacije ukupne Elektroprivrede Republike Srpske.
S obzirom na društvenu i ekonomsku pogubnost ovakvog rješenja postoje sve osnove da se zaustave daljnje aktivnosti na izgradnji termoelektrane tri i da se cijela stvar vrati na početak. Umjesto sadašnjih krajnje neutemeljenih izjava najviših političkih i državnih predstavnika o izuzetnim dobrobitima investicije ruskog milijardera Rašida Sardarova nužno je obavezati Vladu na izradu pouzdanih studija opravdanosti ove investicije.
Vlada je na to i zakonski obavezna. Vlada je obavezna da ostvaruje samo najracionalnije izbore, a jedini način da se do njih dođe je u izradi potrebnih studija. Ova investicija se ne može zasnivati na slobodnim, neutemeljenim izjavama nego na pouzdanim studijama.
Potrebno je angažovati sve snage na ubrzanoj izgradnji termoelektrana dva kao zamjene za uveliko dotrajalu postojeću termoelektranu. To je jedini način da se produži sa državnom svojinom u proizvodnji električne energije, kao jedinim ispravnim svojinskim oblikom koji je odlučujući u svijetu, a posebno na strani najrazvijenijih.
Onda kada se otpočne sa izgradnjom termoelektrane dva u državnoj svojini prestaće izgradnja privatne termoelektrane tri. Tada će prevara izaći na vidjelo.
ex-1978, 12.01.2013. 09:23:40 [63646]
@ Tesla, 11.01.2013. 19:21:24
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=26294
Ovde si rekao:
Milojević Aleksa nam je tvrdio da izgradnje elektrane neće ni biti. Ti tvrdiš da će nove elektrane biti ali da smo Rašidu praktično džabe dali naš ugalj. Odnosno Rašid je dobio naš ugalj za nekih 5 miliona maraka godišnje i ništa više od toga… Malo mi je to klimavo jer kako si ti to postavio – to je najobičnija pljačka. Tako očigledno i bezočno ne pljačka više niko. To ti je recimo kao kad bi došao neki Italijan i dovezao svoja 2 traktora i crijevo za navodnjavanje a mi mu dali čitavo Lijevče polje u vlasništvo. Ne ide to baš tako…
Podsećam te da strani okuptor ni nakon 4 godina od najave nije ništa počeo graditi niti će. Strani okupator čeka poptuno ekonomsku uništenje postojeće termoelektrane, izgubljeno suđenje, gubitke, deficite, kreditnu zaduženost za postrojenja z aodsumporavanje pa da je onda jeftino preuzme!